Još jedna rečenica.
… kada se vide duel emisije vlasti i opozicije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Ministre, vi ste još jedanputa mogli da vidite koliko je RTS moćan. RTS izda saopštenje i odmah dobije pravo na repliku i da se direktno čita u Narodnoj skupštini, a mi šta god da govorimo, koliko god saopštenja da pišemo, mi na RTS-u ne možemo da se pojavimo. To je razlog zbog koga mi protestujemo.
Dakle, RTS nije javni servis, oni sa javnim servisom nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Dakle, vi znate ko uređuje RTS. Postoje i druge televizije koje su komercijalne, ali je velika greška govoriti da oni mogu da rade šta hoće. Ne mogu, oni koriste nacionalnu frekvenciju. To je javno dobro i ko god ga koristi, mora takođe u skladu sa profesionalnom etikom to da radi, ali je svakako odgovornost RTS-a, koji dobija ogromnu količinu novca iz budžeta, neuporedivo je veća i zato smo se najviše na njih obrušili.

Reč ima ministar Vukosavljević. Izvolite.

Samo kratko na neke od prethodnih stavova.
Dakle, ne bih želeo da vam delim lekcije, nisam pozvan to da radim, ali koristiti izraze da je nečije objašnjenje sramno i licemerno, to je nezgodan diskurs. Kada se ta stvar vama vrati kao bumerang, onda se vajkate. Prema tome, ako ćemo da gajimo kulturu govora, kulturu dijaloga, polemike i neslaganja, onda bih ja apelovao, ništa drugo, samo apelujem, da izrazi tipa sramno i licemerno koristite relativno restriktivno, jer nas to nikuda neće odvesti u međusobnom dijalogu. To je samo apel.
Ne znam kako ste došli do zaključka da ja branim uređivačku koncepciju RTS. Ovde se zalažemo samo za jasan princip finansiranja minimuma održivog stanja u narednom posmatranom periodu, a to kako se sprovodi, ko uređuje i kako program Javnog servisa, uvaženi poslaniče, regulisano je propisima koji postoje u ovoj zemlji. Ova Narodna skupština bira regulatorno telo koje bira upravni odbor, o čemu smo već govorili. Mi možemo da igramo samo na terenu i sa pravilima koja postoje, a da li su ta pravila dobra, o tome možemo zaista i treba da otvorimo jednu debatu. Dajte da sad ovom prilikom, kada treba obezbediti minimum finansiranja, ne koristimo to vreme, jer je iluzorno da govorimo zašto su propisi ovakvi kakvi su sada, jer to nije tema.
(Nemanja Šarović, s mesta: Replika.)

Nema replike, dobili ste odgovor ministra.

Samo da odgovornim uvaženom ministru.
Vi nas ubeđujete kako neće biti potrebno čak ni godinu dana, nego ćete doneti te zakone u kraćem periodu, rekli ste nekoliko meseci.
(Vladan Vukosavljević, s mesta: Strategiju.)
Ne, rekli ste za ove zakone vezano za finansiranje.
Ali, da se vratimo na drugu stvar, koliko vi znate i koliko vaša Vlada zna šta radi, govori i to da vi podnosite zakon u kome produžavate za jednu godinu, a onda prihvatate amandman opozicionog poslanika gde to produžavate za dve. Dakle, na amandman od dva člana vi imate jedan prihvaćen. To pokazuje da vi menjate mišljenje kako vetar duva. Nema tu strategije, nema tu plana, ajmo danas ovako, danas stojite iza rešenja da je godinu dana, a sutra može i dve. Mogli smo i tri onda, što ne?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala lepo.
I ovi predlozi, baš kao i oni prethodni koji podrazumevaju brisanje člana zakona u kom se govori o stupanju na snagu, smatram da ne treba da se prihvate i nema to nikakve veze sa prihvatanjem amandmana od opozicije kad su dobri. Šta god da je dobro, treba da se prihvati i ja se sa tim slažem. Dakle, s ovim veze nema, baš kao što nema veze ni sa tim da mi od nekih koji su predlagali da svo finansiranje ide budžetski, pa onda da ne ide nikako budžetski, nego samo kroz taksu, pa su na kraju došli do treće varijante i sad opet pričaju o tome da treba budžetski, a predlažu da se obriše kompletan zakon koji kaže – delom iz budžeta. Niti ima veze, a ponajmanje ima veze sa onima koji sami za sebe tvrde da nisu u stanju da vode kompetentnu raspravu. Ja se slažem, nisu, ali to nije razlog da ovo prihvatimo. Hvala lepo.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.