Ministar, izvolite.

Hvala puno.
U narednih par minuta ću se osvrnuti na one delove budžeta za 2019. godinu i one delove zakona koji su pred vama danas, a koji su upravo usmereni ka tome da rasterete našu privredu i da podrže ne samo javni, nego i privatni sektor u njegovom rastu i razvoju.
Prva izmena i prvi zakon, to je Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Kao što sam već rekao, 1. januara 2019. godine ukida se doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca i to je prvi vid rasterećenja ukupne privrede i ukupne ekonomije Republike Srbije. Ukupan trošak za budžet, a isto toliko ostaje privredi da više raspolaže u 2019. godini, je 12 milijardi dinara. To je samo jedna od mera koja je usmerena ka tome da naša privreda, privredna društva i privatna i javna budu još konkurentnija i još bolja.
Drugo, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, izmene tog zakona u sebi sadrže veliki broj elemenata koji će dodatno i koji dodatno rasterećuju sve firme, sva preduzeća u Republici Srbiji. Ukupan iznos procenjenih ovih podsticaja i ovih rasterećenja je oko sedam milijardi dinara na godišnjem nivou, dakle 12 koji dolaze zbog ukidanja doprinosa za nezaposlenost i plus ovih sedam i to su prevashodno sledeći, pažljivo ću ih pročitati, pošto je važno da i građani Srbije znaju, ovo su detalji, a važno je i za vas da znate.
Dakle, promena metoda obračuna amortizacije, tako da će sva stalna sredstva koja se nabave počev od 1. januara 2019. godine amortizovati isključivo primenom proporcijalne metode. Jedna od dva najvažnija zahteva koja smo dobili kada smo anketirali privredu kroz savet stranih investitora i kroz Američku privrednu komoru i kroz Privrednu komoru Srbije.
Dalje, priznavanje rashoda po osnovu reklama i propagande u poreskom bilansu bez ograničenja. Pre par dana, imao sam razgovore sa Udruženjem korporativnim direktora Srbije, nisu bili svesni promene koja je njima mnogo znači i svi su je prihvatili sa velikim zadovoljstvom. Priznavanje troškova za istraživanje i razvoj u dvostruko većem iznosu. U cilju motivisanja obveznika da se opredele za ulaganje u istraživanje i razvoj koje bi pak dovelo do stvaranja inovativnih proizvoda i usluga. Sve ono što srpska preduzeća investiraju u istraživanje i razvoj u duplom iznosu se prihvata u poreskom bilansu, samim tim manje plaćaju porez na dobit više njima novca ostaje i to je upravo još jedna od mera kako bi podstakli inovativnost i razvoj naših preduzeća.
Priznavanje prava na poreski kredit po osnovu novčanih ulaganja izvršenih u povećanje poslovnog kapitala tzv. start-ap društava, oporezivanje prihoda koji ostvari nosilac autorskog ili srodnog prava po osnovu naknade za iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava upravo kako bi stimulisali patente i veliki broj inovativnih stvari da se patentiraju u Srbiji da budu oslobođeni poreskog tretmana.
Oporezivanje dela kapitalnog dobitka ostvarenog otuđenjem prava intelektualne svojine razvijene u Srbiji u smislu izuzimanja 80% istog iz poreske osnovice, ogroman podsticaj daljem inovativnom radu naših preduzeća. Pravo na poreski kredit po osnovu poreza na kapitalni dobitak plaćen u drugoj državi i još jedan vid poreskog podsticaja za naša preduzeća. To je sve u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit koji je danas ovde pred vama.
Treća stvar koja je veoma važna za realnu ekonomiju, za našu privredu, to je Zakon o naknadama. Ponovo ću da vam pročitam šta taj Zakon o naknadama sadrži. Malopre kada sam rekao dve su stvari koje privreda želela, to je ujednačavanje amortizacije kako bi ubrzali amortizaciju osnovnih sredstava, kako bi se podstakli da više kupuju novu opremu i novu tehnologiju. I s druge strane, jedinstveni Zakon o naknadama. Sve naknade za korišćenje javnih dobara propisuju se sada jednim zakonom.
Dalje, četiri postojeće naknade, inače naknade kada saberemo sve ove koje smo ukinuli i koje planiramo da ukinemo 1. januara to je otprilike dve milijarde dinara na godišnjem nivou. Dakle, 12 milijardi ukidanje doprinosa za nezaposlenost, sedam milijardi poreski podsticaji, dve milijarde još dodatne, dakle preko 20 milijardi dinara ostaje privredi više samo na osnovu ovih aktivnosti izmena zakona koje Vlada Republike Srbije predlaže za 2019. godinu.
Dakle, od 1. januara 2019. godine ukida se naknada za biogorivo, naknada za obavezne rezerve prirodnog gasa, naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta. Smanjuje se visina naknade za promenu namena šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice. Precizirana je osnovica, pojednostavljen način obračuna naknade za odvodnjavanje i još veliki niz drugih promena da vas sada ne zamaram ovde sa svim detaljima.
Tu su upravo oni podsticaji, one mere koje treba da podstaknu dalji razvoj naše ekonomije kako javnom tako i u privatnom vlasništvu. Možda najveći doprinos razvoju privrede u Srbiji, država daje ne kroz ove, reko bih, direktne mere, nego kroz to što je završila fiskalnu konsolidaciju i potpuno stabilizovala svoje javne finansije, gde država više nije teret privredi, da raste i da se razvija i to se možda najbolje vidi, malo pre sam i rekao, upravo po ceni kapitala gde su kamatne stope i na dinarske i na evro obveznice na rekordno niskom nivou, što govori i u prilog tome koliko je poverenje investitora u našu ekonomiju, a sa druge strane to je i reper za kredite koje daju privatne banke i državne banke privatnim i državnim kompanijama. Dakle, cena kapitala se mnogostruko umanjila i to je možda još najveći doprinos koju država sa strane svoje stabilnosti daje realnoj ekonomiji.
Po pitanju javnih preduzeća, da vam odgovorim i na to pitanje. Ono što je veoma važno, u programskom, u delu programa sa MMF poseban osvrt je i na javna preduzeća. Tražio sam malo pre da mi izračunaju kolika je ukupna dobit javnih preduzeća u Republici Srbiji, dakle, ona raste iz godine u godinu, a ono što je veoma važno, dakle, imao veliki broj preduzeća koja pozitivno posluju. Veoma mali broj gubitaša, ako ih imamo uopšte, a sa druge strane uvodimo mehanizme, precizne mehanizme zajedno sa MMF, kako da kontrolišemo i dodatno unapredimo rad naših javnih preduzeća.
Da li verujem da tu postoji mogućnost i prostor za dalje unapređenje. Apsolutno, da. Da li smo na dobrom putu? Pa, to upravo brojke pokazuju što iz godine u godinu ukupna dividenda koju javna preduzeća uplaćuju u budžet je sve veća. Dakle, bolje rade, više zarađuju, od toga ima korist budžet Republike Srbije, samim tim i građani Srbije, posebno kroz povećane plate i povećane penzije. Hvala vam.

Hvala, ministre.
Reč ima ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Želeo sam samo nekoliko opaski. Ovde se pominje Zakon o radu, a ja sam imao tu čast da učestvujem u donošenju Zakona o radu, kao tada resorni ministar i da kažem da to nije bio zakon koji se naslanja na zakon iz 2001. godine ili 2005. godine. Zakon iz 2001. i 2005. godine su zakoni koji su ne samo omogućili nego su učestvovali delom u tome da se otpusti 400 hiljada ljudi. Nikad se nije lakše otpuštalo nego po tim zakonima. Nikad se sindikat nije više gazio nego po tim zakonima. Nikada se i strani investitori nisu lomili da dođu ovde baš između ostalog i zbog tog zakona. Videli ste promenu. Tih dana kada smo donosili taj zakon u Skupštini nije bila baš tako idilična atmosfera, naprotiv bili smo žestoko napadani, a vlade koje nisu smele da donesu ovakav zakon, nisu imale Vučićevu hrabrost kao što nisu imale ni našu upornost, kao što nisu imali ni poverenje nacije.
Zahvaljujući svemu tome, mi smo uspeli i ovaj zakon jeste promenio stvari na bolje. Zato smo, ne samo zato, ali i zato smo smanjili nezaposlenost ovako žestoko i zato omogućili stranim investitorima da dođu. Uostalom, i zato u Srbiji nemate ni jedan jedini štrajk.
Setite se kako je to izgledalo u vreme kada su donošeni ovi zakoni, a nije to bilo zato što su radnici željni nerada i štrajka, već zato što su spasavali golu glavu, golu egzistenciju.
Zakone koji smo mi donosili, nismo, oni su pomogli, oni su spasili našu privredu. Zato, nemojmo porediti ove zakone iz 2001 – 2005. sa zakonom koje je donela ova Skupština, koje je donela ova vlast.
Vi znate da ja ne mislim i ne držim baš previše do mišljenja Saveta Evrope i njihovih organa, ali evo samo da vam kažem da je taj Savet Evrope doneo zvaničan stav na pitanje o Zakonu o radu iz 2001. i 2005. godine i rekao da je on antiradnički i antievropski. To se za ovaj zakon nije moglo reći. Hvala.

Hvala, ministre Vulin.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite, ministre.
Prijavite se, molim vas.

Pre svega, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, bilo je dosta stvari koje bi naprosto bilo dobro prokomentarisati. Ovo o čemu je kolega Vulin govorio je činjenica koju ne treba dodatno obrazlagati.
I, sva sreća, ova Vlada apsolutno ne radi po bilo kojim zakonima koji su usvojeni u periodu od 2001. godine. To bi bilo samo nastavak katastrofe kroz koju je prošla srpska ekonomija, čitava naša industrija koje su uništene strahovitim privatizacijama koje su, da kažem, de fakto od Srbije napravile ekološku državu, jer u Srbiji posle vas nije bilo industrije.
Nekad su postojale neke radničke Rakovice. I dalje su kao posledica tih zakona to ekološke Rakovice, jer tamo ni jedan dimnjak ne radi i to je rezultat tih mera i tih zakona i o privatizaciji i Zakona o radu, koji su ostavili gotovo pola miliona ljudi bez posla.
Molim vas, nemojte da uopšte tražite bilo kakve paralele i dodirne tačke između vaših zakona i ovoga što mi danas radimo.
Javna preduzeća, naravno, su uvek problem i uvek treba uložiti dodatnu energiju kako bi se njihov rad učinio efikasnijim, transparentnijim, profesionalnijim i slično. Ali, ono što ja moram da istaknem, tu su i kolege, kad se javna preduzeća iz energetskog sektora u pitanju, sva ta preduzeća posluju po prvi put pozitivno.
Znači, nikada se nije desilo da u godinama u kontinuitetu i „Elektro privreda Srbije“, i „Srbija Gas“ i „Trans nafta“ i „Elektro mreža Srbije“ posluju pozitivno i ostvaruju profit, što su javni podaci koji se daju proveriti. Ja vas pozivam da ih proverite sami. Ukoliko ne, daću vam rezultate toga.
Nije to posledica toga što sam ja genijalni ministar, niti što su na čelu tih kompanija genijalni generalni direktori, već zato što prolaze kroz ozbiljan proces konsolidacije i finansijskog restrukturiranja i finansijske konsolidacije koju radimo zajedno sa Svetskom bankom.
Uspesi koje postižemo i u „Elektroprivredi Srbije“ i u „Srbija gasu“ su, pre svega, rezultat jednog ozbiljnog sistema koji je sad u tim kompanijama uspostavljen i koji će tek davati rezultate.
Da nije sve sjajno, i opet ću iz svog resora, to je pre svega Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ koje tradicionalno loše posluje i sebi na teret stavljam kao ministru što za ovih nekoliko godina nisam možda uložio više energije kako bi taj sistem unapredili, ali i kad je ta kompanija u pitanju radimo sa ekspertskim rudarskim timom Svetske banke jedan dodatni projekat.
Nadam se da će rezultat svega toga biti da i u „Resavici“ napravimo neku stazu kojom ćemo uspeti da tu kompaniju provučemo ili makar da sačuvamo one delove te kompanije koji bez ikakve sumnje imaju rezerve uglja, perspektivu poput rudnika „Štavalj“, rudnika „Soko“, delova rudnika „Rembas“, delova ibarskih rudnika, itd.
Postavljaju pitanje, međudržavnog sporazuma privatizacije „NIS“- a i „Gasovoda“. Pre svega, ja moram da podsetim još jednom da su svi ti projekti realizovani u skladu sa međudržavnim sporazumom koji je usvojila ova Skupština još 2008. godine i zaista ne mogu da vidim u ovom parlamentu političke snage koje su glasale protiv tog sporazuma.
Čini mi se, nemojte da mi uzmete za zlo, ako se dobro sećam Liga socijaldemokrata Vojvodine, gospodin Čanak, oni su bili javno eksponirani protiv tog projekta i, naravno, možda, ne znam ko je bio tada još u parlamentu, gospođa Mićić, tu sam gotovo uvek siguran, tako da opšti konsenzus u društvu je postojao oko tog međudržavnog sporazuma.
Rezultat tog međudržavnog sporazuma je i privatizacija „NIS“ i izgradnja Banatskog dvora i Projekat gasovoda. Taj Projekat gasovoda je 2014. godine zaustavljen sticajem različitih okolnosti, pre svega zbog problema u Bugarskoj.
Ja još uvek nisam apsolutni optimista, relativni sam optimista, biću optimista kada vidim masivne radove u Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj na realizaciji tog gasovoda. Nadam se da će do tog gasovoda doći, jer je to zaista u vrhunskom interesu Republike Srbije i sa stanovišta energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja i dalje gasifikacije i industrijalizacije Srbije, ali konačno i sa stanovišta profita.
Odnosi vlasništva u kompaniji koju razvija taj gasovod su u skladu sa ranijim dogovorima i 51:49 „Gasprom Srbije“ – GAS, verujte mi, uopšte nije loše za Srbiju, čak šta više rizik ključni tog procesa i projekta, pre svega leži u zakupu kapaciteta tog gasovoda.
Čitav projekat i prihodi koji se očekuju od tog projekta u iznosu od 108 miliona dolara godišnje su, pre svega, vezani za zakup kapaciteta.
Normalno je onda da ona strana koja garantuje zakup kapaciteta svojim gasom i preuzimanjem tog rizika ima tu sitnu nijansu razlike u vlasništvu.
Ne bih komentarisao, mislim da ste na jako tankom ledu da pričamo sada o „Azotari“ i pogotovu sa stanovišta toga šta je prouzrokovalo u finalu odlazak „Azotare“ u stečaj.
Ja moram tu da kažem da je katastrofa „Azotare“ počela 2006. godine i katastrofalne privatizacije kojom je kompanija prodata bud zašto da bi odmah nakon privatizacije ključna proizvodna linija bila od strane novog vlasnika izneta iz „Azotare“, iz Srbije, odneta u inostranstvo, prodata za daleko veće pare nego što je kupljena.
(Čedomir Jovanović: To nije tačno.)
Ma kako nije tačno, nemojte gospodine Jovanoviću, da nije izneta linija za karbamide i da nije razorena tada proizvodnja u „Azotari“, mi bi danas imali uspešnu „Azotaru“, tako da je debakl „Azotare“ opet posledica vašeg katastrofalnog Zakona o privatizaciji i katastrofalnih privatizacija koje su rađene u tom periodu.
Mi danas imamo neverovatno kompleksan zadatak da u jednom strahovito teškom, geostrateškom momentu i razvijamo Srbiju, ali i peglamo sve probleme koji su, pre svega, proizvod katastrofalnih privatizacija koje su realizovane u Srbiji, nakon 2000. godine, a pre svega u periodu 2003, 2004, 2005. godina, kada su i bili „najveći privatizacioni prihodi u budžetu Srbije“. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe vas obaveštavam da sada upravo dajem pauzu i nastavljamo sa radom u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
(Čedomir Jovanović: Replika.)
Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu?
(Čedomir Jovanović: Pa replika, da odgovorim ministru.)
Ne možete vi da odgovorite ministrima. Oni su odgovarali na vaša pitanja.
(Čedomir Jovanović: Pogrešno sam protumačen, pogotvo Antić.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, samo kratak odgovor.

Što se tiče Zakona o radu, još jedanput želim da istaknem da je zakon koji je usvojen 2001. godine isključivo imao jedan cilj - da učini dinamičnim tržište rada. To je i bila obaveza koja se pojavila pred vladom 2014. godine i zbog toga zaista ne postoji nikakva razlika između zakona koji smo mi usvojili 2001. i ovog što je urađeno 2014. godine.

Uz svaki napor današnje vlasti da napravi neku distinkciju i razliku u odnosu na nas, suština je vrlo jednostavna - nije bilo moguće ekonomski razvijati zemlju bez reforme radnog zakonodavstva i to smo učinili, naravno, ne mimo sindikata. Lično sam vodio razgovore sa reprezentativnim sindikatima. Poslednji je trajao devet sati. Dobili smo njihov pristanak. Isti slučaj je i sa međunarodnom organizacijom rada.

Pošto ovde nema gospodina Antića, neću previše…

(Aleksandar Antić: Tu sam.)

Gospodine Antiću, ne znam da li vam nešto znači činjenica da vaša stranka postoji 28 godina, a da je vlast u ovoj zemlji 26, a od oktobra 2000. do danas na vlasti ste 16 godina, pa kada opisujete i govorite o radničkoj „Rakovici“, o stotinama hiljada ljudi koji su ostali bez posla, da li vidite neku ulogu sopstvene partije o tome što opisujete kao neko nasleđe prošlosti.

Ja se sećam da je 5. oktobra „Rakovica“ bila pusta, da IMR nije radio, da „Rekord“ nije radio, da „21 Maj“ nije radio. Sećam se da je radila „Galenika“ do 2008. godine i ne znam da li vidite neku ulogu vaše partije u činjenici da je danas “Galenika“ privatizovana kao privredna ruina, a od nas je napravila da, umesto civilizovanog naroda, mi izgledamo kao pleme koje je sišlo sa Karpata. Sopstvenu farmaceutsku industriju više nemamo.

Što se tiče „Azotare“, ….

Zahvaljujem kolega Jovanoviću, dva minuta.