Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 102 narodna poslanika i da imamo uslove za dalji rad.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim NJE ministra spoljnih poslova i dijaspore Republike Liban, gospodina DŽebrana Basila, koji je sa članovima delegacije u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Zahvaljujem.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički, načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 62. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa svojim saradnicima, kao i predstavnici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, savetnika u ministarstvima, predstavnici Agencije za atomsku energiju i jonizujuće zračenje, predstavnici Visokog saveta sudstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i čl. 170, 192, 195, 201. i 202. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o tačkama iz utvrđenog dnevnog reda od 1. do 62.
Da li ovlašćeni predstavnici predlagača žele reč, i kojim redom se javljate?
Reč ima ministar finansija Siniša Mali.

Hvala lepo.
Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji će doprineti daljem podizanju životnog standarda građana, privrednom rastu i još intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.
Budžet za 2019. godinu je potpuno uravnotežen, jer ga karakteriše socijalni aspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda, koji prati povećanje plata i povećanje penzija, kao i razvojni aspekt, jer predviđa rekordna izdvajanja za kapitalne investicije koje treba dalje da podstaknu rast našeg BDP.
Zakonima koji su pred vama omogućavamo i rasterećenje privrede kroz olakšice koje će joj dati mogućnost da bude još atraktivnija, još konkurentnija, a time ćemo dodatno doprineti našem ekonomskom rastu u 2019. godini.
Budžetom koji je pred vama su predviđeni ukupni prihodi od 1,246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od 1.269,1 milijardu dinara, što daje predviđeni deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4% BDP. Projekcija prihoda budžeta je konzervativna, projektovanje realni rast BDP od 3,5% i prosečna inflacija od samo 2,3%.
Moram da napomenem da je budžet za narednu godinu rezultat i nastavak reformskih procesa koji je započet još 2014. godine, a koji su rezultirali sjajno 2018. godinom i ekonomskim pokazateljima na koje možemo da budemo ponosni. Podsetiću vas, samo u prvih devet meseci ove godine rast BDP u Republici Srbiji bio je 4,5%, što nas svrstava u najbrže rastuće ekonomije Evrope.
Privredna aktivnost tokom cele godine beleži intenzivan rast, praćen jakom i snažnom investicionom aktivnošću i većom ličnom potrošnjom domaćinstava. Posmatrano sa proizvodne strane, imamo značajan rast građevinarstva, kao i uslužnog sektora što je praćeno povećanjem obima industrijske proizvodnje i dobrom poljoprivrednom godinom. Dakle, važno je ne samo što rastemo, nego što svi proizvodni sektori daju doprinos tom rastu.
Stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine iznosila je 11,9% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu kada je iznosila 25,2%. Pri tome, što je takođe važno, nezaposlenost mladih smanjena je sa 51,1 na 27,5%. Posebno ohrabruje podatak da je rast zaposlenosti u potpunosti rezultat zapošljavanje u privatnom sektoru, dok u javnom sektoru je broj zaposlenih smanjen.
Zahvaljujući povoljnim kretanjima u realnom sektoru i zakonskim rešenjima koje danas predlažemo, a koje treba dodatno da rasterete privredu, da doprinesu rastu stranih direktnih investicija, očekujemo prelivanje pozitivnih efekata i na tržište rada i dalje smanjenje nezaposlenosti, jer osnovna politika Vlade Republike Srbije, osim privrednog rasta i paralelno sa tim, smanjenje nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Spoljnotrgovinska razmena je u prvih devet meseci ove godine iznosila 28,1% milijardu evra što je međugodišnje povećanje od 10,5%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine, iznosio je 1,5 milijardi evra i u potpunosti je pokriven direktnim stranim investicijama koje su iznosile 1,8 milijardi evra.
Reformski procesi koje sprovodimo na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti podižu atraktivnost naše privrede na strane investitore i time otvaraju kanal transfera, znanja i tehnologije na bazi čega će biti obezbeđen rast konkurentnosti srpskih proizvođača na inostranim tržištima.
Kada govorim o fiskalnim kretanjima, ona su i ove godine bolja od planiranih. Podsetiću vas, treću godinu za redom budžet Republike Srbije završava se sa suficitom i na kraju septembra, na nivou opšte države, suficit je iznosio 54,5 milijardi dinara, dok je na nivou republičkog budžeta nakon 10 meseci ostvaren suficit u iznosu od 61,1 milijardu dinara. Prema dosadašnjim kretanjima, procenjujemo da ćemo i ovu godinu završiti sa suficitom i to u iznosu od 0,6% BDP, što je negde oko 28 milijardi dinara.
Kada je reč o javnom dugu, on se konstantno smanjuje. Na kraju oktobra, iznosio je 26,6% BDP. Podsetiću vas, pre samo par godina, javni dug je iznosio i preko 70% BDP i sada zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima smanjujemo učešće javnog duga u BDP, očekujemo već ispod 50% ili blizu 50% da bude početkom 2019. godine.
Uvaženi poslanici, orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora za podršku u privrednom rastu naše ekonomije.
Rasterećenjem privrede, pre svega kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta. S druge strane, ovaj fiskalni prostor, uštede koje smo napravili kroz suficit u budžetu, otvara nam prostor za nikada veće investicije u javnu infrastrukturu od 2019. godine.
Tri su osnovna elementa budžeta za 2019. godinu. Prvi je povećanje životnog standarda građana. Fiskalni prostor koji smo ostvarili koristimo upravo za ostvarenje ovog cilja i budžetom se za 2019. godinu planira povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP-a.
Ukinut je i Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, uz povećanje najnižih penzija od 5%, u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine. Penzije, dame i gospodo, u Srbiji nikada nisu bile veće nego danas, a sa tom politikom nastavićemo i u 2019. godini. U budžetu za 2019. godinu za penzije je opredeljeno 181,4 milijarde dinara. Za penzije će tokom 2019. biti ukupno izdvojeno 563,2 milijarde, dakle, budžet plus PIO fond, što je 35 milijardi više nego 2018. godine.
Ovom prilikom želim da se zahvalim našim najstarijim sugrađanima na teretu reformi koji su podneli. Reforme koje su započete pre samo par godina upravo za svoj efekat imaju povećanje penzija i povećanje plata u javnom sektoru i to je upravo cilj za koji smo se borili u proteklih par godina.
Takođe, od 1. januara idemo i sa povećanjem plata u javnom sektoru, i to u proseku između 7% i 12%. Za plate u budžetu izdvojeno je 294,4 milijarde dinara, dok je ukupan fond plata, a govorim ovde o opštoj državi, 501,7 milijardi. To je 33 milijarde više nego što je bilo opredeljeno budžetom za 2018. godinu.
Posebno me raduje povećanje plata za zdravstvene radnike, policajce, vojnike, nastavnike. Najveće povećanje od 12% mogu da očekuju i medicinski i stomatološki tehničari, dok će doktori medicine i stomatolozi, kao i doktori specijalisti dobiti uvećanje plata za 10%. Ostali zaposleni u zdravstvu dobiće uvećanje plata od 7%. Zaposleni u MUP-u, Ministarstvu odbrane dobiće plate veće za 9%, kao i zaposleni u ustanovama osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, kao i radnici ustanova socijalne zaštite. Uvećanje plata za 8,5% dobiće zaposleni u Poreskoj upravi i Upravi carina, dok će ostali budžetski korisnici imati uvećanje za 7%. Dakle, u proseku između 7% i 12%, veliko povećanje plata, ali to je upravo rezultat reformi koje smo sproveli i fiskalnog prostora koji smo uspeli da obezbedimo tokom 2018. godine.
Povećanje penzija i plata sprovedeno je u skladu sa postignutim merama fiskalne konsolidacije i uz održavanje strogog principa fiskalne održivosti. Pri tome, želim da podsetim vas i građane Srbije, od 1. januara 2019. godine povećana je minimalna cena rada za 8,6%, sa 143 dinara po času na 155 dinara po času, time minimalna plata raste po prvi put na iznos od preko 27.000 dinara i to će dodatno sa stanovišta tražnje doprineti rastu našeg BDP-a, a naravno i podizanju životnog standarda građana Srbije.
Drugi važan element budžeta za 2019. godinu jeste povećanje sredstava koje izdvajamo za kapitalne investicije. U odnosu na 2018. godinu, to je 30% više sredstava, ukupno na nivou države 220 milijardi dinara predviđamo za kapitalne investicije. Tu se nalaze, između ostalih, novac za završetak obilaznice oko Beograda, završetak puta Surčin-Obrenovac, izgradnja autoputa Obrenovac-LJig, puta Preljina-Požega, Moravski koridor, Kelebija-Subotica, Novi Pazar-Tutin i veliki broj novih mostova, novih tunela, bolnica, zdravstvenih ustanova, škola, vrtića, svega onoga što će dalje doprineti i poboljšanju infrastrukture u Srbiji, a podizanju kvaliteta života za građane takođe.
Izdvojen je novac i za Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, za nove digitalne učionice, izgradnju Data centra u Kragujevcu, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, ovde prevashodno mislim na KC Srbije, KC Vojvodine i KC Kragujevac. Dakle, veliki broj novih projekata i nastavak postojećih, kako bismo u što kraćem vremenskom periodu obnovili i izgradili našu infrastrukturu. Naravno, sa stanovišta rasta BDP-a, ulaganje u javne investicije je snažan podsticaj daljem rastu koji očekujemo naredne godine.
Treći element budžeta za 2019. godinu na koji smo posebno ponosni je set mera koji daje podršku razvoju privrede koja će biti značajno rasterećenija tokom 2019. godine, a time značajno atraktivnija i konkurentnija, što je opet neophodan preduslov za dalji rast naše ekonomije.
Prva i osnovna mera koja se predviđa zakonima koji su danas pred vama je smanjenje opterećenja na zarade. Od 1. januara, dame i gospodo, planira se ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca. Istorijski potez, smanjujemo opterećenje na zarade sa 63% na 62%. Neko će reći nije dovoljno, slažemo se, ali ovo je prvi korak gde je u budžetu Republike Srbije opredeljeno 12 milijardi dinara. Dakle, 12 milijardi dinara manje za budžet, a više ostaje privredi i privrednicima kao znak i signal prvog koraka koji je vezan za rasterećenje privrede.
Pred vama je danas takođe i novi zakon o naknadama. Prvi put u istoriji imamo jedinstven zakon koji na jednom mestu opredeljuje visinu svih naknada u Republici Srbiji i daje veliku stvar, a to je prediktabilnost istih i to je bio jedan od zahteva privrede koji smo takođe uzeli u obzir.
Izmene Zakona o porezu na dobit i ostalim zakonima koji su pred vama govoriću kada dođem do tih zakona, ali veliki je set poreskih podsticaja planiran za 2019. godinu koji treba da relaksira privredu i da obezbedi još više stope njenog rasta.
Poštovani poslanici, Republika Srbija se nakon sprovedenih mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanja ekonomske stabilnosti za koju je zaslužna odgovorna politika koju vode predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, nalazi da dobrom, zdravom putu daljeg privrednog rasta i razvoja. Upravo budžet za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji su danas pred vama predstavljaju zdrave temelje za dalje unapređenje svih oblasti našeg društva, što će za konačan rezultat imati ono što je najvažnije za građane Srbije, a to je dalje podizanje životnog standarda, dalje povećanje investicionih aktivnosti i dalje smanjenje nezaposlenosti.
U narednih nekoliko minuta ću vam predstaviti i ključne izmene koje donose zakonska rešenja koja su danas pred vama. Radi se o setu zakona, svaki od zakona koji je pred vama sadrži pojedine elemente koji u celini treba da doprinesu, kao što sam već i rekao, daljem rasterećenju privrede i obezbeđivanju visokih stopa rasta i u budućnosti.
Pred vama je Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. Ciljevi zakona su obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.
Pred vama je takođe Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu. Potrebne izmene na odobrenim aproprijacijama odnose se na korekcije pozicija kako prihoda, tako i rashoda. Prihodna strana je uvećana na osnovu neraspoređenog viška prihoda iz ranijih godina, dok je rashodna strana uvećana za pozicije za korišćenje usluga i roba, za osiguranje opreme, za potrebe socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, kao i za nabavku medicinske opreme.
Pred vama je danas i Predlog carinskog zakona, reformski i istorijski zakon koji je nastao s obzirom na neophodnost usaglašavanja ovog zakona sa novim carinskim zakonom EU. Ono što je posebno važno, ono što je glavni cilj ovog zakona je prelazak na bespapirno poslovanje, na elektronsko okruženje, pojednostavljenje, modernizacija, racionalizacija carinskih procedura, obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidivosti i jednoobraznosti poslovanja. Upravo je osnovni cilj da se komunikacija između carine i privatnog sektora vrši elektronski.
Dakle, deklaracije koje će se podnositi, podnosiće se elektronski što će značajno ubrzati sve procedure i kažem, učiniti našu ekonomiju još konkurentnijom i bržom.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o carinskoj službi koji reguliše delokrug rada i organizaciju Uprave carine, ovlašćenje carinskih službenika kao i prava, obaveze i odgovornosti carinskih službenika u Upravi carine. Osnovni ciljevi ovog zakona su uređenje, ovlašćenje i obaveze carinskih službenika, obezbeđenje veće pravne sigurnosti i bezbednosti društva i zemlje, jačanje integriteta carinskih službenika i stvaranje osnova za uspostavu sistema zasnovano na kompetencijama i vrednosti.
Poštovani poslanici, pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini. Dopunom ovog zakona omogućava se da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti čiji je jedan od osnivača Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, da mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini kao da i za te nepokretnosti mogu dati u zakup start-ap društvima zasnovanim po Zakonu o inovacionoj delatnosti. Reformski zakon koji daje podršku start-ap preduzećima i kojim daje mogućnost da infrastrukturu koju država ima a ne koristi da njima kako bi aktivirala i doprinela njihovom boljem poslovanju.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama. Osnovni razlog zbog koga se predlaže donošenje zakona jeste usaglašavanje sa Zakonom o deviznom poslovanju.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune odredaba ovog Zakona o igrama na sreću ogleda se u osnivanju Uprave za igre na sreću kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i uređenju njene nadležnosti. Prelazak nadležnosti u oblasti igara na sreću sa poreske uprave na Ministarstvo finansija upravo je cilj ovog zakona kako bi se ova oblast dodatno regulisala i kako bi se obezbedilo na odgovarajući način kontrola poslovanja privrednih subjekata koji se bave ovom delatnošću.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune ogleda se u brisanju odredaba koje propisuju nadležnost poreske uprave u oblasti igara na sreću i prenošenje tih nadležnosti na novu upravu koja će biti formirana u okviru Ministarstva finansija.
Sledeći je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. U cilju realizacije aranžmana sa MMF neophodno je da se definicija cilja upravljanja javnim dugom izmeni i bude u saglasnosti sa globalnim najboljim praksama.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju gde su redefinisani rokovi za utvrđivanje ukupne osnovice obeštećenja koja se može znati tek pošto se donese veći broj rešenja o pravu na obeštećenje u postupku restitucije.
Pred vama je takođe zakon, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu a razlog za donošenje ovog važnog zakona je suzbijanje nelegalne proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Naime, neophodno je što pre uspostaviti efikasniju kontrolu na tržištu duvana i duvanskih proizvoda a imajući u vidu predviđene rokove i obaveze privrednih subjekata kao i početak proizvodne godine duvana. Takođe, neophodno je da se što pre otpočne sa primenom rešenja predloženih ovim zakonom a u cilju omogućavanja većih budžetskih prihoda iz ove delatnosti.
Pred vama je, poštovani poslanici, još jedan reformski zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i osnovni ciljevi ovog zakona su suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica u svojstvu pružaoca usluga smeštaja uređenjem poreskog tretmana prihoda po tom osnovu, povećanje motivacije i odgovornosti zaposlenih prema poslodavcima, a u cilju postizanja boljih poslovnih rezultata kroz program učešća zaposlenih kao što je kupovina hartija od vrednosti pod povlašćenim uslovima za šta se daje poresko rasterećenje po osnovu zarada. Ovo je velika i važna stvar kojom dajete mogućnost da se naš poreski sistem približi sistemu koji već vlada u velikom broju zapadnih zemalja gde se mladi i oni koji rade u inovativnim delatnostima daje im se mogućnost da dobiju udele u pojedinim privrednim društvima. Reformski zakon i ovim zakonom takođe se rešava i daje predlog delimičnog rešenja problematičnih stambenih kredita.
Sledeći Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čije se ključne izmene ogledaju u fiskalnom rasterećenju prihoda po osnovu rada. O tome sam već pričao, dakle, idemo na ukidanje naknade za nezaposlenost, odnosno doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca i stvaramo uslove za utvrđivanje najniže i najviše mesečne, odnosno godišnje osnovice doprinosa, a imajući u vidu izmenu metodologije koju Republički zavod za statistiku primenjuje kod utvrđivanja prosečne zarade, a koja se objavljuje jedanput godišnje i važi za tu kalendarsku godinu.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Razlog za donošenje ovog zakona jeste da je ovo još jedan reformski zakon. Dakle, sadržani su u potrebi pružanja podrške razvoju privrede naročito kroz stvaranje povoljnijih uslova za obavljanje privrednih aktivnosti obveznika. Ciljevi zakona su izmena načina obračuna poreske amortizacije u cilju njenog ujednačavanja sa računovodstvenom i skraćenje roka za potpuni otpis stalnih sredstava. Za one koji nisu ovo možda razumeli najvažniji zahtev privrede osim jedinstvenog Zakona o naknadama bio je da se ujednače amortizacije, odnosno obračun amortizacije u računovodstvu i u poreskom bilansu. Time motivišemo privredne subjekte da investiraju više u osnovna sredstva, dakle, u nove mašine, novu opremu i time doprinosimo daljem tehnološkom razvoju naše ekonomije. Dalje, podstičemo inovativnost i unapređujemo položaj obveznika kroz priznavanje rashoda po osnovu reklame i propagande bez ograničenja.
Sledeći pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Ciljevi ovog zakona su ujednačenija primena poreskih propisa i jačanje pravne sigurnosti, adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći da se i poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju kada je dozvola izdata i povećanje ekonomičnosti postupka podnošenja poreskih prijava.
Sledeći na redu je Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Za ovaj zakon već sam rekao i mogu da ponovim da je istorijski, a osnovni razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona ogledaju se u potrebi unapređenja transparentnosti sistema javnih prihoda, obezbeđenja predvidivosti troškova poslovanja za privredu i optimalnog korišćenja javnih dobara. Ukratko, ovim zakonom se recimo ukidaju pojedine naknade, ukida se naknada za bio goriva, ukida se naknada za obavezne rezerve prirodnog gasa, ukida se naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta. Ukida se naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta. Dakle, ukida se nekoliko naknada koje su do sada opterećivale privredu Srbije, a od 1. januara 2019. godine više ih neće biti.
S druge strane, imamo i nekoliko osnovica za pojedine naknade koje smo smanjili i sve su te odredbe sadržane u ovom zakonu. Zakon koji treba da doprinese ne samo predvidivosti poslovanja privrede nego i maksimalnom smanjenju nameta kojima je privreda opterećena i mi ćemo nakon usvajanja ovog zakona, ako ga vi budete izglasali, gledati za 2019. godinu i za 2020. da ga još dodatno unapredimo.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji za projekat izgradnje TPS Zemun, Tehničko-putnička stanica Zemun, faza dva između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ukupna vrednost projekta je 52 miliona evra. Za prvu fazu su obezbeđena sredstva u iznosu od 30 miliona evra i za finansiranje druge faze dodatnih 22 miliona evra.
Tačka 20. i 21. to je Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju koncesionog zajma Narodne Republike Kine kao i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o državno-koncesionom zajmu za projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E-70 i E-75, deonica, most preko reke Save od Ostružnice do Bubanj Potoka. Dakle, zakon koji nam daje mogućnost da obezbedimo finansiranje za završetak ovog dela oko Beograda, a nakon toga razmišljamo i kako ćemo završiti deo od Pančevačkog mosta pa preko Vinče do Bubanj Potoka.
Sledeća tačka dnevnog reda odnosi se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređenju osnovica za obračun isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Naime, ovom izmenom propisano je da se osnovica za obračun i isplatu plata, kod pojedinih korisnika umanjuje za 5% počev od 1. januara 2019. godine.
Naredna tačka dnevnog reda odnosi se na Predlog zakona o davanja garancija Republike Srbije u korist „Banke Inteze“ za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“, a po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda Aleksandrovac –Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, dakle još jedan veliki investicioni projekat koji radi „Srbijagas“ tokom 2019. godine.
Sledeći zakon je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „Sosiet ženeral“ banke, Komercijalne banke, Banke „Poštanska štedionica“, OTP banke Novi Sad, „Vojvođanske banke“, a za izmirivanje obaveza javnog preduzeća „Srbijagas“ po osnovu kredita, odnosno ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije, mnogo ste o tome čuli, pričaćemo i danas ako treba o tome, veliki projekat naredne godine. Kreće izgradnja tzv. Južnog ili turskog toka kroz Srbiju. Velika investicija koja treba da se završi krajem 2019. godine.
Sledeća tačka dnevnog reda je Predlog zakona o Potvrđivanju aneksa broj 1, finansijskog ugovora železnička pruga Niš – Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, gde se stvaraju uslovi da se sređivanje ovog dela pruge, veoma važnog dela pruge za nas uspešno završi.
Pred vama je i Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima. Naime, zakon o privrednim društvima kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede naše zemlje i stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta.
Neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem unapređenja ranga Republike Srbije u oblasti zaštite manjinskih akcionara, što je veoma važno za duing biznis listu Svetske banke i upravo zbog, toga ciljevi ovog zakona su otklanjanje dilema, različitih tumačenja u praksi u pogledu korišćenja pečata, ostvarivanje napretka u oblasti zaštite manjinskih akcionara i poboljšanje ranga Republike Srbije na duing biznis listi Svetske banke, transparentnost podataka o zanimanju, prethodnom zaposlenju i funkcijama članova odbora, direktora i članova nadzornog odbora javnog akcionarskog društva i stvaranje uslova za efikasniju realizaciju projekata javnog privatnog partnerstva, a imajući u vidu da su oni sve zastupljeniji u Republici Srbiji.
Sledeći na redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Ove izmene proizilaze iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca, obezbedi veća transparentnost podataka i razmena informacija između stečajnog upravnika poverilaca, kao i da se obezbedi veća izvesnost u pogledu troškova stečajnog postupka, kroz propisivanje gornje granice za određivanje visine predujma.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima i razlozi za donošenje ovog zakona su sadržani u potrebi unapređenja i preciziranja pojedinih dosadašnjih rešenja, a u cilju efikasnije primene ovog zakona.
Razlog za izmene su da upravo budemo još efikasniji prilikom podrške ulaganjima u našu zemlju i da time doprinesemo daljem smanjenju nezaposlenosti i otvaranju što većeg broja fabrika u našoj zemlji.
I konačno, tačka dnevnog reda danas pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Cilj donošenja ovog zakona je efikasnije ostvarivanje prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba poverenjem javnih ovlašćenja nadležnim organima Grada Beograda, za davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije na teritoriji Grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata.
Dalje, drugačija raspodela pripadnosti i prihoda kroz utvrđivanje da prihodi u davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, osim prihoda u davanju u zakup vodnog zemljišta, za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji Grada Beograda kao i prihodi od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu, pripadaju javnim vodoprivrednim preduzećima umesto budžetima Republike Srbije i AP Vojvodine.
Uvaženi poslanici, ovo je set zakona koji mi daje za pravo da kažem da smo završetkom finansijske konsolidacije u proteklih par godina otvorili nov list i novu knjigu koja treba da se zove – ubrzani razvoj i industrijalizacija naše zemlje u godinama koje su pred nama. Upravo zbog toga budžet je koncipiran na način da, osim podizanja životnog standarda, dakle plata i penzija a dugoročno opredeljenje Vlade Republike Srbije je upravo u tome da plate i penzije i životni standardi građana Srbije raste. Idemo sa većim javnim investicijama i maksimalnoj podršci našoj privredi, da kroz povećanje atraktivnosti, kroz poreske podsticaje utičemo na to da nam privreda raste što brže kako bismo dostizali standard EU, prestizali taj standard i kako bi naša zemlja bila još uspešnija. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Mladen Šarčević. Izvolite.

Dobar dan poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, naše ministarstvo ima na raspravi zakon o fondu za nauku, takođe izmene i dopune Zakona o patentima koji idu kroz Agenciju za intelektualnu svojinu. Razlog da ovaj zakon o fondu za nauku uđe u Skupštinu zajedno sa budžetom jeste i prilika da se i budžetira nešto što prvi put postoji u našoj zemlji.
Zakon o fondu Republike Srbije je novi zakon kojim se sistemski zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti uređuje, obezbeđuju politika i mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja naše države. Ovaj zakon naročito je značajan za razvoj naučno-istraživačke delatnosti Republike Srbije jer ona unapređuje i uređuje oblast podrške ovoj delatnosti.
U cilju obezbeđivanja uslova za kulturu i razvoj naučno-istraživačkih i razvojnih aktivnosti u Republici Srbiji neophodni za napredak društva zasnovanog na znanju. Dosadašnje reforme naučno-istraživačkog sektora su imale za cilj stimulisanje individualnih i grupnih doprinosa istraživača kroz delimično publikovanje naučnih radova.
Međutim, uticaj dosadašnje politike daje samo graničan doprinos naučno-istraživačkim institucijama i finansiranju najkomplikovanijih projekata.
Zbog toga je potreba za reformama prepoznata od strane kreatora javne politike, prepoznata od strane naučno-istraživačke zajednice. Zato su preduzeti koraci za stvaranje preduslova za temeljenu reformu, te se akcenat stavlja na promenu modela finansiranja nauke, kao izuzetno kompleksnog i veoma značajnog procesa.
Osnivanje i rad fonda za nauku, Republike Srbije, predstavlja ključnu tačku ove reforme. Uspostavljanjem fonda definiše se prostor u kome će se kroz delovanje omogućiti efikasnija i konzistentnija podrška razvoja i naučnog istraživanja i primena njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja Republike Srbije.
Formiranjem fonda, čija će osnovna uloga biti da obezbeđuje finansiranje naučno-istraživačke projekte, nadležnost Ministarstva prosvete i nauke, tehnološkog razvoja, biće redefinisana u tom domenu.
Ministarstvo će se baviti samo politikom u oblasti naučnih istraživanja i kroz institucionalno finansiranje, kojim će biti obezbeđena jedna stabilnost u radu naučnih ustanova i samih istraživača.
Cilj uspostavljanja fonda zasnovan je na principima evropske naučno-istraživačke prakse, ali ima i u drugim zemljama sveta, sa posebnim akcentom na uspostavljanje delotvornog nacionalnog istraživačkog sistema integrisanog u, pre svega međunarodni istraživački prostor, koji se oslanja na partnerstva u zemlji i u inostranstvu i doprinosi ekonomskog rastu, podizanju konkurentnosti privrede, društva je u kulturnom napretku i postizanju većeg standarda građana i kvalitetu života u Republici.
Uspostavljanjem fonda i uvođenjem naučno – tehnoloških razvojnih programa, u okviru kojih će se realizovati projekti, stvoriće se ciljevi sadržani u strategiji naučno tehnološkog razvoja Republike Srbije do 2020. godine, kao i akcionom planu za sprovođenje ove strategije.
U jednom drugom delu ove godine će fond postati nezavisna institucija, moći će da se bavi onim projektima, koji će biti u naučno-istraživačkom sektoru, prepoznati svojom izvršnošću i moći će da se efikasnije troši novac državnih investicija.
Bitno je da taj fond ne nosi samo sredstva, baziranih na matičnom ministarstvu, nego i kroz druga ministarstva zainteresovanih za razvoj nauke, kao i privrednih društava.
U tome je bitno je da ovaj fond narasta i da ima početnu funkciju kroz budžet koji se sada formira.
Naravno da će se kroz fond dodeljivati sredstva najboljim projektima. Fond će imati svoju nezavisnost i imaće direktorat, svoje upravne i nadzorne organe, tako da je ono što je naučna zajednica davno očekivala, sada je prilika da se sve to realizuje.
Pozitivni efekti koji će se ostvariti primenom zakona jeste ostvarivanje efikasnijih trošenja postojećih resursa, namenjenih za podršku naučnim i istraživačkim radovima, sa fokusom na ostvarenje što primenljivijih rezultata istraživanja.
Sistemsko uređenje i kvalitetnija podrška upravljanju raspoloživim sredstvima doprineće većem kvalitetu naučnih istraživanja.
Primena zakonskih rešenja uticaće na povećanje saradnje između istraživačkog i privrednog sektora i ostvarivanje većeg efekta primene rezultata istraživanja sa ciljem povećanja konkurentnosti.
Republika Srbija će sa novim sistemskim rešenjem iskoristiti postojeći potencijal, kao što su to radile one države koje su uspele dugoročno da ostvare efekat razvijene ekonomije i pokazati da je značaj nauke neophodan za održivi ekonomski rast.
Kroz reformisanje naučno-istraživačkog sistema ostvariće se bolji odgovor na potrebe većeg broja aktera iz društva u celini. Iskoristiće se potencijal za stvaranje novih tehnologija koje nastaju velikom brzinom, a kako bi se osigurala dugoročna održivost naučno-istraživačke delatnosti na nacionalnom nivou.
Republika Srbija će kao i visoko razvijene zemlje adaptirati sistem upravljanja naukom koji uključuje poboljšanje procesa određivanja prioriteta finansiranja i upravljanja naučno-istraživačkih organizacija kroz ocenjivanja naučnog rada, odnosno na njegov efekat na ostvarenje novih znanja, na ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova.
Ovom reformom koja uključuje novi zakon o nauci i istraživanjima, koji će za par meseci doći u ovaj Dom, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo šalju jasnu poruku da za najbolje mlade istraživače ima mesta u našoj naučnoj zajednici, da želimo da ostanu ovde i postižu zapažene rezultate u svojoj zemlji.
Vrlo kratko bih rekao da su izmene i dopune Zakona o patentima bile nužne zbog Poglavlja 7, da bi se primenile određene direktive, uvele jasnoće u procedurama, da bi se bolje zaštitili ljudi koji apliciraju da se zaštite njihovi patenti i da steknu bolji uvid i kroz pravosuđe bolju vidljivost, da se kroz digitalni sistem lakše vodi evidencija, da se ukinu suvišni registri, da se samo vode registri patenata i malih patenata. Znači, da se sve to krajnje pojednostavi i da naši ljudi koji se bave istraživanjem mogu da imaju sigurniji, mirniji san kad je u pitanju zaštita njihovih autorskih prava. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je devet predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kao nastavak reforme javne uprave sa ciljem dalje profesionalizacije i efikasnijeg rada administracije u korist svih građana naše zemlje.
Četiri predloga zakona, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, deo su temelja reforme sistema plata, a izmenama koje predlažemo menjamo rokove od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora.
One su uslovljene potrebom da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata, kao i da se ostavi novi, primeren vremenski period za prilagođavanje poslodavaca i zaposlenih i to sve do 1. januara 2020. godine.
Potpuna implementacija ovih propisa je veoma važna i moramo imati u vidu njihovu kompleksnost. Primena mora da bude sinhronizovana, svi učesnici moraju da budu pripremljeni za sve faze, osnovice isplanirane tako da ne ugroze budžet. Samo tako možemo da obezbedimo da reforma sistema plata postigne svoj puni efekat od 1. januara 2020. godine.
Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave, čija je puna primena počela 1. decembra 2016. godine, na jedinstven način uređujemo prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i uspostavljamo osnovna načela službeničkog sistema, zasnovana na standardima prihvaćenim u savremenim uporedno pravnim sistemima.
Istovremeno, obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u AP i jedinicama lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti AP ili jedinice lokalne samouprave vrše stručno i zakonito, pri čemu se stvaraju objektivni uslovi i pretpostavke za karijerni razvoj zaposlenih, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.
Istovremeno, važno je bilo dodatno urediti položaj i plate državnih službenika. Kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika uređujemo radne odnose državnih službenika i nameštenika kako bi se obezbedili nesmetani uslovi za nagrađivanje državnih službenika po osnovu vrednovanja radne uspešnosti počev od 1. januara 2019. godine.
Razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima neposredno su u vezi sa ostvarivanjem opšteg cilja i strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, posebnih ciljeva definisanih u njenom akcionom planu za period 2018. do 2020. godine, koji podrazumeva dalje unapređenje rada javne uprave i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i doslednu primenu depolitizacije i profesionalizacije državnih službenika, uspostavljanje službeničkog sistema zasnovanog na kompetencijama i na načelima transparentnosti, konkurentnosti, prijema i napredovanja u službi na osnovu zasluga.
Podsetio bih vas da je na sednici Saveta za reforme javne uprave Vlade Republike Srbije usvojen dokument pod nazivom „Okvir politike upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi Republike Srbije“, kojim je izvršena analiza postojećeg stanja i date su smernice i preporuke za dalje unapređenje upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi, zasnovanih na kompetencijama i sistemu zasluga.
Upravo te smernice važne su i za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova kroz uvođenje u posao, ocenjivanje, napredovanje i horizontalnu mobilnost, sistem plata, stručno usavršavanje i osposobljavanje, upravljanje karijerom i posebne mere politike zadržavanja ljudskih resursa.
U tom smislu predloženim izmenama koje su pred vama definiše se pojam kompetencije u procesu upravljanja ljudskim resursima koji podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje bi državni službenik trebalo da poseduje, koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanje očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.
Predložene su i odredbe kojima se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na proveri tih kompetencija, ali se takav sistem uvodi u funkciju vrednovanja rada državnih službenika. Time se podstiče službenik na ostvarivanje boljih rezultata rada i ostvaruju se uslovi za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.
Takođe, predložene su odredbe koje se odnose na unapređenje evidencije upravljanja ljudskim resursima kroz centralnu kadrovsku evidenciju, jačanje uloge kadrovskog plana i jačanje internog tržišta rada u cilju stvaranja kvalitetne i efikasne baze zaposlenih, čija uloga bi bila, između ostalog, i da utiče na politiku zadržavanja kadrova i njihovo pravilno raspoređivanje.
Predloženim izmenama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru produžava se primena ovog zakona do kraja 2019. godine, kako bi se u narednom srednjoročnom periodu ostvarili ciljevi fiskalne politike, usmereni na održanje fiskalne stabilnosti, što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga.
Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.
Usled pozitivnih efekata primene zakona omogućeno je manje restriktivno odlučivanje o potrebi novog zapošljavanja, a naredne godine razmatraće se efikasniji sistemi koji će omogućiti korisnicima javnih sredstava efikasnije popunjavanje radnih mesta.
Poslednji predlog zakona koji danas iznosimo jeste i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je donet u aprilu 2015. godine, delimično ušao u primenu jula te godine, a u punu primenu ušao 30. aprila 2016. godine.
Reforma inspekcijskog nadzora u sklopu potpune reforme javne uprave je jedna od najuspešnijih aktivnosti koju smo poslednjih godina sproveli. Primera radi, u odnosu na 2011. godinu, kada je sprovedeno prvo merenje, 43% privrednih subjekata je izjavilo da inspekcijski nadzor negativno utiče na poslovanje njihovog preduzeća.
U 2017. godini samo 17% anketiranih privrednih subjekata izjavljuje da inspekcijski nadzor negativno utiče na njihovo poslovanje.
Zakon o inspekcijskom nadzoru je uveo savremene inspekcijske standarde, pre svega u pogledu jačanja preventivne i savetodavne uloge inspekcija i transparentnost rada javne uprave.
Takođe, zakonom je predviđeno da se rad inspekcije zasniva na proceni rizika, planiranju i upravljanju rizicima, a prvi put uređeno je i pitanje kontrole neregistrovanih subjekata.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru uspostavljena je koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor na republičkom nivou, kao i koordinaciona tela za inspekcijski nadzor na nivou AP Vojvodine i Grada Beograda sa ciljem usklađivanja i koordinacije rada inspekcija.
Kao što znate, Republika Srbija ima manjak inspektora u odnosu na potrebe svih oblika inspekcijskog nadzora i službenih kontrola, kao i u odnosu na evropski prosek.
Upravo stoga naš zadatak u narednom periodu biće i plan zapošljavanja novih inspektora kao i stručno usavršavanje inspektora kroz obuke, radionice i savetovanja u skladu sa novim mehanizmima datim, kako izmenama i dopunama ovog zakona, tako naravno i u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.
Ovim tekstom usklađujemo odredbe koje se tiču upravnog postupka i upravnog postupanja, s obzirom da je Zakon o opštem upravnom postupku koji je stupio na snagu 9. marta 2016. godine, doneo veliku promenu u postupanju administracije prema korisnicima, pre svega, u cilju unapređenja efikasnosti našeg rada u korist kvaliteta usluga koje kao uprava pružamo.
U okviru prethodnih aktivnosti radi se na uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za inspekcijske koji je trenutno u pilot fazi i obuhvata četiri Republičke inspekcije. Dakle, inspekciju za rad, tržišnu inspekciju, sanitarnu i upravnu inspekciju. Planira se da sve inspekcije budu uključene u ovaj sistem tokom 2019. godine. Do sada je obuku za korišćenje ovog sistema završilo tačno 836 inspektora.
Sistem „mej inspektor“ bi trebalo da inspekcijske poslove učini efikasniji, delotvornijim i modernijim u oblasti procene rizika, planiranja, razmene podataka i koordinacije, što je u skladu i sa Zakonom o elektronskoj upravi, koji je usvojen u ovom domu u aprilu 2018. godine.
Uspostavljanje informacionog sistema „e-inspektor“ zahteva određene izmene i dopune u Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koji je danas na dnevnom redu.
Takođe, izvršeno je usklađivanje sa novinama uvedenim u Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o lokalnoj samoupravi, u pogledu saradnje dve ili više opština, odnosno opština i gradova, radi efikasnijeg obavljanja pojedinih vrsta poslova. Inspekcijski nadzor prepoznat je kao vrsta posla za koji je neophodno obezbediti veću koordinaciju, te smo i tu mogućnost sinergije dve ili više jedinica lokalne samouprave integrisali u zakon.
Predloženim izmenama i dopunama uvodimo i nove institute, poput prikrivene kupovine, mešovitog nadzora i drugo, koji su rezultat projekta koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa NALED-om, USAID-om, Stalnom konferencijom gradova i opština i drugim partnerima.
Prikrivena kupovina se obavlja bez prethodnog obaveštavanja u slučaju kada se ne mogu obezbediti potrebni dokazi za određeno nepostupanje u skladu sa zakonom ili bi to bilo značajno otežano. U toku prikrivene kupovine inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke potrebne za utvrđivanje činjenica. Nakon obavljene kupovine inspektor predočava nadziranom subjektu svoju službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.
Predlogom zakona uvodi se nova vrsta inspekcijskog nadzora, tzv. „mešoviti inspekcijski nadzor“ koji omogućava da više inspekcija istovremeno vrši redovan ili vanredan nadzor kada se predmet nadzora delimično ili u celosti poklapa ili su povezani kao rezultat prakse. To naravno štedi i vreme i resurse inspekcija, ali i privrednika.
Poštovani narodni poslanici, potrudio sam se da zaista u što kraćem roku predstavim ovih devet predloga akata koja dolaze iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sa ciljem da napravimo još jedan korak napred u sveobuhvatnoj reformi javne uprave. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Maja Gojković, narodni poslanik. Izvolite.

Hvala, pod uslovom da su ministri završili. Zahvaljujem, pošto malo ćemo skrenuti sa teme budžeta i zakona koji se oslanjaju na donošenje budžeta za 2019. godinu.

Javila sam se samo u kratkim naznakama, isto nemam nikakve pretenzije i kao ministar Ružić da vam pročitam čitavo obrazloženje uz Predlog zakona koji ste dobili, jer kada bih čitala obrazloženje čitavo o svim članovima ovog zakona, to bi uzelo jedan radni dan, u najmanjem slučaju. Ubeđena sam zbog količine amandmana koji su predloženi na ovaj zakon, da je svaki predlagač amandmana detaljno pročitao i Predlog zakona i evo ovo je sve obrazloženje svakog zakonskog predloženog rešenja.

Naravno da je ustavni osnov jasan u donošenju ovog zakona i predlaganje nalazi se u članu 97. tačka 9. Ustava, ali važnije je to što prilikom kada je ovaj zakon i ušao u proceduru, odnosno što je još interesantnije, kada se našao na dnevnom redu onda je prosto parlament, poslanici su zasuti porukama nepoznatog porekla, mogu tako da kažem, jer sam se potrudila i da pozovem neke nosioce tih domena, ustanova, da pitam o čemu se radi i zašto oni koji su i učestvovali u pisanju ovog zakona, ja se ograđujem, ja nisam stručno lice niti pretendujem da budem naučnik iz ove oblasti, ja sam samo predlagač, na jednom počeli da pišu na 250 adresa, njih jedno stotinak, potpuno isti tekst.

Zato sam želela samo da kažem par stvari, da je ovaj zakon svakako ušao u proceduru. Pa ne, ljudi su zapanjeni što je neko uspeo da dođe do njihovog domena i da šalje nekakve alarmantne poruke i mejlove koji zaista nemaju nikakve veze i dodirnih tačaka sa ovom materijom i sa ovim zakonom. Možda sa nečim imaju, sa ovim nemaju.

Devetog novembra je ušao ovde u proceduru i u tom trenutku sam stavila hitnost postupka, ali svi znamo koji je danas datum i danas je već 19. dan, tako da zaista sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo i poslovnički ušli u redovan postupak i da više ničeg hitnog ovde nam. To je za poznavaoce našeg Poslovnika.

Da, kada se našlo ovde u proceduri zakon, Predlog zakona se našao i na sajtu naše Agencije za atomsku energiju i jonizujuća zračenja, na sajtu nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine i insistirala sam na jednom javnom slušanju ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde su se čule naravno pohvale za ovaj Predlog zakona. Naravno, bilo je i kritičkog osvrta, što takođe kao predlagač pozdravljam.

Ovaj zakon ima sadržinu sa jednom temom koja je sveobuhvatna, zaista aktuelna tema danas u svetu i u to sam se uverila kada sam sticajem okolnosti postala predsednik Upravnog odbora Nacionalne agencije, gde sam i dva puta bila u Beču prilikom posete i na radnim sastancima u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i razgovarala i sa generalnim sekretarom, gospodinom Amanom i iz toga je proizašla i obaveza i nužnost donošenja jednog modernog, novog zakona, jer moram da kažem da je ova oblast zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena zakonom koji je donet pre bezmalo deset godina. U međuvremenu se što šta i u ovoj oblasti promenilo, ali se promenila i Srbija.

Znam da mnogi ne vole kada se kaže da je jedan od razloga da svakako, odnosno okolnosti da je Srbija započela pristupne pregovore sa EU, ali to je činjenica koja postoji i da smo mi time preuzeli obaveze usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim propisima. Tako da je to jedna od sigurnih činjenica koje moramo da uzmemo u obzir da je onaj zakon od pre deset godina veoma zastareo.

Došlo je, naravno, do znatnog unapređenja i na tehnološkom planu, novih saznanja koja ovaj Predlog zakona treba da uredi i da vas podsetim na nešto što smo svi zajedno ovde uradili pre nekoliko meseci, ratifikovali smo četiri međunarodne konvencije koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti.

Četiri konvencije, na to možemo samo da budemo ponosni, koje su do sada još uvek iz meni nepoznatih razloga negde stajale po strani skoro punih deset godina. Prvi put kada sam imala radni sastanak sa gospodinom Amanom i sa njegovim timom, oni su pitali da li Srbija ima neke posebne razloge zašto je nešto potpisala a nikada nije ratifikovala? Da mi to nismo uradili velikom brzinom ovde u parlamentu, velika sumnja bi bila nad Srbijom zašto i šta to Srbija uopšte u ovoj oblasti ima da krije, u koju to mi grupu zemalja uopšte želimo da pripadamo i naravno kada vreme, jedan zakon prevaziđe, onda se tu pojave mnoge poteškoće i u primeni, pravne praznine koje zakon i sada važeći ne može da popuni, te praznine, itd.

U tome se mogu, u stvari, prepoznati i ciljevi donošenja ovog zakona.Ovaj zakon ima i jednu važnu novinu, to je, takođe, u skladu sa međunarodnom praksom, to da Agencija za atomsku energiju i jonizujuće zračenje u ovakvom obliku više ne može da postoji. Svet to ne prepoznaje i oni prepoznaju samo samostalna i nezavisna regulatorna tela i mi smo tu obavezu i preuzeli na sebe.

Tako se osniva ovim zakonom i direktorat, a ne Agencija za radijacionu i nuklearanu sigurnost i bezbednost Srbije, koji će direktno korespondirati sa Vladom Republike Srbije. Neće više biti pod nekoliko ministarstava, a to su Ministarstvo za obrazovanje i nauku, pa Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa delimično i pod energetiku, tako da takav oblik organizacije niti Evropska unija, niti Međunarodna agencija za nuklearnu bezbednost uopšte prepoznaje. I, zamenica gospodina Mana, prošle godine kada je došla ovde u obilazak Agencije i drugih srodnih pravnih lica, ona je i postavila pitanje – da li ima nekog posebnog razloga zašto jedino Srbija u Evropi još uvek radi u ovom obliku? Naš rok je bio do 1. marta 2019. godine, ali zbog našeg zakonodavstva, da smo mi nedavno usvojili i jedan zakon, opšti Zakon o agencijama, iz resora ministra Ružića, bilo je nemoguće da se prvo donesu podzakonski akti u ovoj agenciji koji bi važili od 1. januara do, recimo, negde kraja februara, pa bi onda morali da donosimo ovaj zakon. To je jedan potpuni pravni nonsens i nijedan ozbiljan parlament, niti ozbiljna država ne bi ušla u ovakvu avanturu, niti bi radila nešto samo da bi zadovoljili neku puku formu.

Drago mi je da ćemo mi uspeti do kraja ove godine da ispunimo ove evropske i svetske okvire.

Dobili smo za ovaj zakon, to onima koji imaju vremena, izgleda ne rade ništa na svom poslu, pa pišu nekakve mejlove ozbiljnim, zrelim ljudima ovde parlamentu, da kažem da mi jesmo dobili podršku od Međunarodne agencije u Beču. Evo, ja sam svedok kao podnosilac. Rekli su – ovaj predlog zakona, naravno, može da se popravlja. Zato i postoje amandmani i postoje podzakonski propisi i akti, ali da je to jedan zakon koji može da bude uzor onim zemljama koje su na pragu da donesu ovakav propis.

Novina je, naravno, što će sada u direktoratu biti i Inspekcija za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost i ovim se uređuje položaj te inspekcije. Smatram da će primenom ovog zakona biti podignut nivo sigurnosti radijacione i nuklearne bezbednosti u našoj zemlji i to i za naše građane, jer ovde, molim vas, oni koji imaju nameru da čitaju, neka čitaju kakve su obaveze u uklanjanju gromobrana i ostalih stvari, koje dotiču običnog građanina.

Mi možemo ovde da se svađamo, a oni će se složiti za to da neko to mora konačno da ukloni i u njihovo ime i da plati i tako će se iskoristiti novac koji postoji u Agenciji kao višak sredstava, jer nismo dobili odobrenje da zaposlimo još više ljudi u toj Agenciji, pa ima višak sredstava, pa bih molila da Vlada Srbije obrati pažnju na to i da nam dozvoli da krenemo sa uklanjanjem tih gromobrana od tih sredstava već sada.

Dobili smo i pismo podrške ambasadora EU u Beogradu, koji je podržao ove napore koje je uložila Agencija. Amandmane sam pročitala, dala sam svoje mišljenje. Naravno, oni koji pišu – brišu se, brišu se, zaista, razumem da neko ima netrpeljivost prema meni lično, pa smatra da sve što ja predložim treba da se briše i to mi je onako simpatično, ali ovde je jedna vrlo ozbiljna materija, te sam usvojila i deo amandmana koje je predložila poslanička grupa DS, čini mi se da je Gordana Čomić o tome pričala na Odboru za zaštitu životne sredine, neke amandmane i poslaničke grupe SRS. Čujem da će biti još amandmana od strane Odbora, tako da sam raspoložena da razgovaramo i o zakonu u pojedinostima o ovom predlogu zakona, kako bi zajednički dobili jedan dobar i moderan propis, kakav i Međunarodna agencija za atomsku energiju i EU očekuju od našeg parlamenta. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja bih pokušao u najkraćem da kratko iskomentarišem neke elemente vezano za dva zakona – Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor i drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok".
Pre svega, uvaženi narodni poslanici, vi ste ove zakonske predloge dobili. Deo tih zakona su i obrazloženja zakona, tako da ja ne bih u svom izlaganju citirao obrazloženje ili, da kažem, čitao obrazloženje, uvažavajući moju procenu da ste vi to već učinili. Tako da bih ja u najkraćem govorio o kontekstu ovih projekata i, pre svega, o razlozima kojima se Vlada i vodila da bi ovakve zakone usvojila i da bi predložila.
Pre svega, počeo bih od samog RTB-a. Znate da rudarenje u borskom, majdanpečkom basenu traje već duže od sto godina, da je to tako odigralo kapitalnu ulogu u razvoju čitave istočne Srbije, imalo značajan uticaj na razvoj ukupne srpske ekonomije, kao jedan od stubova najznačajnijih sistema, koji je zaista uslovio i dao veliki doprinos ukupnoj industrijalizaciji Srbije.
Nažalost, sticajem raznih okolnosti kroz koje je naša država i društvo prolazila u različitim periodima, krajem devedesetih godina, posebno nakon 2000. godine, RTB je zapadao u ozbiljnu krizu. Rezultat te krize nas je doveo do toga da je RTB od 2004. godine u procesu restrukturiranja. Kad kažem u procesu restrukturiranja, čitajte srpski da je u tom trenutku on već bio, da kažem, zreo za bankrot, a da je merom države bio zaštićen od plaćanja bilo kakvih obaveza i kao takav mogao da nastavi da radi, nažalost, i da generiše nove gubitke, tako da su ti gubici već 2008. godine izašli na 1,3 milijarde i otprilike se držali na tom nivou i u periodu od 2010. godine i na tom nivou dugovanja ih je dočekala i ova Vlada, koja je, pre svega, u prvi plan stavila potrebu da se učini niz mera kako bi se taj gigant stavio na noge.
Pre svega, ja bih podsetio na nekoliko kapitalnih stvari koje smo mi u toj fazi učinili. Prvo, završili smo Topionicu 2014. godine, čime smo rešili pitanje efikasnosti same Topionice, povećali tu efikasnost, ali i rešili onaj jedan od ključnih problema sa kojima se Bor suočavao, a to je pitanje ekologije.
S druge strane, uložili smo značajna sredstva u modernizaciju i povećanje efikasnosti fluktacija, nabavku dodatne rudarske opreme, kojom smo podigli proizvodnju bakra, pre svega iz sopstvenog koncentrata.
Konačno, ona ključna stvar koju smo realizovali je vezana za regulisanje tih istorijskih obaveza, od kojih neke vuku korene još iz 1950. godine, kroz UPPR kojim smo, ponavljam, uredili ta finansijska potraživanja, definisali način otplate tih potraživanja i defakto omogućili RTB da, konačno, nakon dugog perioda promoli nos iznad površine vode i počne da funkcioniše efikasno i da ostvaruje određenu dobit, da vraća obaveze prema UPPR i da vraća obaveze iz tekućeg poslovanja. U takvom ambijentu RTB je bez ikakve sumnje postao daleko atraktivniji za ozbiljne rudarske kompanije.
Moram da napravim tu malu digresiju. U periodu od 2006. do 2009. godine bila su četiri neuspešna pokušaja privatizacije, odnosno strateškog partnerstva za RTB. Uglavnom, u tim javnim pozivima, koje su tadašnje Vlade, odnosno Agencija za privatizaciju upućivala, gotovo se niko nije javljao, do poslednjeg poziva za strateško partnerstvo, gde je nuđeno 67% RTB, u februaru 2009. godine, za 194 miliona dolara, odnosno 40% za 116 miliona dolara, a za koje nije stigla ni jedna adekvatna ponuda.
Ceneći ta iskustva i te neuspešne pokušaje kroz koje su prethodne Vlade prošle, mi smo pokušali, pre svega, da napravimo jednu dobru atmosferu oko RTB, da napravimo jedan zaista prihvatljiv okvir za velike strane kompanije, da uđemo u neke razmene informacija sa njima, da uđemo u određene vrste dijaloga radi razumevanja RTB, ali i kako bi mi razumeli možda u kom pravcu tržište razmišlja da RTB treba da se razvija.
Želim da podsetim da smo u periodu od dve godine imali potpisane ugovore, odnosno RTB je imao potpisan NDA sa 11 velikih svetskih rudarskih kompanija i kada smo procenili da se napravila adekvatna atmosfera, potrebna atmosfera koja može da nas dovede do uspešnih ponuda i utakmica velikih svetskih rudarskih kompanija, mi smo ušli u proces izbora strateškog partnera za RTB, jer smo se opredelili za taj model privatizacije, ceneći pre svega potrebu da izborom strateškog partnera obezbedimo rudarsku kompaniju koja će prepoznati našu viziju da se RTB razvija i da se pre svega ulažu značajna sredstva u nastavak rudarske proizvodnje. Imali smo jedan potpuno transparentan, otvoren postupak.
Želim još jedanput da podsetim i poslanike i širu javnost da smo strateškog partnera tražili na međunarodnom javnom pozivu, da smo taj međunarodni javni poziv objavili i u „Finenšal tajmsu“ i, da kažem, u domaćoj javnosti, da smo dobili solidno interesovanje, ja bih rekao značajno interesovanje. Više kompanija je otkupilo dokumentaciju. Na kraju su tri kompanije podnele dokumentaciju, dve kompanije imale potpuno ispravnu dokumentaciju i izabrali smo kao najbolju ponudu kompaniju „Ziđin“, kao jednu od najsnažnijih svetskih rudarskih kompanija u razvoju, koja je dala, duboko verujem, za Republiku Srbiju izuzetnu dobru ponudu. Oni su za 350 miliona dolara dokapitalizacije tražili 63% vlasništva, uz garanciju izmirivanja dugova prema UPPR, odnosno svih onih obaveza sa kojima se RTB, finansijskih, još uvek suočava. Zatim, očuvanje minimum postojećih 5.000 radnih mesta, uz obezbeđivanje obavezujućeg biznis i investicionog plana u iznosu od 1.260.000.000 dolara u periodu od šest godina sa ciljevima iz biznis plana koji su nakon tri godine proizvodnje, od 80 hiljada tona bakra iz sopstvenog koncentrata, podsećam danas je to oko 40 hiljada, odnosno nakon šeste godine, od 120 do 150 hiljada tona bakra iz sopstvenog koncentrata.
Znači, u periodu od šest godina investicioni ciklus 1.260.000.000 dolara i tri do četiri puta povećanje proizvodnje koje će dramatično pozitivno uticati na našu ukupnu privredu, na rast našeg BDP, ali i na vrednost same kompanije, tako da sve procene govore da će naših 37% tada vredeti značajno ili daleko više nego 100% kojih imamo sada.
U tom smislu pred vama se nalazi Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu. Ciljevi ovog zakona su uređenje višedecenijskog problema u vezi statusa objekata i zemljišta, omogućavanje državnim organima i institucijama lakše i brže donošenje odluke u vezi sa rešavanjem neuređenog statusa nepokretnosti RTB Bor. Ključna rešenja: uspostavlja se pravo svojine u korist RTB na građevinskog zemljištu obuhvaćeno katastarskim parcelama u svojini Republike Srbije na kojima je RTB upisan kao korisnik; uspostavlja se pravo svojine u korist RTB na zemljištu u svojini Republike Srbije na kojima je RTB upisan kao držalac; društvena svojina upisana na nepokretnostima u RTB pretvara se u svojinu RTB kroz jednu efikasnu proceduru koja će državnim organima omogućiti dobar, brz i efikasan rad.
Kada je u pitanju zakon o izmenama Zakona o Južnom toku, pre svega, vi znate da je Narodna skupština Republike Srbije sam zakon donela još 2013. godine, da je krajem 2014. godine projekat Južni tok obustavljen. U međuvremenu došlo je do povećanja potrošnje gasa u Evropi, došlo je do čitavog niza novih projekata koji treba da obezbede i dodatne količine gasa i nove rute za snabdevanje gasom čitave Evrope, između ostalog, i jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana.
Mi smo, kao što je javnost upoznata, u junu prošle godine potpisali mapu puta sa „Gaspromom“, vezano za analizu mogućnosti izgradnje gasno-transportnog sistema od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Takve mape puta potpisali su i susedne države – Mađarska, Bugarska, Turska. Krenulo je polaganje cevi ispod Crnog Mora. Taj projekat koji se zvanično zove Turski tok je dobrim delom realizovan. Projekat Turski tok defakto predstavlja projekat između Rusije i Turske, ispod Crnog Mora, vezano za isporuke gasa i za tursko tržište i za evropsko tržište. Taj projekat obuhvata dve cevi kapaciteta po 15,75 milijardi metara kubnih gasa koji su izašli dobrim delom, finalizacija druge cevke je u toku, na tursku obalu. Odatle se gradi, jedan deo tog kapaciteta za potrebe Istanbula. Drugi deo slobodnog kapaciteta koji je negde oko 15 milijardi metara kubnih će ići prema evropskom tržištu, već je potpisan ugovor između „Gasproma“ i turske kompanije „Botas“ za izgradnju deonice do granice sa Bugarskom. Bugarska je već krenula u ugovaranje deonica od granice sa Turskom do svog gasno-transportnog sistema. Srbija sa svoje strane radi čitav niz pripremnih aktivnosti, kako bi na svojoj teritoriji izgradila deonicu gasovoda.
Molim ukupnu javnost da taj projekat ne zovemo Južni tog, niti Turski tok. Reč je o magistralnom gasovodu od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, kao deo srpskog gasno-transportnog sistema koji gradi i realizuje kompanija „Gastrans“, u skladu sa Zakonom o energetici Republike Srbije, za šta je podnela zahtev Agenciji za energetiku Republike Srbije, kao nezavisnom regulatornom telu za dobijanje određenih izuzeća u skladu sa trećim energetskim paketom.
Mi se nalazimo u ovom trenutku u ozbiljnoj fazi aktivnosti, u pripremi za realizaciju tog gasovoda – projektovanje, izbor eventualnog izvođača, glavnog izvođača radova za slučaj da se odobri proces, izuzeće i gasovod kao takav razvija. U ovom trenutku se mobilišu da kažem razne logistike koje su neophodne za realizaciju tog zakona.
Kao što ste videli, i u budžetu za 2018. godinu su bila predviđena sredstva u iznosu od 70 miliona evra za razvoj tog projekta, koja su ovim zakonom koji je danas u proceduri u poziciji da budu aktivirana. U budžetu za 2019. godinu takođe je predviđeno 70 miliona evra za dalje, domaće, srpsko učešće, odnosno učešće „Srbijagasa“ u razvoju tog projekta, tako da u ovom trenutku sve stvari deluju i ostavljaju utisak da idu u dobrom pravcu razvoja tog gasovoda koji Republici Srbiji treba da obezbedi zaista onaj izuzetno značajan stav vezano i za energetsku bezbednost, i za sigurno snabdevanje gasom, i za dalju gasifikaciju Srbije i, konačno, za profit koji joj donosi i sama tranzitna taksa.
Mi ovim izmenama i dopunama Zakona pre svega rešavamo nekoliko ključnih pitanja. Na prvom mestu, pošto smo se opredelili za izmene i dopune ovog zakona, omogućavamo „Gastransu“ da koristi sve benefite onih eksproprijacija i onih rešenja koja su bila iz Zakona o Južnom toku, reč je o gotovo identičnom pravnom licu koje je promenilo naziv, reč je o gotovo identičnoj trasi i reč je o takoreći identičnim tehničkim parametrima vezano za razvoj projekta. Tako da se mogu koristiti mnogi od onih elemenata koji su bili definisani Zakonom o Južnom toku i mi hoćemo da koristimo te benefite, posebno u Deonici 3, za koju gotovo postoji čitava dokumentacija i da nastavimo, naravno, sa svim onim mogućnostima vezano za eksproprijaciju i ubrzanje procesa eksproprijacije, koji ovakav zakon može da donese.
Pre svega, želim da istaknem da ćemo, duboko verujem, ovim zakonom dati vetar u leđa ovom projektu, omogućiti brzo i efikasno rešavanje svih nadležnih državnih organa, ali ne na štetu građana kao korisnika eksproprijacije. Sa tog stanovišta, ljudska prava, odredbe ovog zakona, dopune ovog zakona, ne utiču na prava vlasnika nepokretnosti zagarantovane Ustavom, obzirom da će se visina naknade za eksproprisane nepokretnosti i postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti voditi u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.
Molim narodne poslanike da, uzimajući u obzir značaj projekata i strateškog partnerstva vezano za RTB i za izgradnju magistralnog gasnog transportnog sistema od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, podrže ova dva predloga zakona koji su zaista nužni preduslovi da bi se ovi projekti realizovali u potrebnom i traženom roku. Zahvaljujem.