Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Ja sam zamoljen od strane Ministarstva spoljnih poslova, a mislim da je jako važno zbog potpisivanja Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Indije, za sporazum o saradnji iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture i sporta i zamolio bih vas samo da kratko ovo referišem.
Donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, mladih, sporta i medija, stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje u navedenim oblastima, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala, aktuelnih tendencija i savremenih modaliteta saradnje, s obzirom da je prethodni ugovor između ove dve zemlje bio potpisan 2002. godine u Beogradu.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestao bi da važi Zakon o sporazumima između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije sa Republikom Indijom o saradnji u oblastima koje sam pomenuo.
Potpisivanjem sporazuma između ove dve vlade u oblastima koje sam pomenuo stvorili bi se pravni osnovi za zaključivanje daljih periodičnih četvorogodišnjih programa saradnje u oblasti kulture, umetnosti, mladih, sporta, medija, obrazovanja, nauke i drugih dokumenata o saradnji između zainteresovanih institucija, čime bi se doprinelo daljoj saradnji između bilateralnih odnosa obe zemlje.
Izvršavanje sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u ovim oblastima ne bi bilo nikakvih novih finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, već se u postojećim limitima predviđa da se ta saradnja ostvari. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, javljam se po tačkama dnevnog reda koje su sastavni deo ove sednice koji govore o utvrđivanju predloga odluka o davanju saglasnosti Skupštine na finansijske planove koji se odnose na REM za 2019. godinu i na izmenu pojedinačnih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana za REM za ovu godinu, 2018. godinu, i davanje saglasnosti za Finansijski plan za 2019. godinu Agenciji za energetiku.

Na Odboru koji je održan 23. novembra naš zadatak Odbora za finansije je bio da razmatramo ove predloge finansijskog plana i da donesemo odluke i uputimo predlog Skupštini, s obzirom da su u nadležnosti rada Skupštine ove dve institucije sa svojom nezavisnošću, ali treba reći da inače one svoje prihode stiču same na tržištu iz određenih naplata dozvola i sertifikata. Tako recimo za REM, s obzirom da je došlo do povećanja određenih troškova usled sudskih sporova, usled učešća, odnosno primanje naše regulatorne Agencije za elektronske medije u svetske, odnosno evropske institucije, došlo je do potrebe za povećanje troškova kada su u pitanju troškovi putovanja i ono zbog čega smo mi u stvari dali svoju saglasnost to je da je svega 3,5% ukupnih troškova u finansijskom planu REM-a povećano za osam miliona, trebali smo da damo svoju saglasnost da bi oni svoje funkcionisanje vršili prema zakonu.

Svako drugo stopiranje ovakvog posla jednostavno dovelo bi u problem rad REM-a i zbog toga je naš zadatak bio da donesemo ovu odluku, kao i odluku kojom ćemo dati saglasnost na finansijski plan za sledeću 2019. godinu.

Moram da kažem da su oni projektovali svoje povećanje plata svega 5% iz prostog razloga što je ta odluka bila pre same odluke o budžetu o povećanju plata koje je država dala svojim budžetom i Ministarstvo finansija od 7%, iz prostog razloga što su oni jedino tako u mogućnosti na osnovu svojih prihoda.

Ista je priča i kada govorimo o Agenciji za energetiku. NJihova mogućnost na osnovu prihoda je da povećaju svoje plate svega 3%. Tako da mislim da smo detaljno razmotrili ove finansijske planove na sednici Odbora i doneli odluku da ih usvojimo. Tako da molim narodne poslanike da kada bude glasanje bez obzira na stranačku pripadnost da ne bi sprečavali i rad ovih institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, prihvatimo i izglasamo i damo podršku za ove finansijske planove.

Moram reći da na Odboru za finansije i kada je bilo pitanje budžeta imali smo jednu konstruktivnu raspravu u prisustvu i ministra i njegovih saradnika i Fiskalnog saveta i moram reći da je najveća zainteresovanost bila sada na Odboru. Od 17 članova, 16 je bilo prisutno. Odbor jeste trajao dugo, ali mislim da su svi imali prilike da kažu svoje dileme kada je u pitanju sam budžet. Dobili su odgovore. Razrešene su mnoge dileme i mislim da po prvi put sada imamo ovakav budžet koji jednostavno nema više stege koje se odnose na ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju i mislim da i građani Srbije su imali prilike da čuju kako će budžet za 2019. godinu izgledati i stoga mislim da i ova rasprava u parlamentu treba da doprinese svim građanima Srbije uverenje i podršku tome da država zaista misli o interesima građana Srbije i o njihovim potrebama. Stoga mislim da i ova rasprava i ove nedelje i sledeće po amandmanima će ići u tom smeru. Hvala.

Reč ima gospodin Ivan Jovičić, predstavnik Visokog saveta sudstva.

Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ja ću se truditi da budem kratak i koncizan, znam da je veliki posao pred vama, pa da vam poželim uspešan i srećan rad.
Pred vama je Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru predsednika dva Osnovna suda u Republici Srbiji i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Upravni, odnosno 13 Osnovnih sudova.
Visoki savet sudstva je prethodno objavio, odnosno oglasio ova upražnjena slobodna mesta koja su praktično objavljena u „Službenom glasniku RS“, kao i u dnevnom listu „Politika“, s tim da je Visoki savet sudstva osposobljenost kandidata za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu utvrdio na osnovu Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili Viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.
Obrazovana je Komisija, doneta je odluka o vanrednom vrednovanju i Komisija je vrednovala sposobnost kandidata za rukovođenje i organizacije poslova u sudu na osnovu programa rada i razgovora sa kandidatima. Potom je Komisija odredila završne ocene za sve kandidate, dostavila prethodnu listu kandidata Visokom savetu sudstva, koji je na osnovu člana 13. alineja 4. Zakona o Visokom savetu sudstva u vezi sa članom 70. Zakona o sudijama, na sednici održanoj dana 1. novembra 2018. godine utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika sudova i predložio Narodnoj skupštini izbor dva kandidata i to tako što se Tamara Radović, sudija Višeg suda u Novom Sadu i vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu i Žarko Milanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Jagodini, predlaže za izbor predsednika Osnovnog suda u Jagodini.
U vezi sa izborom sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva je osposobljenost, stručnost i dostojnost kandidata utvrdio na osnovu Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudije koji se prvi put biraju.
Pošto je Visoki savet sudstva i ovde formirao komisije za izbor sudija, dana 14. jula 2018. godine, sproveden je ispit za sve kandidate koji se prvi put biraju za osnovne sudove. Naknadno je Komisija obavila razgovor sa svim kandidatima i utvrdila listu kandidata koji se prvi put biraju, koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.
U skladu sa članom 49. Zakona o sudijama Visoki savet sudstva je pribavio mišljenje i podatke o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, dok je u skladu sa odredbama člana 50. stav 2. Zakona o sudijama za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je za iste ocena rada.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi člana 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici dana 1. novembra 2018. godine utvrdio Predlog odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor kandidata za sudije koji se prvi put biraju tako što se Ksenija Ivanović, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu, predlaže za izbor sudija za Upravni sud. Dragana Maksimović, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu, predlaže za izbor sudija za Upravni sud. Nataša Kekenj, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Zrenjaninu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Zrenjaninu. Aleksandar Babić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Zrenjaninu. Mirjana Mikalački, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kikindi, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kikindi. Igor Novković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Somboru. Dara Lučić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Vrbasu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Vrbasu. Vladimir Pecovski, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Vrbasu. Vanja Ćupina, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Vrbasu. Danijel Kovač, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Subotici, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Subotici. Marijana Popov, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Senti, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Senti. Danijela Terzić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Loznici, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici. Nenad Lazarević, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Loznici, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici. Ivana Pantelić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Šapcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Loznici. Ana Veličković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Sanja Antić Milanović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu.
Radmila Krstić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Beti Lazarević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Vladimir Rakonjac, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Slađana LJubenović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Nikolina Marinković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Ivana D. Mladenović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Ivan Milojić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Zaječaru, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Jelena Milenković Vuković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Iva Popović Knežević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Tatjana Cuckić, pomoćnik Vojnog pravobranioca, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Nemanja Jovanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Dijana Perić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Marija Marković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu. Jelena Nikolić Stošić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu, predlaže za izbor sudija tog suda. Valentina Stanković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Nišu.
Zatim, Mira Pavlović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Aleksincu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Aleksincu. Biljana Božović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Kragujevcu. Jelena Damljanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za taj sud. Dragan Jovanović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Kragujevcu, takođe se predlaže za izbor sudija za taj sud. Mila Lazić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu.
Marija Lekić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Ivana Leković Blažević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Marija Milosavljević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Jelena Pavlović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Ana Veljović Stošić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Svetlana Simović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud i Kragujevcu. Marija Čamparević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Neda Bulatović, sekretar Regionalne lekarske komore za centralnu i zapadnu Srbiju, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Jelica Marašević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Sonja Nestorović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu. Ivana Ponjavić Serdar, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Kragujevcu.
Zatim, Dejan Adamović, sudijski pomoćnik u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, predlaže za izbor sudija Osnovnog suda u Smederevu. Jelisaveta Božić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Smederevu, predlaže za izbor sudija za taj sud. Ivana Đorđević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Smederevu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Smederevu. Milan Todorović, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Smederevu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Smederevu.
Zatim, Nenad Živojinović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Velikoj Plani. Marija Krstić Živanović, savetnik u Ustavnom sudu Srbije, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Velikoj Plani. Na kraju, Ognjen Žeravčić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Valjevu, predlaže za izbor sudija za Osnovni sud u Valjevu.
Jedino mi preostaje da vas u danu za glasanje pozovem da predložene kandidate Visokog saveta sudstva izglasate. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Sandra Kulezić, Državno veće tužilaca. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke Državnog veća tužilaca za izbor ukupno 24 kandidata u 22 javna tužilaštva u Republici Srbiji.
Na sednici Državnog veća tužilaca, koja je održana 22. novembra 2018. godine, doneta je odluka da se za prvi izbor za zamenika javnog tužioca Narodnoj skupštini predlože sledeći kandidati.
Za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su Dmitrović Jovana, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Pejčić Nataša, tužilački pomoćnik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika javnog tužioca u Drutom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložena je Nikolić Marija, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu kao kandidati su predloženi Jelić Bojan, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Uskoković Nikola, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu predložena je Radojičić Katarina, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Obrenovcu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu predložena je Živojinović Jelena, tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu predložen je Mirković Miloš, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu za zamenika javnog tužioca predložena je Nikolić Vojislava, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predložena je Karlavaris Tatjana, korisnik početne obuke u Pravosudnoj akademiji.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju za zamenika javnog tužioca predložena je Vidojević Jelena, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru predložena je Mirjanić Zorica, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Somboru.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici predložena je Maravić Bojana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici.
U Osnovnom tužilaštvu u Kragujevcu za zamenika javnog tužioca predložen je Knežević Ivan, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu predložena je Ognjanović Eva, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu predložen je Lazović Aleksandar, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu za zamenika tužioca predložen je Radičević Rade, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu predložena je Pavlović Dragana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu predložena je Nedeljković Ivana, tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru predložen je Dedeić Muhedin, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Novom Pazaru.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu predložen je za zamenika tužioca Dinić Janko, tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru predložen je Dimitrijević Nemanja, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Zaječaru.
Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu predložena je Grbušić Tatjana, tužilački pomoćnik u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji za zamenika je predložena Milosavljević Biljana, tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.
O svakom predloženom kandidatu u obrazloženju Odluke Državnog veća tužilaca nalazi se detaljna radna i lična biografija ovih kandidata, tako da ćete iz sadržine obrazloženja moći da zaključite zbog čega je državno veće upravo ove kandidate predložilo za izbor na prvu funkciju zamenika javnog tužioca.
Naime, u konkretnom slučaju predloženo je 18 tužilačkih pomoćnika, četiri korisnika početne obuke Pravosudne akademije i dva sudijska pomoćnika. Reč je o kandidatima koji su ostvarili najviše ocene stručnosti i osposobljenosti u tužilaštvima u kojima su konkurisali. Takođe, reč je o kandidatima koji imaju dugogodišnji staž u oblasti krivičnog prava, i to njih 19 preko pet godina staža kao saradnici po položenom pravosudnom ispitu, a njih četvoro čak preko 10 godina staža kao tužilački saradnici nakon položenog pravosudnog ispita.
Ukratko samo o principima kojima se Državno veće rukovodilo prilikom predlaganja upravo ovih kandidata. Budući da veliki broj kandidata koji se prijavljuju na konkurse za izbor zamenika javnog tužioca ostvaruje maksimalne ocene prilikom ocenjivanja stručnosti i osposobljenosti na ispitu koji sprovodi Državno veće u skladu sa zakonom i Pravilnikom o načinu polaganja ispita kandidata koji se prvi put biraju, Državno veće tužilaca je u naknadnoj selekciji između kandidata koji su ostvarili jednake ocene stručnosti i osposobljenosti posebno vodilo računa o mišljenjima koja su o ovim kandidatima dostavljena od strane javnih tužilaštava, sudova, odnosno Pravosudne akademije, o stručnosti i osposobljenosti u radu, zatim o radnom iskustvu u oblasti krivičnog prava i takođe vodili smo računa o zastupljenosti svih grupa koje su se prijavile na ovaj konkurs.
Na kraju, budući da je Državno veće tužilaca poklonilo veru ovim kandidatima i sigurni smo da će ubuduće opravdati naše poverenje, ja vas pozivam da u danu za glasanje glasate za sve kandidate koje je predložilo Državno veće tužilaca. Hvala vam.

Hvala.

Da li još neko od predlagača ili ovlašćenih predstavnika predlagača želi reč? (Ne)

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, želim da zahvalim na projekciji budžeta, na predlogu budžeta koji smo dobili.

Dodirnuću se i ovog vanagrarnog dela. Nama je posebno zadovoljstvo što su kamate pale, što se vidi da su za malo više od godinu dana kamate sa 133 milijarde pale na 103, to je 30 milijardi manje nego pre godinu i po, dve, što pokazuje da se zemlja razdužuje i da krediti koje uzima ova Vlada su po povoljnijim kamatama, a povoljnije kamate dolaze zbog boljeg rejtinga zemlje. Iz tog razloga želim i to da istaknem, kao što želim i da istaknem što uprkos povećanju penzija za narednu godinu visina transfera prema PIO fondu pada na 181 milijardu, to je 22 milijarde manje nego što je to bilo pre malo više od godinu dana. To pokazuje da je broj radnika, a da vas podsetim da je zapošljavanje u javnom sektoru ograničeno, ako ne u potpunosti zabranjeno, to pokazuje da su doprinosi u PIO koji se uplaćuju u većoj visini nego što je to bilo pre dve godine, a daleko više nego što je to bilo pre šest godina. To jasno pokazuje da je broj zaposlenih povećan i da ovi nesrećnici koji su otpustili 400.000 radnika i smanjili broj osiguranika mogu da se uvere da smo zapošljavanjem više desetina hiljada ljudi povećali broj osiguranika u PIO fondovima i na takav način doprineli da i proizvodnja poraste i da ovaj budžet bude rezultat zarađenog novca, da tu nema nekih prevelikih kredita kojima bi se finansirao deficit.

Dakle, mi smo imali pravo da koristimo 3%, što je normalno u EU, da deficit bude 3% bruto domaćeg proizvoda, znači, mogli smo da potrošimo više od milijardu evra, milijardu i po evra, ali Vlada nije želele, uravnotežila je budžet i to svakako treba istaći, posebno u agrarnom delu.

Da vas podsetim da je 2012. godine, ovi usrećitelji koji pričaju kako mi ne izdvajamo dovoljno za poljoprivredu, su ukupno izdvojili za Ministarstvo poljoprivrede 2012. godine 43 milijarde. Da vas podsetim da su to bila dva ministarstva, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za trgovinu. Dakle, dva ministarstva su izdvojila 49 milijardi, sada samo Ministarstvo poljoprivrede koristi 51 milijardu i 776 miliona, što je uvećanje gotovo 10%, ali s tim što su ono bila dva ministarstva, a ovo je samo jedno.

Što se tiče podsticaja subvencija one su 2012. godine, to isto kažem zbog ovih usrećitelja koji hoće da kažu da su oni više subvencionisali poljoprivredu, ukupno je za subvencije bilo izdvojeno 19 milijardi 945 miliona dinara, za sledeću godinu je planirano 41 milijardu i 580 miliona. Što je više nego duplo, znači to je uvećanje od gotovo 115% i to svakako treba istaći.

Takođe, treba istaći da su prošle godine subvencije iznosile 34 milijarde 315, a sada su 41 milijardu i 580. Sedam milijardi i 600 više je povećanje u odnosu na prošlu godinu, a iz vremena kada su se Vuk, Đilas, Borko Stefanović i drugi, kada su se bahatili na račun građana, kada je deficit bio gotovo dve milijarde, iz tog deficita nisu hteli ni poljoprivredu da finansiraju, povećanje je 115%, 19 milijardi 945 miliona je bilo 2012. godine, a sada je 41 milijardu i 580, a to je 22 milijarde više nego što su oni izdvajali ili od 110 do 115%.

Stoga, želim da zahvalim ministru finansija, da zahvalim svima onima koji su doprineli da ono što je Odbor tražio pet milijardi, da oni to razumeju i povećaju. Mi smo bili zadovoljni i sa pet, tražili smo malo više i dobili mnogo više nego što smo tražili i to želim da istaknem s obzirom da ovde stalno slušamo prigovore kako mi nedovoljno izdvajamo za poljoprivredu, od onih koji su izdvajali više od dva puta manje. Hvala.