I članom 2. Predloga zakona takođe se menja rok iz člana 40. Zakona.
Samo da nastavim raspravu jer to je sve jedna te ista tema. Mislim da centralno pitanje ovih promena jeste da se sredstvima iz inostranstva finansira čitav niz promena u našoj državnoj upravi. Tako da, to možemo reći iz inostranstva finansirana reforma. Neke institucije su dale pare da se mi transformišemo, reformišemo. Tako je bilo i 2006. godine, prvu reformu su sproveli Balinovac i Mlađan Dinkić, 6. juna 2006. godine. Jeste, šta da vam radim. Oni su prvi prebrojali državne službenike, uveli nove nazive, tada smo dobili nameštenika, ovaj što je namešten da radi za male pare.
Sada, prvi deo ove reforme je završen 2015. godine, to su ovi propisi o zaposlenima u državnoj upravi u javnom sektoru. Kada smo došli do plata, krenulo se, tu je NALED. Evo, NALED šta kaže – NALED kaže u svom izveštaju, hvali Vladu Republike Srbije da je 29. februara 2016. godine usvojila Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, onda hvale, hvale, hvale. Pozdravljaju, i oni isto daju izveštaj o napretku, kao što i ovi iz EU, pa i oni hvale Srbiju, ona je napredovala u reformama, tako stoji. Mogu oni od onog ovlašćenog slobodno i šta kaže.
NALED nam kaže ovako – član 37. stav 1. Zakona propisuje da će Vlada u roku od šest meseci od dana donošenja zakona uredbom propisati radna mesta u nadležnosti Vlade, nakon čega će se objaviti zvanični opšti katalog radnih mesta. I naše problem jeste taj opšti katalog. Ko snosi odgovornost za opšti katalog? Vlad i Ministarstvo lokalne uprave i državne uprave. Oni su zakačili na svom sajtu, drugi krug konsultacija, dogovora itd, itd,
Sada, nemojte da prozivamo celu Vladu, moramo da prozovemo Ministarstvo koje nije završilo svoj posao, ako idemo ovim pristupom šta piše u zakonu. Ali, kako je taj zakon dobro napisan, samo ću da vas podsetim da mi praktično raspravljamo o izmenama i dopunama zakona kojim se nalaže donošenje zakona. To je neverovatna stvar. Retki su slučajevi, ispade kao da je ovo temeljni zakon, a ovi drugi su onako, specijalni zakoni koji izviru malo iz Ustava, malo iz ovog temeljnog zakona.
Sada, pazite koja je tu zavrzlama. Vlada kao predlagač, nama, Skupštini, daje tekst gde mi sami zakonom kažemo donećemo još jedan zakon. Znate, tu malo tu nešto nije u redu. Ne nešto, nego sve nije u redu. Mi smo došli u ovu situaciju i sada možete da izvlačite različite zaključke šta je pozadina, šta je ovo, šta je ono. Pozadina su pare za reformu koje su došle iz inostranstva. One su potrošene. Došle su i 2006. i 2009. godine, vidite da stalno, malo, malo pa ratifikujemo neki sporazum sa Bankom za razvoj, Bankom saveta Evrope, za transformaciju, za ovo, ono, za poboljšanje, za lepu upravu, za dobru upravu, za ovo, za ono. Eto, to je naš problem.
Da se sada vratim na ono što je centralni problem. To je što iz jednog pogrešnog koncepta zakona iz 2006. godine idemo u još gori koncept i ako sada slušam ove ljude koji su bili u lokalu na vlasti do pre mesec, dva, tri, koji su imali ličnih iskustava sa tim problemom plata, vidim da se vi krećete svi u jednom istom sistemu, a taj sistem ne garantuje ni efikasnost, niti je to jeftin sistem, niti je brzo primenjiv sistem. To je jednostavno razvlačenje nečega što može da donese vrlo štetne posledice.
Mi smo predložili ove amandmane, tražili smo da se brišu ova dva člana, da bi upozorili, jer te transformacije, te reforme koje se finansiraju, koje nam sprovode ovde i koje imaju super vizora u vidu američke firme koja drži naš sajt ovde, pa NALED, pa još neke komisije itd. pa to je naša katastrofa. Svi se oni tu ugrađuju, a evo videli ste, sada je NALED poslao da imamo ministra da ispegla, što bi rekao Antić. Da bi se to ispeglalo, da bi se izašlo iz te situacije.
Ja ne krivim Vladu, krivim samo Vladu što mora da podlegne tim pritiscima. Zar je dotle došlo, da su nam potrebne pare iz inostranstva da se napiše program kako da se nešto transformiše i da se napiše tri, četiri, pet zakona ili sedam, osam podzakonskih akata. Pa, u Srbiji postoje ljudi koji to znaju da napišu.
Videćete u nastavku ovog dnevnog reda, mi imamo dva ili tri zakona sa lošim prevodima. Imate one zakone koje niko ne može da shvati kada čita, Zakon o tržištu kapitala, ko to može da shvati. To ne mogu da shvate ni ovo što rade u Komisiji za hartije od vrednosti. Loš predlog. E to je naš veliki problem. I mi nemamo tu jasnost.
