Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

2. dan rada

28.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:20

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama
  • Carinski zakon
  • Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti kulture, umetnosti, mladih, sporta i medija
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice - Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između strana potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi o automatskoj razmeni DNK podataka, daktiloskopskih podataka i podataka o registrovanim vozilima, sa Sporazumom o sprovođenju Sporazuma između
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama
  • Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
  • Zakon o Fondu za nauku Republike Srbije
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, za izmirenje obaveza Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin (II
  • Zakon o davanju garancije R. Srbije u korist Societe General Banke Srbije a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju JP "Srbijagas"
  • Zakon o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
  • Zakon o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor d.o.o, Bor
  • Zakon o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o carinskoj službi
  • Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama
  • Zakon o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
  • Zakon o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok"
  • Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu
  • Odluka o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
  • Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o davanju saglasnosti na akta Zaštitnika građana
  • Autentično tumačenje odredbe člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 18/16)
  • Autentično tumačenje odredaba člana 37. st. 1-3, stav 4. tačka 4) i člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS" br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US i 113/17)
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Dušan Bajatović

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovane kolege, ovo je rasprava o praktično najvažnijem dokumentu koji ova država donosi o budžetu i sigurno je od interesa za sve građane. Ova početna rasprava je u načelu.

    Mislim da je najvažniji podatak koji ovaj budžet iskazuje da izlazimo iz perioda fiskalne konsolidacije. Dok se nalazite u periodu fiskalne konsolidacije ne možete računati na ozbiljne stope raste. To svi znamo. Ovaj budžet će biti uvod, 2018. godina, ono što se u ekonomskoj teoriji zove teorija rasta.

    Ne želeći da ulazim u rasprave šta je bilo i kako je bilo, od 2012. godine ne vidim eksperimente tipa da smo za 2-3 meseca ostavili 400 hiljada ljudi bez posla, ne vidim da smo izmenom jednog Zakona o građevinarstvu uništili 23% BDP. To su bile neke vlade u kojima smo i mi učestvovali, da se razumemo. Ne vidim tu vrstu eksperimenata. Trebalo je popraviti sve ono što je urađeno u pljačkaškoj privatizaciji, čije su posledice po ekonomiju ove zemlje bile daleko teže od NATO bombardovanja. Dakle, treba dići ponovo srpsku ekonomiju.

    (Radoslav Milojičić: Dajte, molim vas.)

    Recite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poslaniče, samo je vikao da mu nešto date.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Dušan Bajatović

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Ne čujem kolegu. Verovatno ima nešto da kaže.
    Dakle, ovaj budžet je posle dugo vremena…
    (Zoran Živković: Ovo može?)
    Gospodine Živkoviću, ja sam vas vrlo pažljivo slušao.
    (Zoran Živković: Imali ste šta da čujete.)
    Imate pravo. Takvo elementarno neznanje nisam skoro čuo. Neki mali broj glasova vam je dao taj mikrofon i vi ste narodni poslanik i možete da pričate šta god, ali morate biti pristojni, morate čuti, ako ništa drugo, i drugo mišljenje.
    Šta je karakteristika ovog budžeta? I prošle godine, i ove godine, i uopšte u periodu fiskalne stabilizacije? Najzad smo počeli da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Dugo vremena mana našeg društva je bila što smo trošili na ovaj ili na onaj način, u ovim ili onim političkim nametanjima više nego što smo trošili.
    Koliki nam je guber? Koliko piše u ovom budžetu? Tako je urađeno i prošle godine. Voleo bih da smo imali veće stope rasta. Ja bih voleo da naš društveni proizvod nije na nivou 36, 37, 38 milijardi, koliko neko govori, i to je u stvari naš problem – relativno mali društveni proizvod po glavi stanovnika, relativno mala per kapita. Na tome moramo da radimo.
    Sistemske mere koje se mogu preduzeti od iduće godine, a to vidimo po tome što je uloženo dodatnih 100 miliona evra u kapitalna ulaganja, vratiću se kasnije na to, govore da država koja je kod nas ipak na unutrašnjem planu, mimo stranih investicija, najveći investitor, govore da ovaj budžet u datim okolnostima u kojima se nalazi srpska privreda odlično planira.
    Neću polemisati sa 0,5% deficita. Siguran sam da mi u suštini nećemo imati deficit. Siguran sam da ćemo imati suficit, ali morate planirati konzervativno ako hoćete da imate stabilan dinar i ako hoćete da imate ove kamatne stope, pa i ako hoćete da imate dobre ocene ovih koje ja lično mrzim, a zovu se MMF i Svetska banka, ali su vam važni zbog toga da biste imali određene kreditne rejtinge.
    Mogu da vam kažem da je „Srbijagas“, koji ima veliku količinu duga u svom portfoliju, ove godine reprogramirao, recimo, dolarske kredite sa kamatnim stopama od 0,9%. Kapital je relativno jeftin.
    Čak bih imao drugu strategiju. Ja bih se čak zaduživao, pod uslovom da mi možemo u ovom politički nestabilnom regionu, jer nema više investicija za jednu malu državu, postoje samo investicije koje su regionalnog karaktera, ili se uklapate u neke velike sisteme koji dođu da investiraju kod nas. Ovo govorim zbog toga što se paušalno ocenjuju strane investicije koje dolaze kod nas.
    Nema drugih investicija. Ili radite regionalne investicije, a mi sa Hrvatima ne možemo da se dogovorimo ništa, neću da pričam o Crnoj Gori, imamo srpsko jedinstvo sa Republikom Srpskom, nadam se da će to biti i sa Crnom Gorom, ali, to su političke stvari, da biste pravili ozbiljne privredne sisteme, velike privredne sisteme, ili morate da imate značajne resurse, koji su kod nas kao RTB Bor, ili još bolje, EPS, koji je najbolje srpsko preduzeće, pa kad govorite o dizanju BDP-a mnogo je važno koliko će EPS investirati, od remonta do novih postrojenja, ili do novih kapitalnih investicija koje će proizvoditi nove količine struje.
    To su prave stvari o kojima mi treba da razgovaramo.
    Kad gledate infrastrukturu, ako pogledate razdeo koji ima Ministarstvo za izgradnju infrastrukture, mislim na puteve, videćete da mi kontinuirano i postojano radimo na završetku Koridora 10, na Koridoru 11, na nekim drugim manjim koridorima. Kolega je pričao šta to znači, za Suboticu se ne vraćamo, na pojedinačne cifre, ovde ne pričamo o tome, onoliko koliko imamo, a to je nekih, čini mi se, 500 miliona, gospodine ministre. Mi dajemo iz budžeta za to.
    Zašto to spominjem? Kaže neko – pustite vi to što je smanjeno nešto sa 70% duga na 55% BDP, to nije važno, ostalo je isto 24 milijarde. Jeste, ali smo sprečili podizanje duga, a izvršili smo sve ove investicije.
    S druge strane, oni koji poznaju ekonomiju, koliko je porastao, recimo, PDV, koji pokazuje rast ekonomije? On je u bruto iznosu značajno porastao. I onda se nalaze kritičari i kažu – ali, smanjilo se zbog onog dela koji se vraća, neto se smanjio. Pa, nije bitno, gleda se samo bruto. To pokazuje u stvari šta se dešava u ekonomiji.
    Često napadamo Miladina Kovačevića i Zavod za statistiku, te se menjaju metode, te ne znam ni ja šta. Ja bih to komentarisao ovako. Gospodo, ja svaki dan provedem između 300 i 400 km u automobilu. Idem po celoj Srbiji. Većina vas vozi. Uzmite broj kamiona pre dve, tri, četiri godine, evo, dok je ova vlast ili ova koalicija, i danas. Mnogo je veća gužva u kamionima. A nisam siguran da se kamioni voze prazni.
    Dalje, kad je poljoprivreda u pitanju, pozdravljam rast od dodatnih sedam milijardi, jedino bih zamolio, pošto znamo da postoje neka neisplaćena potraživanja iz prošle godine, a za to vidim da je taj razred povećan, da se isplate potraživanja poljoprivrednika iz prošle godine, nije to tako mnogo, i da se zadrži barem ovaj nivo ulaganja u poljoprivredu. Zašto? Jer je u ovih 4,5% ove godine, oko 0,9% će biti poljoprivreda. Jedna od retkih grana gde Srbija ima čist prihod, naše pare, iz naše zemlje, bez nekih preteranih velikih ulaganja, sa vrlo trpeljivim seljakom. To je to. Ja ne bih da raspravljam o vlasničkim strukturama, nego o prinosu. Možda treba razmisliti o razvoju zalivnih sistema. Ovde ih trenutno ne vidim. Ali, to hoću da kažem.
    Kad su u pitanju kapitalna ulaganja, ovde smo govorili o ulaganjima u vojsku. Ja ih pozdravljam i mislim da su mala. Jer, mi treba nekom da objašnjavamo u kakvom okruženju se nalazi Srbija? Uzmite strategiju odbrane. Mi ne predviđamo invaziju, mi ne predviđamo da ćemo nekog da bombardujemo. Mi planiramo da se odbranimo od terorizma. Mi planiramo da se odbranimo od onoga što može da se desi u regionu, ne da sa nekim ratujemo. A 20-30 godina nismo ulagali u vojsku. Pa, mora da se uloži.
    Što se tiče plata, pozdravljam porast plata i u policiji i u vojsci. Hajde da o tome razgovaramo. Ja razumem da je naša ekonomija relativno plitka i mala. O čemu govorim? Ako bi previše ulagali u proizvodnju, mi bi, nažalost, zbog strukture naše privrede, uglavnom kupovali uvozne proizvode. Mi ne želimo da ulažemo u onaj deo standarda, niti imamo pravo na to, koji bi dovodio do toga da previše kupujemo uvoznu robu, što se, nažalost, često dešava. Moramo mi da prestruktuiramo našu privredu. Nije lepo da kupujemo tuđe mleko i tuđe sokove, a možemo da proizvodimo u Srbiji. Postoje i drugi primeri o kojima možemo da razgovaramo.
    Ovo je odmereno sa dve mere. Jedna je povećanje plata u javnom sektoru, koje neće ugroziti budžet, niti cifre u njemu, što se već sad vidi, jer je rezerva koju ne možete odmah da vidite ali, ako pažljivo čitate budžet videćete da to neće ugroziti budžet.
    S druge strane, podignuta je cena rada. Pa valjda će onda i realni sektor, i privatni sektor, ići na podizanje plata? Šta se dešava u javnom sektoru? U javnom sektoru, jer se ovde govori i o produženju zabrane zapošljavanja, u javnom sektoru odlaze oni koje ne možemo da platimo, a godinama smo ulagali u njih. Ne možemo da ih zadržimo. Ostaje prosek. U privatnom sektoru oni plate one koji valjaju, odnosno koji im trebaju, a ove druge na neki način, zahvaljujući tim relativnom niskim stopama, relativno niskoj minimalnoj zaradi, zadržavaju na tom nivou. I to je jedno od pitanja, ako ja smem da sugerišem Vladi Republike Srbije, koje moramo dinamično da posmatramo.
    Kad je u pitanju privredni ambijent, pa, koliko ja znam, PDV u Hrvatskoj je veći nego u Srbiji, u Mađarskoj je veći nego u Srbiji.
    (Radoslav Milojičić: Kolike su plate?)
    Molim? Recite. Kolike su prosečne plate tamo? Pa, da nas nisu bombardovali iz Mađarske, i kod nas bi bilo više.
    Znači, mi moramo da govorimo o realnosti. Stići ćemo mi. Nije srpska ekonomija manja od hrvatske ekonomije. Mi sa tim treba da se poredimo, a imaju i more? Govorim o ukupnom obimu. Mogu oni imati nešto veće plate, a kolika im je kupovna moć? Koliko košta struja? Možemo redom da idemo. Koliko koštaju komunalije? Znate, standard života se ne meri tako kako bi to ispalite pa ljudi ne razumeju o čemu pričate. Pivo je skuplje nego kod nas, verujte mi. To bar znam.
    Dakle, šta je suština kod ovih zarada? Moramo da pomognemo opštom atmosferom i realnom sektoru. Ovde se povela polemika – koliko treba polemisati o nekim stvarima i ako se ne varam ovde je predloženo da se stopa zarada sa 63% smanji na 62%. Kaže – smešno. To je istorijska stvar. Prvi put za 40 godina razmatramo smanjenje stope doprinosa na zarade sa 63% na 62%. Ako se ne varam, gospodine ministre, to je 12 milijardi. Ako preračunamo na dinare, to je 100 miliona evra. Da počnemo sa 100 miliona evra.
    Nije ovde baš najjasnije zapisano, ali želim da podržim, predviđeno je mogućih 200 miliona evra u ekologiju. To je 63 prečistača. To pozdravljamo. To su pare koje će biti utrošene u unutrašnjem BDP Srbije za povećanje.
    Predviđeno je potencijalno još dodatnih 200 miliona evra za kupovinu opreme u zdravstvu. Zar to nije ono što tražimo? Nemamo milijarde, ali imamo 200 miliona. Da li je tačno da je urađena dobra obnova Kliničkog centra u Nišu? Ja kao lokalpatriota se zalažem da Novi Sad dobije više, a još manje imam protiv da se obnovi i Klinički centar u Beogradu. Zašto? Jer jedna takva ustanova ide po standardu na dva miliona stanovnika, taman te tri bi trebale da omoguće podizanje stepena zdravstvene usluge. Vidim da su neke pare planirane i za opšte bolnice, koje bi takođe trebale da budu nešto što bi trebalo da približi zdravstvenu politiku građanima.
    Oko još nekih stvari ovde možemo da polemišemo. Hteo bih samo da kažem što se tiče projekta gasne infrastrukture, koja će biti izgrađena ovde na teritoriji Srbije od Bugarske do mađarske granice, da ne mešamo neke stvari. Dakle, Srbija može da razmatra tri pravca i ona su prisutna u strategiji. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija koja se radi i ona je trenutno grant Evropske komisije. Zašto grant? Zato što taj evropsko-američki pravac snabdevanja gasom Srbije trenutno ne raspolaže određenim količinama gasa, nije komercijalan, ali će Republika Srbija uraditi svoju obavezu i svih 80,5 miliona, nešto uz grant, nešto što ćemo mi platiti, uradiće taj gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom.
    Što se tiče komercijalnog projekta, koji nije nikakav jedinstveni projekat, i ministar Antić je dobro rekao, ne treba da povezujemo te stvari, taj projekat se radi po potpuno evropskim pravilima, radi se kao deo infrastrukture koji će biti rađen kao deo povećanja transportnih kapaciteta Republike Srbije kad su u pitanju gasovodi, dakle, naš projekat, srpski projekat, da, radiće ga rusko-srpska firma, ali uobičajeno je, i to možete da pogledate, to su javni podaci na sajtu Agencije za energetiku, predviđa se trošak od milijardu i 80 miliona evra za taj projekata. Tačno je da treba da bude gotov 15. decembra iduće godine, ali uobičajeno je, kad se rade tako velike infrastrukture, 30% je ulog akcionara, 70% je finansiranje tzv. projektno finansiranje.
    Da li ćemo se mi baviti nekim brigdž lanom, pošto moramo za osam meseci to sve da završimo ili bilo čime drugim, važno je da Srbija u tom projektu, zajedno za Bugarskom, da dobro idu stvari, zajedno sa Turskom koja gradi kopneni deo u Botošu, kao što smo se dogovorili, i izgradi gasnu infrastrukturu, jer ovo je prvi put da će Srbija doći u poziciju da bude tranzitna zemlja, a ne zemlja u kojoj završava neka cevi i kraj i pomozi Bože.
    U perspektivi, pošto i Rumuni vrši istraživanje, dovoljni su sami sebi, planiramo interkonekciju sa Rumunijom. Povećaćemo je, a za to nisu potrebne državne pare, kapacitet Banatskog Dvora na 750 miliona metara kubnih, odnosno u drugoj fazi na milijardu metara kubnih, a to je 50% godišnje proizvodnje potrošnje Republike Srbije. Ako bude prošao taj veliki gasovod, gradićemo još jedno skladište od milijardu kubnih metara u Itebeju, to je dve milijarde, to je trenutno godišnja potrošnja gasa iz uvoza Republike Srbije.
    Prema tome, ove godine, ako ste gledali podatke koji su zvanično objavljeni, javni sektor je bolje radio i odbacuje značajan profit. Nije to još do kraja dobro, polako ulazimo da se izlazi iz tih socijalnih efekata socijalne politike, koja je još uvek prisutna u „Srbijagasu“. Moraćemo da vidimo da EPS poveća investicije i nažalost u perspektivi se mora razmatrati jedna druga cena električne energije da bi EPS postao ono što treba da bude, samoodrživi sistem koji odbacuje veliku količinu društvenog proizvoda. Nadam sa da će i naftna industrija Srbije u sve investicije, koje sada ima, a nisu male i u centralu i duboku preradu, postati regionalna naftna kompanija što je bio njen cilj i time bi u stvari bili ispunjeni ciljevi koji su bili potpisani u okviru međudržavnog sporazuma.
    Neću sada trošiti više vremena, možemo da obrazlažemo i nekoliko drugih stvari. Mislim da je najvažnija stvar, koju smo mi sada uradili, da smo najzad počeli u budžetu da trošimo onoliko koliko u državi proizvodimo i da stvaramo sistemske uslove, uključujući i poreske olakšice, da imamo više ulaganja.
    Izvinjavam se, jedan parametar sam preskočio da komentarišem.
    Ako je nama deficit u razmeni sa inostranstvom pokrilo ulaganje stranih investicija, a razumeo sam da jeste, da je čak bilo nešto 200 miliona evra, stranih investicija je bilo više, nego što je bilo deficita, to je fantastičan podatak. To znači da mala i srednja privreda, koju možda nismo odmah prepoznali, radi svoj posao. Ovde je velika polemika oko koliko građana odlazi, iz Rumunije odlazi veliki broj građana, nažalost, odlazi iz Srbije, odlazi iz Hrvatske, ali želim da spomenem jedan podatak, mi treba da uradimo sve da sačuvamo svaku pametnu glavu u Srbiji.
    Mislim da će ove godine, što zvanično, što nezvanično, IT sektor u Srbiji, koji se razvija, a pozdravljam izgradnju Tehnološkog parka u Novom Sadu, prebaciti milijardu evra. To košta neku električnu energiju, a u stvari prodajemo svoje znanje. Ta grana, ja bih je nazvao industrije, će sigurno da raste. I, ono u čemu treba u narednom periodu da posvetimo posebnu pažnju, to sam samo usput spomenuo, i mislim da država treba da ima odgovarajuće planove za razvoj te, hajde da nazovemo sekundarna ili tercijalna prerada poljoprivrednih proizvoda.
    Koliko sam razumeo, mi sad uz dobru cenu imamo ogromne viškove žita i kukuruza u Srbiji. Kukuruz ćemo da izvezemo, cene su odlične, ali onda treba pomoći i tim seljacima da kroz industriju koja je u Srbiji organizovana ne prodajemo više žito, nego da prodajemo bonžitu.
    Mislim da velike rezerve za stvaranje dodatne vrednosti dodatne vrednosti u stvari leže u preradi onoga što naša poljoprivreda proizvode. U tom smislu, mislim da u narednoj godini ovaj budžet ćemo doneti, i u 2021. godini, treba u značajnoj meri, ako se stvore uslovi, povećati dotacije ili donacije, kako god hoćete, poljoprivrednim proizvođačima. Hvala, izvinjavam se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme, hvala.
    Reč ima ministar Siniša Mali.

    Siniša Mali

    Samo ću kratko.
    Da se osvrnem na komentar koji ste dali oko poljoprivrede i ulaganja u poljoprivredu, da vas podsetim sve da budžetom za 2019. godinu je opredeljen iznos za poljoprivredu od 51,8 milijardi dinara. Što je za 7,7 milijardi više nego 2008. godine. To je 17,4% više za poljoprivredu za 2019. godinu nego za 2018. godinu, upravo prepoznajući značaj poljoprivrede i njen doprinos u daljem razvoju naše ekonomije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima ministar Vulin.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    Samo kratko.
    Potpuno ste u pravu, sve zemlje se suočavaju sa odlivom svog stanovništva i to nažalost nije nešto što je vezano samo za Srbiju. Daću vam samo primer Rumunije koja je osamdesetih godina imala 22 miliona stanovnika, a danas ima oko 19 miliona. Nisu svi umrli, ogromna većina je otišla tražeći bolje uslove, a to je zemlja članica EU. Imamo taj primer, znate da iz Mađarske lekari i stručna lica masovno odlaze u Austriju, iz Slovačke i Češke masovno odlaze u Nemačku, iz Austrije odlaze za Nemačku, iz Nemačke odlaze u Švajcarsku, iz Švajcarske odlaze u Veliku Britaniju, iz Velike Britanije odlaze u SAD. To je svetski trend, ali na nama je da to zaustavljamo u svojoj zemlji koliko god možemo, a to možemo naravno i time što ćemo poboljšavati ekonomski prostor, ali ne samo ekonomski prostor, nego ukupan kvalitet života u našoj zemlji i bezbednosni prostor.
    Kada vi imate sigurnu i stabilnu zemlju, kada imate zemlju čije su granice branjene, kada imate zemlju koja je čuvana, kada imate zemlju u kojoj nema terorizma, kada imate zemlju koja se bori protiv kriminala, to je zemlja u kojoj vredi živeti, pa iako nemate platu od dve hiljade evra kao u Nemačkoj, nego zarađujete 500, 700 ili 1.000 evra. I to su načini da se ostane u ovoj zemlji.
    Ovde se pominjala vojska, ja vam se zahvaljujem na tome što ste podržali povećanje budžeta za vojsku i povećanje zarada za vojsku, povećanje zarada za policiju, za BIA-u, dakle za čitav bezbednosni sistem i to je dobra vest. To je uvek dobra vest, posebno što smo mi imali vojsku koja od 2000. do 2012. godine bila toliko zapuštena da, recimo, od 2000. do 2012. godine kupljeno osam raketa za MIG-ove, a mi smo sada kupili 14 MIG-ova. Samo da vidite mali primer kako se nije ulagalo i kako se sada ulaže u vojsku, ali se mora ulagati u kvalitet života svakog pripadnika i vojske i policije. Oni moraju da budu zadovoljni, moraju da znaju da ih cenimo, a ne možemo ih bez ozbiljnog ulaganja zadržati i u vojsci i u policiji. To je, recimo, problem koji imate, evo Bundesver ima strašan problem sa odlivom vojske i mora da se bori, a ne može da se bori čak ni on sa visinom zarada u privatnom sektoru. Jako je teško zadržati IT inženjere u vojsci, jako teško, i u Nemačkoj i u Srbiji.
    Ali, eto, to su sve izazovi sa kojima se borimo i zahvaljujem Narodnoj skupštini što nam daje podršku i što zaista pozdravlja ulaganje u vojsku.
    Ovde smo, nažalost, opet čuli i ja bih bio jako srećan kada bi se o budžetu raspravljalo o ekonomiji, o struci, o tome da li je bolje ovo ili ono, ali mi smo već ovde čuli kako se vojska i policija pokušavaju uvući u politiku, kako se o njima govori kao o nekima ko će, njima se povećavaju plate, jer će čuvati režim, a to će im trebati.
    Prvo, vojska i policija ne čuvaju nikakv režim, čuvaju Ustav i zakon, čuvaju svoju zemlju. Umeju da čuvaju zajedno i granice kada je potrebno, što ste videli kada je bila migrantska kriza. Ali, kakav režim? Ko to hoće da napadne režim? Ko to ruši vlast silom? Vojska i policija se uvek pojavljuju kada je u pitanju sila. Kakva sila? Ko to najavljuje silu? Ja ne vidim nigde silu. Ja ne vidim nigde da se građani ili da su podstaknuti da se silom obračunavaju sa nekim. Ne vidim nikoga ovde ispred Skupštine da hoće da zapali Skupštinu kao 5. oktobra. Ne vidim da se vlast ruši na ulicama. Od koga to treba da se čuvamo? Je li to ima nešto što mi ne znamo? Izgleda da ima, jer ovde u ovom najvišem domu se govori o tome da se vojska i policija podmićuju da bi čuvale režim, a trebaće im kažu. Koga će trebati da sačuvaju? Kakva vojska i policija? Poslednji put kada su oni koji su palili ovu Skupštini imali kontakt sa vojskom i policijom, ljubili su se ovde sa specijalnim jedinicama sa kojima su proslavljali što su palili ovu Skupštinu, a sledeći kontakt sa vojskom je bio kada su izručivali generale.
    Dakle, nemojmo, hajde da se dogovorimo da nekoliko institucija koje su zaista važne ovom narodu, da ih čuvamo od politike. Vlast ih ne koristi u političke svrhe, daleko od toga. Naprotiv, poštuje njihov patriotizam, poštuje njihovu stručnost i to je sve što traži od vojske i policije. Hajde da sada, da ne govorimo o tome da su oni nekakvi branioci režima. Oni su branioci Ustava i zakona i ničeg više, a režim ili vlast se brani na izborima i brani se glasovima građana, kao što vidite odlično se brani na svim nivoima, uvek dvotrećinskom većinom. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
    Gospođo Gojković, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, gospodine Mali, prvo želim da vam skrenem pažnju na ono što je vaša obaveza, sve dok ste ministar finansija. Poslanici mogu i imaju pravo ovde u parlamentu na višak politike, ali vi kao ministar finansija morate braniti ono što je preduslov uspešne ekonomije ove zemlje i preduslov vašeg uspeha.

    Zašto tolerišete besmislice o privatizacijama koje su gore po posledicama od NATO bombardovanja? Zajedno smo usvajali te zakone o privatizaciji, je li tako? Po tim zakonima i danas radimo, to su dobri zakoni. Da li je privatizacija svaka bila uspešna? Nije. Ko je za to odgovoran? Promenjene političke okolnosti, oni koji su učestvovali u privatizaciji nisu se snašli, teška situacija u kojoj se zemlja nalazila kada smo započeli privatizacije?

    Zakon o budžetu je najvažniji zakon, a vi ga predstavljate na takav način kao da je ovo najgori budžet koji je Skupština usvojila. Niste ni prvi ni poslednji koji u parlament dolazi spajajući 30, 40, 50, 60 tačaka dnevnog reda. Zašto ovaj budžet na takav način provlačite kroz Narodnu skupštinu?

    Neko sa strane ko gleda ovu zemlju neće videti ono što je tako važno, to je, recimo, deficit budžeta. Šta vam kažu stranci kad sa njima razgovarate? Šta je ono što ih interesuje? Mi ovde možemo da u okvirima tog budžeta razgovaramo o jednom razdelu ili drugom, stranci pogledaju deficit budžeta, i na osnovu toga donose zaključak o finansijskoj kondiciji i stanju ove zemlje.

    Vaš deficit je dobar. Bio je dobar i prethodni budžet. Govorili ste, niste pomenuli vašeg prethodnika ministra Vujovića. Ne znam kad je ova zemlja do njega imala ministra finansija koji je proglašen za ministra godine u jednoj od anketa u svetu. Pa, kad već imate te činjenice zašto ih onda ostavljate negde po strani? Toliko puta ste pomenuli istorijski značaj nekog zakona i njegov reformski karakter i onda prešli na narednu tačku dnevnog reda.

    Mislim da ste napravili nekoliko velikih propusta. Prvo, niste nam objasnili zašto nije izvršena indeksacija penzija i jel vama oduzeto arbitražno pravo da odlučujete o tome kako će rasti penzije. Mislim da sam bio jedini u parlamentu koji je 2008. godine tražio da se zamrznu plate i penzije zbog finansijske krize koja je bila prevelika. Nije bilo razumevanja za to.

    Zato smo 2014. godine morali da donosimo mere o smanjenju penzija od 10%. Tačno je da je time prekršeno nepisano pravilo i pravo po kojem niko ne može penzionerima oduzeti ono što su oni već stekli, ali pod uslovom da to postoji, a to nije postojalo onda kada ste smanjili plate i penzije za 10%, vi to ne želite da kažete, zbog toga što bi onda morali da govorite o onima koji pored vas sede u Vladi, a zemlju su tako razorili da smo 2000. godine kada smo došli na vlast morali da mislimo o tome kako ćemo obezbediti struju ljudima u kućama i stanovima, kako ćemo pokrenuti benzinske pumpe i prestati gorivo da kupujemo u onim krajcovanim kanticama u jarku?

    Nisam ja ovde dužan da bilo kome objašnjavam šta je 5. oktobar ili da branim 5. oktobar, i ne pada mi na pamet to da radim. Ali, kad govorite o Zakonu o budžetu za 2019. godinu onda budite sigurni da ništa od ovog što vi danas ovde branite ne bi bilo da nije bilo tog 5. Oktobra, da nije bilo Zakona o radu koji smo usvojili 2001. godine, po cenu da se raspadne vladajuća koalicija, da bi naknadno taj zakon bio stavljen van snage, a onda vraćen 2014. godine. Pa, kada se vratio taj zakon 2014. godine dobili ste moju podršku, jer je to bio isti onaj zakon iz 2001. godine.

    Zato sada imam pravo da vas pitam – ako dižete plate do 12%, na čemu se gradi uverenje da je to opravdano, osim što je potrebno, naravno, kada znamo i procenjujemo da će plate u privatnom sektoru rasti maksimalno do 5%. A u onim zemljama koje po vašem mišljenju mi navodno stižemo, zemljama EU plate u javnom sektoru rastu tako što se uvećavaju za 50% rasta plata u privatnom sektoru plus kamatna stopa. I na to vam je skrenuo pažnju Fiskalni savet.

    Govorili ste o Zakonu o budžetu, a nijednu reč niste rekli o ovoj finansijskoj krizi koja definitivno postoji obzirom da su sada uvedene takse za svu srpsku robu koja odlazi na Kosovo. To je 450 miliona dolara. Ako uvozimo sa Kosova robu u vrednosti od 20, znači to je 430. To je 1,5% BDP. Da li će se to na neki način reflektovati kroz ovaj budžet?

    Šta kao ministar finansija činite da zaštite ovu projekciju budžeta od tih posledica? Da li postoji negde prostor da se nadoknadi tih 1,5% BDP? Rekli ste da je ovaj budžet svojevrsna najava kraja fiskalne konsolidacije, kako je to moguće? Vi znate da nema ništa od toga, dok partijsko upravljanje javnim preduzećima ne zameni korporativno upravljanje. Jel postoji i jedno javno preduzeće gospodine ministre, kojim ne upravljaju stranke i kadrovi stranaka koje čine vlast? Da ne pominjem sada, sve Babići i neću nikom da guram prst u oko zbog onog što se tamo dešava po Grdelici, ali sam siguran da bi profesionalni menadžment i profesionalna uprava, korporativna nekako pre videla onu glinu u auto-putu ka Čačku, ako uopšte postoji i uočila propuste u izradi kosine koja se tri puta rušila tamo u Grdelici.

    Šta ćete da uradite sa javnim preduzećima? U taj prostor niste ušli. To je potpuno neverovatno. Vi ste u stanju da dovedete u red javne finansije, da dođete do deficita od 0,5%, da izdvojite 200 milijardi za investicije, a za sve ovo vreme niste pipnuli javna preduzeća. Zašto je to tako? Kakav je to problem? Jel to izraz nepoverenja, sumnje da je moguće upravljati državom tako što će se profesionalizovati taj deo našeg društva. To je neophodno, neminovno.

    Setite se šta je bilo prošle godine. Nije nama smanjen rast prošle godine samo zbog klime, nego zbog javašluka u EPS. Na čemu se gradi projekcija rasta u narednoj godini, jel možete to da nam kažete? Mi ulazimo sada sa minusom od 1,5. Toliko nas košta kosovska taksa. Jel neko zna kakva će biti naredna godina, kakva će biti žetva? Kakvi će biti vremenski uslovi? Jel toliko mi treba da zavisimo od toga? Ne možemo da vodimo ozbiljne finansije zemlje, ako se igramo dodola. Ovde je pominjan agrar, nije tačno da je naš agrag kičma naše ekonomije. Koliki je prosečan posed u srpskom agraru? Kada je sprovedena komasacija poslednji put, kada su ukupljeni posedi? Koliko je staro prosečno domaćinstvo?

    Mi nismo uspeli da se dogovorimo oko elementarnih pretpostavki za razvoj agrara. Super je vic žito pa „Bonžita“. Znate li za koliko je prodata „Bonžita“ u Ćupriji i kako je prošla pre toga? Šta se dešava sa mlinovima po Vojvodini? U mlinarstvu vam je profitna margina manja od kamatne stope NBS, zato stoji „Klas“ u Beogradu, zato stoji „Žitko“, zato je u Sremskoj Mitrovici zatvoren „Micides“, zato nema kupca za kikindski mlin, zato stoji „Fidelinka“, što nema više nikog ludog kao što sam bio ja. Četiri godine već, a pre toga sedam godina u stečaju.

    Ako hoćemo da razgovaramo ozbiljno o razvoju, vi ste govorili o budžetu a niste pomenuli privatni sektor, osim što ste rekli, ukazali na to smanjenje od 1%. U redu, i taj 1% je značajan, veoma, svaki cent je važan i to treba podržati. Šta ćemo sa privatnim sektorom? Kvantitativna popuštanja postaju prošlost. Je li tako, gospodine mali? Evropska centralna banka prestaje sa štampanjem novca, Federalne rezerve podižu kamatnu stopu na dolar, najavili su novo podizanje za decembar. Kako će se to odraziti na našu ekonomiju? Da li sada razmišljamo o tome? Dve i po hiljade milijardi je Mario Dragi ubacio 2015. godine u finansijski sistem u Evropi, dve i po hiljade. Možda se i u toj činjenici vidi deo odgovora na pitanje odakle stižu direktne investicije u ovu zemlju, možda od tog novca. Šta će se desiti ako taj novac postane skuplji, a postaje, menja se kamatna stopa? To vas pitam zbog Fonda za razvoj, pitam vas zbog nikada ostvarene ideje Razvojne banke ove zemlje. Veoma ozbiljne teme, a o njima ne možemo da razgovaramo ako ostavimo vremena za raspravu, taman toliko da možemo jedan drugome da se predstavimo.

    Pominjan je u ovoj raspravi i „Turski tok“, jako lepo. Koliko nas košta privatizacija NIS? Jel možda odgovor na pitanje zašto nema nikoga u Azotari možda u činjenici da ne možemo da utičemo na Petrohemiju, a Petrohemija ne može da utiče na NIS? Da li smo mi dali nacionalno bogatstvo ove zemlje za „Južni tok“? Jesmo. Gde je on? Nema ga. Dolazi turski. Jel možda neko postavio pitanje našeg vlasništva i udela u tom gasovodu ili treba da budemo srećni, u redu, dobro je što prolazi ovuda, treba imati alternativan način snabdevanja, da nam se ne bi ponavljala ona drama od pre nekoliko godina? Ali, mi pričamo o Banatskom Dvoru. Čiji je Banatski Dvor, Bajatoviću? Srpski nije, nego je ruski.

    Učestvujte u ovoj raspravi na onaj način na koji je to potrebno ovoj zemlji. Nikada nisam dozvolio da se ekonomske reforme koje su sprovedene u Srbiji, koje su pretpostavke svega onog dobrog što se danas dešava, pa taj Vujović je bio zajedno sa nama, vi ste bili kadar naše Vlade. Dozvoljavate da neko kaže kako je NATO bombardovanje šala u odnosu na privatizaciju posle 2000. godine. To ne možemo da prećutimo, pre svega zbog onih ljudi koji su stradali tada. Ostalo je stotine hiljada, jako puno ljudi je ostalo bez posla. Ostali su bez posla jer je to cena ludačke politike koja je vođena, one – ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo.

    (Neđo Jovanović: I zakonom koji ste doneli 2001. godine.)

    Jeste, zakoni koje smo doneli su vam omogućili da danas možete pred sobom da imate ovaj budžet i da može taj budžet da podrži MMF, da Standard&Poor’s, Fitch, Moody’s pogledaju Srbiju i kažu – u redu, ove javne finansije su u redu. Ali, to nije sve.

    Platni razredi, to je u domenu ministra Ružića, ali je to pre svega takođe pitanje za vas.

    Zabrana zapošljavanja, kakva je to mera, kako ćemo doći do dobrih kadrova ako je zabranjeno zaposliti nekoga ko je sposoban? To se mora staviti van snage.

    Moraju se uraditi platni razredi. O tome ste pregovarali sa sindikatima, dogovorili se i onda odložili za još godinu dana. Mogu li da vas pitam nešto, budite iskreni, jel to možda zato što je ovo izborni budžet? I to treba da znamo. Ako idemo na izbore, kako će se to odraziti na projekciju vašeg budžeta, gospodine Mali, hipotetički vas pitam? Recimo da mislim da možda i vi ne znate da li će biti izbora, ali ako ih bude, kako će se odraziti to na budžet? Znači, jedan i po u startu smo u minusu zbog Kosova i tih taksi, nismo sproveli dogovore o platnim razredima, ne pristajemo na indeksaciju penzija koje treba da rastu onako kako raste bruto društveni proizvod, što onda znači da vi ipak sumnjate u tu stabilnost naših finansija o kojoj istovremeno govorite. Ali, ako negde treba danas da se traži odgovor na te probleme, onda to više ne mogu da budu ona mesta na kojima smo odgovor tražili pre četiri godine, javna preduzeća, platni razredi, podrška privatnom sektoru.

    Govorite o 200 milijardi investicija. Na koji način? Kroz državne projekte, kroz budžet. Šta je sa Fondom za razvoj? Šta je sa Razvojnom bankom? Šta je sa jeftinijim kapitalom za našu privredu? To opet postaje tema. Rekao sam vam, gotovo je sa kvantitativnim popuštanjem, nema više štampanja para. FED diže kamatne stope, Evropska centralna banka diže kamatne stope. Sada dobijate kredit kao srednje preduzeće sa 10-11% kamate u domaćoj banci, istina, i dinarima. A kako se to vraća? Kojim poslom treba da se bavite?

    Što se tiče agrara, subvencije koje pominjete, u redu, ali imate i dug za prošlu godinu. Kada se sredstva koja ste dužni da vratite oduzmu od tog novca koji ste planirali za agrar, onda je zapravo situacija drugačija nego što ste to rekli. Formalno jeste veći budžet, ali za koliko? Za dug koji je nastao tako što nisu isplaćene subvencije za prethodnu godinu. Nema potrebe da se varamo ovde. Ne znam još nikoga ko je na vlasti a ko ne želi da plati nešto, ko želi da smanjuje plate i penzije i raduje se tome. Ali, onda izađite pa recite – ako želimo da isplaćujemo subvencije poljoprivrednicima, moramo dalje da se reformišemo.

    Nema smisla porediti rast u Srbiji sa rastom država u regionu, zbog toga što oni svoj posao, posao izgradnje, rade u kontinuitetu gotovo 30 godina, a mi smo počeli to pre četiri, pet ozbiljno. Ono što smo uradili u prve dve godine nakon petog oktobra je uništeno u periodu od 2004. godine pa praktično do 2014. godine, nije postojala ekonomska politika ove države. Naravno da nam je bilo jasno da onaj ko hoće da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku mora da nastavi privatizaciju. Naravno da nam je bilo jasno da onaj ko hoće da vodi ozbiljnu ekonomsku politiku mora da promeni Zakon o radu, da mora da stegne plate i penzije jer se zadužujemo i došli smo do kraja. Negirati uspehe na tom planu, to je nepoštovanje ljudi koji su te mere izdržali. Ali, nije dovoljno pisati pisma penzionerima i reći – „hvala vam“, nego hvala i vraćamo penzije koje će rasti u skladu sa BDP, kao u čitavom svetu. Hvala vam, ljudi u javnom sektoru, uvodimo platne razrede. Hvala, vas 180.000, koliko je u javnim preduzećima, ukidamo zabranu zapošljavanja. Ne mogu da budu korporacije ako nema slobodnog tržišta rada. Sve su to slabosti o kojima treba govoriti i vi ste dužni o tome nešto da kažete.

    Znači, pitam vas šta se dešava sa budžetom ukoliko ova mera kosovskih vlasti ostane na snazi? Mi imamo u startu minus jedan i po. Na koji način mislite da pomognete privatnom sektoru, pre svega mislim na finansiranje? Da li postoji uopšte ideja formiranja Razvojne banke i ko o tome da treba da razgovara? Izvinjavam se. Završavam. Recite, odgovorite za platne razrede i odgovorite, molim vas, odgovorite ono što mene veoma interesuje, to je pitanje javnih preduzeća.