Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

2. dan rada

28.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:20

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama
  • Carinski zakon
  • Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti kulture, umetnosti, mladih, sporta i medija
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice - Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između strana potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi o automatskoj razmeni DNK podataka, daktiloskopskih podataka i podataka o registrovanim vozilima, sa Sporazumom o sprovođenju Sporazuma između
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama
  • Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
  • Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, za izmirenje obaveza Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin (II
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Societe General Banke Srbije a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju JP "Srbijagas"
  • Zakon o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
  • Zakon o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor d.o.o, Bor
  • Zakon o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o carinskoj službi
  • Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama
  • Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
  • Zakon o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok"
  • Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o davanju saglasnosti na akta Zaštitnika građana
  • Autentično tumačenje odredbe člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 18/16)
  • Autentično tumačenje odredaba člana 37. st. 1-3, stav 4. tačka 4) i člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US i 113/17)
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.

    Da li predsednik, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

    Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Zoltan Pek

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
    Hvala vam.

    Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podržava predlog izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i prateće finansijske zakone i ostale zakone koji su na dnevnom redu.

    Metodologija i planirane budžetske stavke su izbalansirane i realne. Jednostavno rečeno finansije su stavljene pod kontrolu. Zahvaljujući izbalansiranim merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor koji će u 2019. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, ukidanje kriznih dela penzije, povećanja plate u javnom sektoru, smanjenje poreskog opterećenja rada. Sredstva opredeljena budžetom za 2019. godinu imaju cilj za rasterećenje privrede i podsticaj njenog rasta, povećanje životnog standarda i naravno kapitalna ulaganja.

    Takođe, stabilan priliv stranih direktnih investicija uz reformu obrazovnog sistema, podršku socijalnom preduzetništvu, robnom budžetiranju i podizanje minimalne cene rada, sve to podržavamo kao mere koje imaju za cilj privredni razvoj, smanjenje siromaštva i ravnomerni regionalni razvoj.

    Poslanička grupa SVM je stava da ne možemo govoriti o ravnomernom regionalnom razvoju niti smanjenju siromaštva ukoliko nije obezbeđena odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju. Naime, poslanička grupa SVM je podnela tri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima sa ciljem obezbeđenja odgovarajuće zastupljenosti nacionalnih manjina pri zapošljavanju u državnim organima na način kako je to regulisano i Zakonom o zaposlenima u javnim službama, Zakonom o zaposlenim u AP i jedinicama lokalne samouprave i Zakonom o javnim agencijama.

    U tom smislu, nadamo se da će Vlada prihvatiti naše amandmane. Naravno, na osnovu dogovora sa gospodinom ministrom Ružićem i ujedno mu se zahvaljujemo za stručnu i poštenu saradnju. Samo još nekoliko rečenica o značaju ravnomernog regionalnog razvoja. Brojne primedbe sa terena i iz jedinica lokalnih samouprava ukazuju na nužnost donošenja nove uredbe o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava. Na promenu metodologije, na temelju na kome se računa stepen razvijenosti jedinica lokalnih samouprava. Problem je, jer najveći podsticaj da sredstva dobijaju oni investitori koji ulažu u opštine koji su prema stepenu razvijenosti razvrstani u lošije kategorije, dok investitori koji bi ulagali u opštine koji su kategorizovani u veće kategorije dobijaju manja sredstva.

    Primera radi na terenu iz opštine iz koje dolazim, iz opštine Senta, investitor je hteo da otvori jednu novu fabriku, firmu i uporedio je Sentu i Kikindu. Senta je u prvoj kategoriji, a Kikinda u trećoj kategoriji ovog razvrstavanja i na žalost po radniku je ispalo da dobije ne nekoliko stotina evra nego više od 1.000 evra po radniku ako otvori fabriku u Kikindi. Zato je potrebno što misle i druge jedinice lokalne samouprave, potrebno je metodologiju uskladiti sa realnim životom, jer oko 50% vojvođanskih opština zbog toga gubi mogućnost učešća na raznim konkursima. Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave je poslednji put doneta 2014. godine.

    Mere koje će obezbediti povećanje životnog standarda su izmene Zakona o budžetskom sistemu koji omogućava da se povećavaju plate u javnom sektoru u 2019. godini. To je razmak od 7% do 12% i sa tim će se početi od 1. januara 2019. godine. Povećanje ovih plata je u zavisnosti ko gde radi, u kojem sektoru, znači, zdravstvo dobija najviše, ako gledamo, odbrana, obrazovanje i policija dobijaju nešto manje, a carina i poreski organi, radnici u poreskim organima i ostali korisnici dobijaju oko 7%.

    Ovde treba naglasiti da je produženo važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2019. godine. Ovaj zakon na terenu stvara velike probleme naročito kod zdravstvenih ustanova i kod nekih organa lokalne samouprave. Masovno se priča o pojavi na severu Vojvodine, taj masovni odliv lekara specijalista, medicinskih sestara. Skoro smo došli do toga da ne možemo da nađemo zdravstveno osoblje koje će raditi. Jeste da je stopa nezaposlenosti u padu, ali treba ovde istaći i činjenicu da na ovo utiče jako masovno i migracija radne snage u inostranstvo.

    Pozitivno ocenjujemo povećanje plate, jer znamo da finansijski uslovi toliko dopuštaju ali mislimo da ovaj odliv mozgova i stručne snage samo mogu da uspore, a nikako da spreče.

    Što se tiče kapitalnih ulaganja u budžet, vidimo da je opredeljeno ukupno 220 milijardi dinara.

    Mi pozitivno ocenjujemo da infrastrukturna ulaganja su na onom nivou kao što je bio ove godine, možda su malo i povećana. Jer, mislim da ili mislimo da ova ulaganja su osnova daljeg razvoja naše privrede.

    Što se tiče rasterećenja privrede, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuje sa manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada i smanjuje troškove poslovanja za poslodavce i druge isplatioce prihoda.

    Tim izmenama je smanjena stopa doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa 1,5% na 0,75%. Po osnovu smanjene stope doprinosa, neto efekat na fiskalni rezultat proceni se oko devet milijardi dinara.

    Naime, smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate sa 63% na 62%, a ušteda za ukupnu privredu, kao što smo čuli da je to oko 12 milijardi dinara. Predviđeno je sa izmenom Zakona o porezu na dobit jedno smanjenje, što se tiče obaveza poreskih obveznika kroz izmene načina obračunavanja amortizacija. Ali, ovi efekti mislim da će doneti rezultate tek 2020. godine.

    Pošto imamo novog ministra finansija, ja bih ovo rekao da, ukoliko bi pogledali stenografske beleške sa sednica Narodne skupštine, na kojima se raspravlja o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, odmah bi se uočilo da u poslednjih desetak godina sva obraćanja poslaničkih grupa SVM, bez razlike počinju istim rečima.

    Ukazujemo da politika, standard i kriterijumi i transferi budžetskih sredstava AP Vojvodine, još uvek nije donet zakon o finansiranju AP Vojvodine. Rizikujući da se, ponavljam, da je ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, utvrđeno da je rok za usaglašavanje svih pravnih akata sa Ustavom je bio 31. decembar 2008. godine. No, što bi rekli mudri ljudi strpljenje je moć. Sa vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.

    Što se tiče rešenja o Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja, kao što je gospodin Rističević rekao – razdeo budžeta za subvenciju poljoprivrede iznosi 41,5 milijardi dinara što je sedam milijardi dinara više nego u ovoj godini.

    Veliki udeo sredstava ili povećanje ovih sredstava su iz IPA dva programa što isto pozitivno ocenjujemo da naši poljoprivrednici konkurišu na ovaj projekat. Deo iz ovih sredstava je namenjen za izgradnju sistema za navodnjavanje na teritoriji Vojvodine, i to je u iznosu oko 362 miliona dinara.

    I to je pozitivno ocenjujemo. Ako smo kod Vojvodine, onda bih istakao da je ukupnu transfer iz budžeta Republike Srbije za Pokrajinu iznosi sad 65,5 milijardi dinara, što je veće nego što je bilo prošle godine.

    Iz budžeta izdvajamo nekoliko projekata koji su važni za našu poslaničku grupu, to kao vidimo da i ove godine su odobrena sredstva za izgradnju i dogradnju Narodnog pozorišta u Subotici u visini od 330 miliona dinara.

    U prethodnih godinu i po dana, bilo je nekih problema kod ovog posla, pošto su poslovi bili blokirani zbog problema u postupku u javnoj nabavci, ali ove godine u julu mesecu, izabran je novi izvođač, i radovi su sad počeli ponovo da idu redovnim tokom. Očekivano je da će u prvoj polovini 2020. godine ovi radovi biti završeni.

    Drugi projekat, što moram da istaknem, to je izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E 75 i to je deonica granični prelaz „Kelebija“ petlja „Subotica Jug“, mi ga zovemo „ipsilon krak“.

    Ovde za ova kapitalna ulaganja opredeljeno je milijardu i 400 miliona dinara, što je 400 miliona više nego u prethodnoj godini. U maju su počeli radnici kompanije „Vojput“ jedan novi deo, izgradnja deonice obilaznice oko Subotice na potezu između magistrale ka Bačkoj Topoli i Bikolačkog puta.

    Planirano je da će ovi radovi biti završeni za 240 dana i nadamo se da će se to i ostvariti.

    Ovde se radi o petnaestogodišnjoj staroj asfaltnoj podlozi, ponovo treba da se utvrde novi nasipi koji vode na dva nadvožnjaka, jedan je preko Subotice – Beograd, a drugi je preko Čantaviskog puta.

    Moram da istaknem za građane Subotice, „ipsilon krak“ je od životne važnosti, jer treba da izmeste teretni saobraćaj iz samog centra grada, koji povezuje severni deo autoputa Koridora 10 sa graničnim prelazom Kelebijom. Ovde se radi o gradskom saobraćaju, oko 350 hiljada teških kamiona prođe ovim putem.

    Veliki projekat tzv. srpsko – mađarske železnice su isto dobili devet milijardi 700 miliona dinara u projektovanju budžeta. Pošto imamo planski budžet, vidi se da 2020. godine je skoro ista cifra predviđena za tu godinu, a za sledeću godinu oko 11 milijardi i 700 miliona dinara je predviđeno za ovaj veliki projekat.

    Ovde treba još istaći nekoliko projekata koji su vezani za obnovu železničkih pruga. To je pruga između Subotice i Segedina i u okviru projekta srpske mađarske železnice, deo pruge Novi Sad – Subotica, kao što je ovde, treba da istaknem još jednu prugu koja je manja, ali nama je jako važna od Subotice do Sente, jer ova pruga je predviđena u ovom delu budžeta.

    Višegodišnja zalaganja grupe SVM su dala rezultat i na to ukazuje činjenica da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za budžet Fonda za nacionalne manjine opredelio za sledeću godinu 30 miliona dinara, i za rad i funkcionisanje Saveta nacionalnih manjina 286,5 miliona dinara.

    Ovde treba još da istaknem da Ministarstvo kulture i informisanja je opredelilo za podršku informisanja nacionalnih manjina na maternjem jeziku 40 miliona dinara.

    Ministarstvo kulture, izvinite, ovde je u budžetu još predviđeno i to nam je dosta važno, nastavlja se izgradnja Radio televizije Subotice u iznosu od 550 miliona dinara i za finansiranje delatnosti RTV je 900 miliona dinara predviđeno.

    Još imamo nekoliko projekata koje bi izneo, kao što je Žeželjev most, naučno-tehnološki park u Novom Sadu i sve su ovi projekti kao što sam rekao na početku, i zbog ovoga će poslanici SVM glasati za ove zakone koji su na dnevnom redu.

    Hvala što ste me saslušali.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
    ...
    Nova stranka

    Zoran Živković

    Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
    Hvala lepo.

    I ministar finansija je tu, možemo da počnemo. Čuli smo impresivna uvodna izlaganja, koja, naravno, situaciju u Srbiji prikazuju u vrlo svetlim ružičastim bojama. Praktično, evo da citiram nešto, gde nam je rast BDP-a najveći u Evropi, da je nezaposlenost upola manja nego pre pet godina, da je suficit treća godina za redom, da je smanjen javni dug, da su plate i penzije najveće u istoriji, da imamo ogromno smanjenje poreza na platu za 1% i da smo na putu, to je bila jedna od poslednjih rečenica ministra finansija, na putu da uskoro dostignemo standarde EU, citiram.

    Onda smo čuli od ministra Antića da je za južni tok već, koliko sam shvatio, za projekte uloženo oko 100 miliona, sedamdeset i nešto miliona, a nije urađen ni jedan metar, osim onih 30 metara što je Toma Nikolić otvarao pre par godina, negde gore po Vojvodini. Ne znam da li neko čuva tu cev ili je odneta za neke bolje potrebe? Možda je od te cevi napravljen onaj slavoluk negde po Beogradu u bojama srpske zastave.

    Naravno, to nije situacija i to je nastavak, neki zli bi rekli, laži koje emituje ova vlast, a ja bih rekao – neistina koje se čuju od ove vlasti. Rast BDP-a u Srbiji je najmanji u regionu od kad je ova koalicija koja danas drži vlas preuzela vlast. Znači, najmanji. Rumunija ima rast koji je pet puta veći nego Srbija. Nešto što se zove Kosovo ima duplo veći. Hrvatska ima skoro dva puta veći i to je suštinska istina.

    Kažu da imamo najveći pad nezaposlenosti u šest godina ove vlasti, što je još jedna neistina. Ta nezaposlenost, taj procenat od dvadeset i nešto posto, 23% - 24% koje sad, navodno, spuštaju na 11%, što ni po statistici našoj nije tačno, jer je još uvek 13%, je posledica izmene u metodologiji statistike i posledica toga da je ovih šest godina pola miliona ljudi, mahom mladih, otišlo iz zemlje. Pa, verovatno je jedan dobar deo tih ljudi bio prijavljen na Birou rada.

    Realno je da je broj nezaposlenih smanjen za oko 100.000, da je to sad negde oko 650 – 700 hiljada ljudi, a da je pre šest godina taj broj bio 850 hiljada. Pa to može da bude smanjenje od nekih 17% - 18%, onako najoptimističnije, a nikako na polovinu.

    Statistika nije la. Bez obzira ko vodi Zavod za statistiku, ko čita podatke, ne možete da slažete sami sebe, odnosno, sami sebe možete, ali ne možete ljude koji znaju da čitaju i da se bave osnovnim računom.

    Suficit - ovo je jedina Vlada na svetu koja se hvali suficitom. Ekonomista iz zabavišta, znači zabavište za ekonomiste, a ne doktor ekonomskih nauka pod sumnjom doktorata, zna da su suficit i deficit isto zlo. Niko na svetu se ne hvali suficitom. Suficit nije posledica ničeg dobrog. Suficit može da bude posledica lošeg planiranja, pa vas, da niste znali da isplanirate, iznenadi nešto. Može da bude posledica prevelikog zahvatanja od poreskih obveznika, čime smanjujete njihov standard ili, treća opcija, može da bude posledica toga da država nije uradila ono što je njen posao, bilo da su u pitanju investicije, socijalna davanja ili nešto treće, pa vam onda ostane više nego što je bilo planirano. Niko se ne hvali suficitom.

    Budžet kad se projektuje ima za cilj da bude izbalansiran. Idealna varijanta je nula, da nema ni deficita, ni suficita, ali niko normalan se ne hvali suficitom. Ponekad se planira deficit zato što morate da uđete u neke investicije koje će za neki naredni period, kroz pet, 10, 15 godina, te investicije da vam vrate nešto, pa da onda imate u budućim generacijama veći prihod za budžet. Niko ne planira suficit u budžetu. Ne postoji država na svetu koja to radi, osim u Srbiji.

    Naravno, kad to ponavljate u medijima, koji su razglasna stanica jedne ili nekoliko stranaka, onda, naravno, jedan veliki broj ljudi, ne zato što imaju neku manu, nego zato što su laici, ljudi se, inače, ne bave ekonomijom u bilo kojoj državi, pa i ovde, onda neko dođe na ivicu toga da pomisli da je to tačno, a onda ugasi taj televizor, pa otvori svoj frižider, ili svoj garderober, ili svoj pasoš, ili svoja sećanja sa letovanja kojih nema, ili svoj rezervoar, ili to kad je mogao da ugosti goste na pravi način, ili da kupi detetu poklon za rođendan koji odgovara njegovim potrebama i onda vidi da je istina u frižideru, u ormaru, u sećanjima i u realnosti, a ne u toj televiziji koja je, inače, u ovom setu ovih zakona.

    Evo, da gledaoci ne misle da se ovde nešto prodaje na kilo. Ovo je, dragi gledaoci, dragi građani Srbije, današnji dnevni red – preko 3.000 stranica. To su ovi umni ljudi napisali i dali nam u subotu da pročitamo i da danas to branimo pred vama, pošto smo mi ovde zbog vas, a ne zbog Vlade koja ponekad dođe u parlament i dobro su došli, čak i kada donesu hrpu ovih prevara i laži.

    Dakle, ništa od ovoga, osim tehnike imate u svakom zakonu. Pa i u Zakonu o budžetu imate tehnički deo koji je uvek isti, pa da li je na vlasti fašizam, komunizam, demokratija ili nešto između. Jedan deo, naprosto, je zadata tema. Ali, s druge strane, budžet je slika politike jedne vlasti – šta ta vlast ima kao svoj prioritet, šta je to što je najvažnije za tu vlast.

    Ovde je, koliko sam shvatio, najvažniji deo u ovom budžetu je povećanje plata vojnika i policajaca. Oni imaju male plate, to je tačno, ali ja sumnjam da je ovo povećanje njihovih plata inicirano brigom Vlade za njihov standard. Bojim se da je to inicirano strahom Vlade da će im ta policija i ta vlast biti potrebna kao jednoj sličnoj vlasti 2000. godine. Samo da vas podsetim, to je bilo pre 18 godina, nije pomoglo. Diktator, diktatura, kriminal i laž ne mogu da budu odbranjeni ni sa policijom, ni sa vojskom. Naravno, i u vojsci i u policiji je 95% časnih ljudi koji neće da urade to, čak ni za ove bedne pare.

    Kaže, stići ćemo standard EU sutra, prekosutra. Mi smo na začelju u listi država koje kada se gleda procenat ostvarenja standarda u odnosu na EU, mi smo sada po podacima, naravno, iz realnih izvora, na 37%. Bilo ko od ekonomista ko sme da pokaže svoju diplomu, ma kakva da je i da se ne stidi nje, makar ni podsvesno, zna da je za ozbiljan razvoj Srbije u situaciji u kojoj se mi nalazimo, posle svega onoga što nam se dešavalo, ja tu mislim i na socijalizam Titov, ne samo na ono što je bilo u devedesetim, nama treba rast, dvocifreni rast u narednih deset godina da bismo imali šansu da u tom periodu stignemo Slovačku, koja je startovala pre 15-20 godina sa pozicije Crne Trave u odnosu na tadašnju Srbiju, bez vređanja Crne Trave, nego Crne Trave po ekonomskom potencijalu. Naš BDP je nekoliko puta manji od istog proizvoda u Slovačkoj, a Slovačka je skoro tri puta manja zemlja od Srbije. Hrvatska ima duplo veći, a Slovačka nema ni more, ni planine, ni ništa od tih prirodnih bogatstava koje nam donose korist, bili vi pametni ili ne, bili odgovorni ili ne.

    Šta je po analizi ovog budžeta glavni interes? To je korupcija. Imate usluge po ugovoru, to je glavna stavka u svim ministarstvima, to su ogromne cifre. Usluge po ugovoru su preko 10 milijardi evra u ovom budžetu. Čini mi se da je to malo u odnosu na 1200 koliki je ukupni budžet, ali verujte, 50% tih, to iz iskustva onih koji danas rade sa državom, možete da zaključite, najveći deo toga je čist kriminal. Nema boljeg posla, nego da prodajete ovoj vlasti i ovoj državi bilo šta, od čačkalica, do šta hoćete, dina kartice da štampate, ili tako nešto što ima veze sa nekim iz vrha vlasti. Tu su cene dva-tri puta veće, nego što su realne.

    Imali smo pre par godina slučaj da je bila hitna nabavka iz stavke po ugovoru, sredstva za usluge po ugovoru, gde je Železnica Srbije kupila 1000 i nešto kuka koje spajaju dva vagona, one, kako se zove, ne znam to zvanično, ali svi smo to videli nekad, zato što je naravno nestalo, i plaćeno je sedam puta više nego što je to na tržištu, a šest meseci pre toga isti taj ŽTP je uništio 100 ili 200 vagona koji su bili, ili par stotina ako se dobro sećam tih teretnih vagona, koji su bili dotrajali i bilo je u redu da oni budu uništeni, ali se skinu kuke pre toga pa se stave u magacin, jer te kuke mogu da se koriste bez obzira na njihovu starost. To je jedan od malih primera.

    Pogledajte bilo koju javnu nabavku, to je cirkus. Pogledajte još jedan primer za to šta radi ova vlast svojim građanima. Cena goriva. Imamo gorivo koje je jeftinije nego u Francuskoj za 0,1%, znači, za ni za šta. Naše gorivo, ne naše, nego gorivo na našim pumpama, ne postoji ni jedan razlog da bude ovoliko skupo, osim što su akcize i porez više od 50% te cene. Znači, građani, svi, od onog negde tamo po Africi ili Aziji koji vadi tu naftu, do onog koji je transportuje kao sirovu naftu, do rafinerije, transport od rafinerije do benzinske pumpe, troškovi benzinske pumpe, radnika, svega tamo, to je, ako je cena goriva 160 dinara, to je 70 dinara, a 90 dinara uzimaju neki od ovih ljudi ovde što sede i troše na nešto što njima padne na pamet. Recimo, na gondolu u Beogradu.

    Naravno, zar nije san svakog građanina Srbije bio, bilo odakle, bilo šta da radi, da li iz Crne Trave, da li iz Subotice, da li je direktor Srbijagasa, da li predaje u nekoj školi, a ne ide tamo, a i ne zna gde se nalazi ta visoka škola u Ćupriji, da li je neki matori privrednik, nekadašnji iz Niša ili bilo ko, svima nam je bila želja da u Beogradu imamo gondolu i da je platimo svi naravno ili to možda nije normalno? Ja mislim da to nije normalno.

    U državi gde decu lečimo SMS porukama, u državi gde stoji voz Beograd-Bar zato što su masne šine i kažu stajaće 15-20 dana zato što su šine masne. Da li ste videli negde na svetu vest, od kako postoji železnica, da je to razlog da jedna magistralna pruga ne radi 15-20 dana? Ne, treba nam gondola. I naravno, gondola mora da bude bar 100 puta skuplja od najskuplje jelke u istoriji čovečanstva. Deda Mraz je dao ostavku kada je video koliko košta jelka u Beogradu. I to je ono što smo mi dobili kroz ovaj budžet.

    Imamo puno stvari, naravno, u 3500 stranica može da stane puno laži i puno gluposti. Jedna od stvari na koju smo podneli amandman i evo, ovo je spisak promena u amandmanu na budžet, tu ima jedno 10 stranica, neću da trošim vaše vreme i vaše nerve čitajući sve ovo, kada dođe vreme za amandmane o tome ću govoriti, ali prva stvar koju tražimo to je da se subvencije stranim firmama prepolove, odnosno za otvaranje novih firmi prepolove, jer očigledno je da to nije dalo rezultat koji se očekivao pre sedam, osam, 10 godina, kada je to počelo.

    I tada sam bio protiv toga. Nema nikakvog smisla da od otetog, od novca kroz ove poreze ovakve, kao što je ta akciza na gorivo ili nešto slično, i od siromašnih srpskih ili privrednika iz Srbije, bilo koje nacije, da uzimate, otimate, i da onda dajete to velikim stranim firmama, mahom su turske ili tako neke, za koje nikad niste čuli pre nego što su došli kod nas, za otvaranje novih radnih mesta, gde se uvek u naslovu piše - biće 2000 radnih mesta, pa onda sitnim slovima piše - do 2026. godine.

    Naravno, nikad nije bilo 2000 radnih mesta. Naravno, 20% tih firmi su pobegle čim su uzele pare, ostali se spremaju. Naravno, to su firme mahom sa proizvodima čije je tehnološki razvoj na nivou kraja 19 veka, mahom klemovanje žica. Uzmete žicu pa je sečete na 1,5 metra, pa je zakačite kroz tri ona, kako se zovu eksera velika ili kako se zove to, i dole se klemuje. Fenomenalno.

    Nema ništa od one fabrike čipova. Nema ništa od bolnica koje su neophodne da imamo normalne ljude. Nema ništa od velikog projekta Mercedes-Ikarbus. Ne znam šta je sa onom nalepnicom sa znakom Mercedesa, možda se sad pretvorila u znak hipi pokreta, ali mi Mercedes ne pravimo.

    Ova vlast je obećavali SISU, FAP-u iz Priboja. Ništa od toga, naravno. Bilo je obećanje pruge Beograd-Budimpešta do kraja 2016. godine. Da vas obavestim, dragi ministri i ostali iz Vlade, kažite to i predsedniku države, postoji velika opasnost da nam se za mesec dana približava kraj 2018. godine, a ne 2016. godine. I tu je od te pruge ostalo onih 1,5 metara što je Vučić sa onim Kinezom, stezao neke velike šrafove.

    To su sve tužne stvari i to nam se ponavlja svaki dan. Gde god da se okrenete dobijate jednu veliku laž, koja je upakovana uz uzdisanje ili uz pretnju ili uz negativan odnos prema bivšoj vlasti. Tu bivšu vlast, koja vas je napravila, ja sam kritikovao najžešće od 2004. godine dok je bila do 2012. godine. I ona je bila jako loša i bila je anđeoska za vas, koji ste sada.

    Znači, ovo je najgore što može da postoji. Tu nema ničeg goreg. Neko vam ladno kaže da je smanjen spoljni dug koji je bio 2012. godine 15, 16 milijardi, danas je 24 milijarde. I, to je smanjenje? Pa, to jedino ako se piše manjim fontom pa onda može, ali suštinski to čak i malo dete zna da je to povećanje.

    Laž, kad ova vlast hoće da kaže da se pohvali nečim velikim, onda to meri u dinarima, pa kada kaže – mi smo uložili na neko obdanište na severu Kosova 56 miliona dinara, što je kada prevedete to na srpski to je oko jedno 400 hiljada, ili 450 hiljada maraka, a kada hoće nešto da sakriju, onda je to par desetina miliona evra. Tih par desetina miliona evra je nekoliko milijardi u dinarima. To su sve stvari koje mi viđamo svaki dan.

    Budžet, da ne pričam o tome da se siluje parlament time što se u tri dana treba da reši ovaj ovde dnevni red od 3.500 stranica, do toga da se ponovo krši onaj budžetski kalendar. Trebalo je da sa budžetom, mi, ali ne samo mi, nego i građani Srbije budu upoznati pre mesec i po dana, da rasprava traje dovoljno dugo da svi shvatimo o čemu se radi. Ali, to ne radite kada emitujete prevaru, laž i kriminal.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Povreda Poslovnika.
    Izvolite.
    ...
    Narodna seljačka stranka

    Marijan Rističević

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Kaže izreka – zlo dolazi iz nemoći. Onaj ko je vladao nad drugima, teško podnosi da neko drugi vlada nad njim. I to je upravo zadesilo mog kolegu poljoprivrednika, mog izabranog pacijenta, koji je ovde govorio o svemu. Govorio je o diktaturi, čovek koji se juče hvalio da je uhapsio kao premijer 12.000 ljudi, 12.000 ljudi je uhapsio kao premijer i on priča o diktaturi. To je diktatura bila koju je on sprovodio. Svojom voljom, premijerskom voljom hapsio ljude. To nije radio sud, nije radilo tužilaštvo, to je radio lično on, da ne govorio da je seo u fotelju ubijenog premijera za čiju bezbednost je on bio odgovoran.

    On je govorio ovde o najmanjem rastu u regionu. Govorio je neistinu. On je zaboravio da Crna Gora ima deficit 7% BDP i ukoliko uzmete taj minus, zadužite se napolju i ukoliko to gurnete u potrošnju, onda vam je rast BDP, pre svega, proizvod zaduženja, to što ste za stranu robu uzeli strani novac i tako kupovali. Taj rast na trgovini Crnoj Gori će doći glave, zato što se trguje stranom robom za strani novac i proizvod takve vrste rasta je ili prodaja kapitala, što se radilo u njegovo vreme, u Đilasovo vreme, u Borkovo vreme itd. Ili će porasti zaduženje ili će inflacija buknuti. Međutim, on je završio školu u Bitolju i to ne mora znati.

    Na kraju da kažem, kad bi se mržnja prema ovoj vlasti gospodina Živkovića pretvorila u energiju, mogli bi da obasjamo celu Srbiju i ceo Balkan. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme.
    (Aleksandar Martinović: Replika.)
    Moram prvo ministru da dam repliku, pa vama.
    Izvolite, ministre.

    Siniša Mali

    Hvala lepo.
    Moram da reagujem s obzirom na nekoliko neistina koje su se malopre čule. Dakle, čuli smo i čuli ste i vi da Rumunija ima pet puta veću stopu rasta od Srbije. To znači da Rumunija ima preko 20% stopu rasta. Za vašu informaciju, u prva dva kvartala ove godine stopa rasta u Rumuniji bila je 4,1%. Za građane Srbije, stopa rasta srpske ekonomije u prvih devet meseci ove godine je 4,5%.
    Mi ćemo se truditi, i budžet za 2019. godinu je koncipiran tako da nama stope rasta budu više od zemalja u okruženju. Samo podsećanja radi, 2009. godine, da ne imenujem ko je bio na vlasti tada, stopa rasta bila je negativna 3,1%, 2010. godine 0,6% rasta, 2011. godine 1,4% rasta, 2012. godine opet pad za 1%. To su stope rasta prethodne vlasti. Mi se ponosimo sa 4,5% u prvih devet meseci ove godine.
    Druga neistina, oko stope nezaposlenosti, dakle, po Zavodu za statistiku i po metodologiji ne samo Zavoda za statistiku, nego i Eurostata, dakle, zavoda EU, stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji u oktobru mesecu ove godine je 11,9%. Bila je 2013. godine 25,9%. Dakle, 25,9%, a danas ispod 12%. I dalje nismo zadovoljni sa tom cifrom i sa tim podatkom, ali zato se i borimo svaki dan da otvaramo nove fabrike, da zapošljavamo ljude. Ono što posebno ohrabruje i što građani Srbije moraju da znaju, stopa nezaposlenosti kod mladih se u istom periodu smanjila sa 51,1%, dakle, 2013. godine svaki drugi mladi je bio nezaposlen, na 27,5% danas. Ogroman uspeh i daje nam za pravo da kažemo da ćemo biti samo bolji u godinama koje dolaze, ali je odgovornost velika da bismo kroz mere koje primenjujemo to i uspeli da uradimo.
    Imate PIO fond, imam precizne informacije i cifre i brojke za vas, što mi je veoma važno. Dakle, osim smanjenja stope nezaposlenosti, još jedan indikator toga da u Srbiji imate više zaposlenih i da taj broj raste je upravo iznos donacija ili dotacija iz budžeta koji ide u PIO fond kako bi se isplatile nikada veće penzije. I pored toga što penzije rastu, 2009. godine 46,2%, dakle, skoro polovina budžeta PIO fonda bile su dotacije iz budžeta Republike Srbije, a znate li koliko je to danas, 28,9, samo zbog toga što se u PIO fond uplaćuje više poreza i više doprinosa od svake plate ljudi koji rade u Srbiji. Dakle, imate mnogo veći broj zaposlenih, mnogo nam je veći budžet zbog toga i porezi i doprinosi, mnogo više imamo novca u PIO fondu, samim tim, imamo prostora i za veće penzije i za veće plate u javnom sektoru i to je politika na koju smo ponosni i od koje nećemo odustati, bez prodaje kapitala.
    Malopre smo čuli da su suficit i deficit isto zlo, citiram. Ja ne znam u kojoj zemlji su i suficit i deficit isto zlo. Možda postoji nerazumevanje između ekonomske politike, odgovorne ekonomske politike koju vodimo mi i koju je vodio neko pre nas. Uvek je dobro da zaradite više nego što ste potrošili, i u vašem domaćinstvu i u budžetu Republike Srbije, ako gledate da se domaćinski odnosite prema tom istom budžetu.
    Mi smo u budžetu za 2019. godinu planirali deficit od 0,5%. Po saznanjima, odnosno po podršci iz Fiskalnog saveta i MMF-a, taj budžet je uravnotežen. Da, nadamo se da ćemo na kraju 2019. godine imati suficit, pa što da ne? Pa, ne postoji osoba koja se ne raduje tome da zaradi više nego što potroši, a to pokazuje koliko se domaćinski ponašamo i koliko želimo da naš budžet bude kao budžet bilo kog domaćinstva u Srbiji, da imamo suficit na kraju godine.
    Čuli smo komentar – biće veće plate za Vojsku i za policiju. Jeste, biće veće plate i za učitelje i za profesore i za lekare i za medicinske sestre, biće veće plate za sve, jer smo nakon teških mera od 2014. godine uspeli da konsolidujemo naš budžet i imamo prostora i za povećanje plata i za povećanje penzija.
    Da ne zaboravimo samo jednu važnu stvar. Od 1. januara, ponoviću to, i minimalna cena rada ide gore za 8,6%, što znači da svi zaposleni u Republici Srbiji imaće veće plate i to je veoma važno da se zna.
    Konačno, čuli smo zahtev da se subvencije stranim firmama prepolove. Malopre smo čuli komentar, samo je pitanje da li subvencije da se prepolove nakon datih subvencija za izgradnju vinograda ili posle toga?
    Mi ne želimo da smanjujemo subvencije. Moramo da razumemo svi da se bavimo i borimo sa ostalim zemljama u okruženju. Dakle, borimo se sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom i ostalim zemljama, koje takođe pokušavaju da privuku strane investitore u našu zemlju. I ponosimo se na sve fabrike koje smo otvorili u prethodnom periodu i sve fabrike koje ćemo tek otvoriti u godinama koje dolaze, jer je Srbija danas stabilna finansijski. Srbija danas ima potpuno drugačiji imidž u svetu. Faktor smo mira i stabilnosti u regionu i hoćemo da se borimo za svaku novu investiciju i svako novo radno mesto.
    Na kraju, da vam dam još jedan podatak koji će vam puno značiti. Oni koji se bave ekonomijom moraju da znaju da se stabilnost jedne ekonomije, jedne privrede, jedne zemlje takođe oslikava u ceni kapitala, odnosno kamatnoj stopi koja se plaća na obveznice, državne obveznice koje država emituje da bi pokrila svoje investicije.
    Daću vam par podataka, samo bih molio da ih zapamtite, da vidite kakva je razlika u ekonomskoj situaciji danas i ekonomskoj situaciji 2008, 2009, 2010. godine i koliko se Srbija poboljšala i koliko se ekonomski ambijent poboljšao.
    Dakle, u periodu od 2009. do 2012. godine, emitovane su kratkoročne hartije od vrednosti, tri meseca do 53 nedelje, prosečna stopa, dakle prosečna kamata koju su građani Srbije i budžet Republike Srbije na to plaćali bila je 12%, 12%. Prvi evro, odnosno prve evro denominovane hartije od vrednosti emitovane su 2011. godine. Tada je kamatna stopa na evro iznosila 5%, a danas 1,25% na te iste obveznice sa istom ročnosti dospeća. Dakle, četiri puta i više od četiri puta manja kamatna stopa nego što je bila pre samo sedam ili osam godina.
    U 2012. godini prosečna ponderisana stopa na dinarske hartije od vrednosti, petogodišnje, iznosila je 14,74%. Zato je nama javni dug išao gore zbog ovakvog skupog zaduženja. Dakle, 14,47% 2012. godine.
    U 2018. godini na iste te hartije od vrednosti koje država emituje kamatna stopa je 4,12%. Dakle, tri i više od tri puta niža.
    Mogu da idem i dalje. Pogledajte interesantnu informaciju, prosečna ponderisana stopa na evro hartije od vrednosti 2012. godine 5,67%, a znate koliko je danas 0,88%.
    Dakle, imate još jedan važan i čvrst pokazatelj. Nije to rekao ni Siniša, ni bilo ko drugi, to kaže tržišta hartija od vrednosti koje je najobjektivniji pokazatelj makroekonomske stabilnosti i finansijske situacije, kao i prospekta rasta ove ekonomije. Hvala puno.
    (Zoran Živković: Replika.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Nema replike. Vi ste povredili ministra, a ne on vas.
    (Zoran Živković: Šta sam uradio?)
    Uvredili ste ministra, ne on vas. Svi su čuli šta ste mu rekli.
    (Zoran Živković: Šta sam mu rekao?)
    Neću da ponavljam.
    (Zoran Živković: To je zato što se tako preziva.)
    Ne, ne, ne, ne ulazim u polemiku sa vama.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Martinović

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, pokojni Aleksandar Tijanić je za prethodnog govornika rekao da je nekada pravio pljeskavice i ćufte, a onda je sticajem nesrećnih okolnosti postao predsednik Vlade.

    Čovek potpuno neobrazovan, kaže, verovatno u nameri da bude duhovit, poredio je Slovačku i Srbiju i onda kaže Slovačka nema planine. Ja ne znam da li je on čuo da se upravo u Slovačkoj nalazi jedna od najatraktivnijih turističkih lokacija – Visoke Tatre. Ja sam evo sada malo pogledao na internetu. Na Visokim Tatrama imate 161 smeštajni objekat. Nije to sada bitno. Čoveka u tim godinama teško je obrazovati.

    Ono što je mnogo važnije da građani Srbije znaju. Od kako su on i njegovi pajtosi preuzeli vlast 2000. godine, Srbija je uvek kršila budžetski kalendar kada je u pitanju donošenje zakona o budžetu. Da vas podsetim: budžet za 2012. godinu usvojen je 29. decembra 2011. godine, inače rok za usvajanje budžeta je 15. decembar; budžet za 2011. godinu usvojen je 29. decembra 2010. godine; budžet za 2010. godinu usvojen je 29. decembra 2009. godine: budžet za 2009. godinu usvojen je 21. decembra 2008. godine; budžet za 2008. godinu usvojen je 28. decembra 2007. godine.

    Sada pazite ova dva podatka, budžet za 2007. godinu usvojen je 23. juna 2007. godine, a budžet za 2004. godinu usvojen je 23. marta 2004. godine. Tako su oni radili.

    Kako radi SNS? Budžet za 2013. godinu usvojen je 1. decembra 2012. godine, budžet za 2014. godinu usvojen je 13. decembra 2013. godine, budžet za 2016. godinu usvojen je 12. decembra 2015. godine, budžet za 2017. godinu usvojen je 10. decembra 2016. godine, budžet za 2018. godinu usvojen je 14. decembra 2017. godine.