Reč ima Zoran Živković.

Rekao sam u prvom izlaganju šta suštinski ne valja u ovom zakonu, ali ne valja ni metodološki, a to je da nam je zakon ponovo nametnut, kao i ostali, kao kukavičje jaje, noć pred sednicu, bez mogućnosti da se ozbiljno pročita, a kamoli da se reaguje na neki bolji način.
Zato sam na sve amandmane koji glase „briše se“, i to je jedino higijenskoj sredstvo protiv ovakvog načina komunikacije sa parlamentom, dao sledeće obrazloženje. Zloupotrebom postupka predlaganja zakona, bez mogućnosti da se narodni poslanici upoznaju sa predloženim tekstom, a to je jedini način da se o predlozima vodi kompetentna rasprava, aktuelni režim najgrublje urušava sve principe parlamentarizma. Na taj način, osim što se poništavaju još uvek krhki demokratski principi parlamentarnog života, uništava se svaka mogućnost da se Srbiji obezbedi prosperitetna budućnost koja je jedino moguća uz poštovanje Ustava, zakona i demokratskih načela savremene civilizacije.
Zakoni doneti ovakvom procedurom ne donose nikakvo dobro našoj državi i građanima. Imate očigledan primer – Zakon o odlaganju rokova. Koji je smisao tog zakona? Ko je kriv što se odlažu ti rokovi? Jel opozicija? Jel Saša Janković? Jel poplave? Jel pad nekog ruskog aviona, ne dao Bog? Ne, vi ste krivi. Ko je kriv? Postoji objektivna odgovornost, a to je da je uvek kriv onaj ko je na čelu jedne institucije, a u ovom slučaju to je Vlada Srbije.

Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo poslanici, da ne bih ponavljao cifre koje su vezane za broj ljudi koji je otpušten u okviru racionalizacije lokalnog sektora, ja ću samo reći jednu stvar, jedino higijenski ispravno sredstvo za borbu protiv nagomilanog državnog aparata, koji je posledica 15, 20 i 30 godina, jeste upravo ovo što radi Vlada Republike Srbije, a to je da se uđe u proces, da se bori sa ovim i da se na kraju pokuša ova država staviti u kontekst državne uprave na održive noge. Vi to znate, jer ste bili deo toga, znate kako to funkcioniše i znate kako je preko noći višestruko uvećan broj činovnika.
Ja sam dugo godina učestvovao u ovom procesu i znam koliko su ti procesi bolni. Godine 2009. je bio jedan pokušaj racionalizacije, bio sam gradonačelnik tada jednog grada, 45 ljudi smo otpustili tada i sveli se u okvire, ali tada nisu svi uradili tako. Tada nije bilo nikakve sankcije za nikoga. Na kraju se ispostavilo da smo nas nekoliko, koji smo želeli da transformišemo taj sektor, želeli da napravimo rezultate, ispali ne znam ni ja šta. Mislim da mera i odlučnost za borbu sa ovim decenijskim problemom mora jednom da da rezultate. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Saša Radulović, kao predlagač.

Hvala.
Ništa od tih decenijskih napora, nažalost, pošto ih ima samo u priči, a u praksi apsolutno ništa od toga. Građani Srbije znaju da su se stranke na vlasti pretvorile u biroe za zapošljavanje, da ne postoji drugi način da se dođe do radnog mesta u javnom sektoru, osim preko stranaka. Ovaj zakon to pokazuje zato što nikakvi kriterijumi ne postoje za način na koji primamo ljude u javni sektor. Nemamo nikakve analize koga imamo u javnom sektoru, koji ljudi napuštaju, koji se zapošljavaju. Znači, kada nemate analizu, onda pričate u stvari napamet.
Mogao bih i ja da govorim napamet o tim stvarima, međutim, jednostavno pokušavamo da vam kažemo da morate da izađete sa podacima, konkretnim podacima, da izađete tačno sa brojem zaposlenih po svim ministarstvima, po svim službama u celom javnom sektoru. Kao što kaže ministar finansija, tu je oko 550 hiljada ljudi, pa još kad dodamo nekih 150 hiljada i više od toga u javnim preduzećima, državnim firmama, komunalnim preduzećima, dođemo do ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Znači, tu je uguran partijski parazit, partijski kadrovi sa kupljenim diplomama. To je ono što nas košta. Mi nemamo viška lekara, nemamo viška nastavnika, nemamo viška medicinskih sestara, nemamo viška ni radnika u komunalnim preduzećima koji zaista rade na terenu, mi imamo viška kancelarijskih partijskih kadrova koji ne rade ništa, dobijaju platu i za tu platu praktično rade partijske poslove. To je centralni problem i Vlada nema očigledno interesa da dirne u taj problem koji ubija Srbiju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Komlenski, po amandmanu.

Uvažena predsedavajuća, ja ću potrošiti deo vremena za amandman, da vam ukažem na povredu Poslovnika i to člana 107. od prethodnog …

To ne može. Morate po amandmanu.

Moram da insistiram kod vas da reagujete na ovakav način na koji je gospodin Živković govorio o padu ruskog aviona, je takav bezobrazluk i nevaspitanje u ovom trenutku, na takav način se ponašati je apsolutno neprimereno iz ovog doma da ode takav glas. Ne mogu da sebe dovedem u red, naježio sam se, muka mi je od takvog ponašanja više.
Molim vas da primenite odgovarajuće mere. Ovo stvarno nema smisla. Sa takvom stvari se danas igrate.