Kolega Jovanoviću, vi ste upravo ušli u repliku.
(Čedomir Jovanović: Izvinjavam se.)
Član 107. da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni?
(Čedomir Jovanović: Ne.)
Ne. Hvala lepo.
Reč ima koleginica Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući danas ministre, zaista je velika šteta da imamo objedinjenu raspravu za ove 62 tačke, zato što ovde imamo, pored budžeta koji je u stvari sam život Srbije i krvotok Srbije, i niz drugih jako važnih zakona koji su takođe od velikog značaja za život građana Srbije.

Stiče se utisak da je nekako sve objedinjeno možda iz nekog javašluka, izvinjavam se, ili zbog neke želje da određeni zakoni prođu onako ispod radara.

Moram da priznam da ja zbog obimnosti materijala nisam stigla ni sve da pročitam a kamoli da se udubim u sve, pa ono što sam čitala i proučavala na to bih dala i određeni osvrt.

Pre nego što počnem o budžetu koji naravno treba da bude glavna tema, jer budžet je ipak, kao što rekoh, krvotok jedne države i sam život, želela bih da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Da prevedem, radi se o Zakonu o restituciji.

Zakon o restituciji donela je jedna druga skupštinska većina 2011. godine i to jednim delom u nameri da se nepravda ispravi, iako je nemoguće tu nepravdu i otimačinu ispraviti, ali i jednim delom, rekla bih velikim delom, i zbog toga da se ispuni nešto što je bio uslov za približavanje Srbije EU.

Tada je bilo određeno da se 2013. pa onda posle toga 2015. godine isplaćuju obveznice za one ljude koji su bili vlasnici, a kojima nije mogla u naturi da se vrati njihova imovina.

Tadašnji ministar finansija, gospodin Vujović, je imao toliko obraza i hrabrosti da izađe pred građane i da kaže – mi nemamo novca u ovom trenutku i ne možemo da isplatimo obveznice. Sada se, rekla bih, pronalaze neki razlozi kao bezmalo krivo je to što ima jako puno ljudi, jer ima 64.350 zahteva koji nisu pravosnažno okončani, jer su prvostepeni postupci u toku, postupci po žalbi i tužbi i onda se cela stvar opet prolongira za naredne tri godine, pa je onda dospeće koje je trebalo da bude ove godine 15. decembra se prebacuje na 2021. godinu i tamo stoji da će između 2021. i 2033. godine biti isplaćivane te obveznice.

Onda kada je zakon donošen, tada je zaključeno i da ljudi koji imaju 65 do 70 godina imaju prednost, međutim ljudi koji danas imaju 70 godina imaće preko 80 godina 2033. godine, kada im budu pristigla ova finansijska sredstva.

Dakle, navodi iz ovog obrazloženja uz ovaj Predlog zakona oslikavaju ipak sistem kako u ovoj zemlji sve funkcioniše neko vreme, a to je da sve što može da se odloži se odloži po onoj narodnoj – Što možeš da uradiš prekosutra, nemoj nikako da uradiš sutra. Gura se pod tepih, pa tako i ovaj Zakon o restituciji nije jedini zakon gde imamo odlaganje.

Odlaganje imamo i kod nekih zakona koji su jako značajni, a imaju i te kako veze sa životom u Srbiji, a i sa budžetom, a to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinica lokalne samouprave. To je u stvari odlaganje platnih razreda. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, ovde imamo praktično na snazi i dalju zabranu zapošljavanja.

Dalje, imamo Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Predlog zakona o izmenama zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinice lokalne samouprave.

Znači, ovde svuda imamo odlaganje za po godinu dana jer navodno nije još napravljen katalog svega, svih tih stvari i ne može da se ide u realizaciju ovih zakona iako znamo da je 2013. godine, negde u ovo vreme ili u decembru mesecu, obećano da će se ići u reforme i da će te reforme već dogodine stupiti na snagu, pa onda 14, 15, itd. i evo nas u 18-oj godini, a sve se odlaže za 19-u godinu.

Takođe, ispod radara negde prolazi i Predlog zakona o sticanju svojine nad zemljištem i objektima i vodovima RTB Bora, gde sam ja ovo razumela kao svojevrsni leks specijalis, odnosno da će sada nakon celog niza godina, višedecenijskih tih reformi sve ono što je pripadalo državi, sada odjednom treba da pripadne firmi i to onom delu firme koji je pod kineskom upravom.

Da odmah budem jasna, meni su jako dragi Kinezi i Republika Kina i zbog Kosova i zbog njihove kulture i uopšte uloge koju igraju u svetu, ali meni je draža Srbija i draži mi je srpski interes. Svakako ova vrsta leks specijalisa će uzeti naše resurse. To se zove stranim investicijama. Gospodin Katić, dr Katić kaže da ono što je nekada bilo, a to je tržište i preuzimanje resursa, što se definisalo kao kolonijalizam, danas se definiše kao strana investicija.

Dalje bih se pre priče o budžetu osvrnula i na dva zakona koja se tiču prosvete, to je Zakon o patentima i naravno još više Zakona o nauci. Ponavljam, nekako mi je možda i promaklo, pozdravljajući svakako da postoji fond i da se nauci posebna pažnja posvećuje, moram reći da ja nisam razumela, odnosno meni izgleda kao da je tu zaboravljena kategorija fundamentalnih nauka.

Dobro je da se nauka povezuje sa privredom, ali imate neke fundamentalne nauke, kao što je matematika ili kao što je teorijska fizika ili teorijska hemija, koje ne mogu da se povezuju sa privredom. Isto tako, čini mi se nekako da nisu uzete u obzir, barem ne dovoljno, društvene nauke koje ne mogu da se kvantifikuju i povezuju sa privredom, ali koje su jako važne u nekom identitetskom smislu.

Ja bih sada prešla na sam budžet. Slušajući ministra Malog, mi smo ovde mogli da steknemo utisak da je ovo istorijski budžet, nikad bolji, izvanredan, nikad manji javni dug, suficit, rastu plate. Neke od tih stvari stvarno stoje. Međutim, ja sam se malo potrudila i pročitala sam i šta kaže druga strana, šta, recimo, kaže gospodin Boarov, šta kaže dr Katić, šta kaže dr Nikolić, šta kaže Fiskalni savet, u konačnom, koji je svakako jedna institucija koju je, u stvari, birala ovde ova Skupština i koja je do sada davala i podršku, ali takođe, i dobronamernu kritiku i upravo na tu dobronamernu kritiku bih se ja i osvrnula.

Ja ću početi od gospodina Boarova, koji kaže - dobro je da se daju tri pravca ka podršci razvoju, jer to je podrška razvoju, a to je da

Međutim, evo, u tome se negde slaže i Fiskalni savet. Kaže - dobro je da se plate povećavaju. I ja kažem – dobro je da se plate povećavaju. Mnogo ljudi nam odlazi iz zemlje. Plate su zaista, plate lekara i medicinskog osoblja su niske i svih ostalih, i Vojske i policije i svakog. Što se tiče lekara i zdravstvenog osoblja, čini mi se da smo tu prilično zakasnili, zato što, eto, samo ove godine 800 specijalista odlazi iz ove zemlje.

Međutim, ono što u kombinaciji sa ovim porastom plata nekako ne ide i bode oči da bude uspeh kompletan, jeste zabrana zapošljavanja. Mi sa tom zabranom zapošljavanja, odnosno Vlada sa zabranom zapošljavanja može da podigne plate. Međutim, postavlja se pitanje, opet, ko će nas da leči, ko će da radi na mnogim deficitarnim poslovima za kojima danas postoji jako velika potreba? Sem toga, mi na taj način i povećavamo odliv mladih ljudi u inostranstvo, jer ako vi ne možete da se zaposlite, ako imate opet zabranu zapošljavanja, vi nemate druge nego da spakujete kofere i da odete u inostranstvo.

Što se tiče smanjenja opterećenja privrede, to je, takođe, stvar koja treba da se pozdravi. Fiskalni savet je imao ideju i preporuku da to bude umesto 63 dinara na svakih sto da se uplaćuje, odnosno 163, da se uplati 60. Međutim, išlo se na to da se uplaćuje 62 dinara, što jeste neka pomoć, ali nije ona pomoć koja bi zaista mogla da da prave rezultate.

Što se tiče porasta javnih investicija, ja moram da kažem da je taj porast javnih investicija skoncentrisan više na nabavku vojne opreme, pa i policijske, ali naročito vojne opreme i ono što je novinar Vasović rekao - naoružava se sirotinja.

Naravno, ja nisam protiv toga da se Srbija naoružava, ali mislim da imamo mnogo prečih stvari od naoružanja, pogotovo ako se vidi u kakvom nam je stanju infrastruktura, jer ovde se sada za infrastrukturu odvaja samo 100 miliona, a ljudi iz Fiskalnog saveta smatraju da bi 300 miliona bila negde mnogo bolja cifra, koja bi više radila na podizanju infrastrukture i opšteg stanja u Srbiji.

Gospodin Boarov daje jedan dosta dobar komentar, rekavši da ove kapitalne investicije u koje se ulazi i za koje se odvaja novac, ne daju u građevini toliku konjukturu kao za vreme Socijalističke Jugoslavije, jer se danas ugrađuju i uvozni materijali, a i mnoge firme koje dobijaju posao su strane, pa onda imamo tako u Novom Sadu, u velikom centru „Lidlovom“, u multinacionalnom centru „Promenada“ imamo Rumune koji rade i rumunske radnike. Imamo Ruse koji rekonstruišu prugu u čortanovačkom tunelu. Imamo Kineze na Koridoru 11. Verovatno ćemo imati „Behtel“, odnosno Amerikance na Šumadijskom koridoru. Tako da se ne dobija ono što bi trebalo da se dobije u smislu neke konjukture čitave države.

Posebno bih se osvrnula na budžet za socijalu, koji je ove godine za čak 22 milijarde dinara sveukupno manji nego što je bio u prethodnim godinama, a u isto vreme, recimo, kupuju se roba i usluge za više od 8,4% i najviše usluge po ugovoru i putovanja. Onda, razne subvencije koje su više od 10,9% i to za koridore, za „Službeni Glasnik“, za Kancelariju za KiM, 7,1% ide na lokalne zajednice, i to ne sve, nego samo neke, a u isto vreme, fond za penzije smanjuje se minus 2,4%. I ono na šta Fiskalni savet ima takođe primedbu je to da država ostaje bez toga da se zakonom ne uređuju penzije, nego da će to biti neka vrsta milostinje, ono – tri hiljade za gospođu, dve hiljade za gospodina.

Kada vidimo to da socijala pada, pa da padaju sredstva za boračku i invalidsku zaštitu, za socijalnu zaštitu, za novčanu pomoć, za porodični smeštaj, za ostala davanja koja su umanjena, kao što je, recimo, namirivanje zaposlenih u slučaju stečaja, a najviše se smanjuje rashoda za obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite, pa se onda svi ljute što socijalni radnici ne obavljaju svoje poslove kako treba, a vidimo da se novac smanjuje i da je novac za socijalu, u stvari, 31 milijardu, 32 milijarde iznosi za ugovore o delu, a za putovanja je određeno šest milijardi. Tri milijarde je naknada štete koja je naneta od strane državnih organa, to su ova tabloidna hapšenja, a za elementarne nepogode imamo samo 0,8 milijardi, za elementarne nepogode, i za izbeglice imamo isto tako 0,8 milijardi.

Znači, ja bih rekla da ovde vlada, kad se pogleda gde je budžet smanjen, jedna prilična nesvesnost socijalna i neodgovornost, što se tiče ovog budžeta. Takođe, rekla bih da nije predviđena niti jedna kapitalna investicija.

Ja moram polako i da završavam. Završiću sa rečima gospodina Katića, koji je rekao da je potpuno pogrešno da se hvalimo sa porastom BDP-a ove godine za 4,2, a da će on dogodine biti 3,5, zato što bi bilo realno da se to gleda a la long kroz najmanje 10 godina i da one zemlje koje imaju per kapita mali BDP, a Srbija ima ispod pet hiljada dolara, za razliku od, recimo, Češke, koja ima skoro 30.000 dolara ili Austrije koja ima negde, čini mi se, 46.000 dolara, ne možemo time da se hvalimo.

Što se tiče javnog duga, za koji ministar kaže da je smanjen, doktor Katić kaže, ja ću ga citirati: „Mnogo reklamirani pad javnog duga u odnosu na BDP je u domenu finansijske alhemije i mogao bi se nazvati trijumfom metodologije nad zdravim razumom“.

Ovaj budžet ima jako malo dobrih strana, ima više loših strana i ja bih rekla da je on više izborni nego što je razvojni. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.
Samo radi javnosti, a i gospođi Sandi da pojasnim ove stvari, a vezano je za Zakon o Fondu. Ja sam duboko zahvalan Ministarstvu finansija što je prihvatilo da mi možemo da uđemo sada, pre nove godine, u zakon o budžetu, da bi Fond imao vidljiva sredstva. A inače, završen je Zakon o nauci i istraživanjima, koji je krovni zakon.
Dok nismo imali ova dva zakona, ovi će biti vrlo brzo, u sledećem zasedanju Skupštine, imali smo 2016. godine svađu među istraživačima između DH polja i drugih nauka, tako da je oboren i projektni ciklus, kao što znate. Mi smo uspeli da uvučemo mlade istraživače kroz jednu drugu formu, ali, tada se to rešavalo putem pravilnika. Taj pravilnik je bio pre svega nedovoljni pravni akt, a s druge strane sam koncept fonda je koncept koji postoji u mnogim razvijenim zemljama širom sveta i on treba da na neki način da sigurnost istraživačima da će biti potpuno nezavistan fond, znači, koji neće zavisiti od ministarstva do ministarstva, nego kao jedno potpuno nezavisno telo koje će imati svog direktora, upravni odbor, nadzorni odbor i koji će imati priliku da bira najbolje programe.
Ono što je jako važno, znači, sve fundamentalne nauke, društvene nauke, su zaštićene. Jer, ako uzmete u samom ovom aktu ovog zakona, pod – programi fonda, prvi program je program razvoja, drugi program je strategija, pa ideje, itd. Ali, u razvoju govorimo da programi osnovnih i primenjenih istraživanja, pod osnovnim istraživanjima upravo mislim na fundamentalne nauke, tako da svi oni mogu da apliciraju i kroz fond.
Upravo da bi zaštitili fundamentalne nauke i istraživanja u oblasti DH polja, radi se taj zakon koji je gotov. Evo, danas smo dobili i mišljenja iz ministarstava i zakonodavstva i on je završio svoju proceduru. Tamo ćete videti da mi kroz sledeći budžet, pa i ovaj sada, za 2019. godinu, upravo to razdvajamo, da će na našem ministarstvu kao matičnom se nalaziti određena sredstva koja će upravo služiti za sigurnost istraživača koji ne mogu da idu na ovaj projektni način, da se na taj isti način vezuju za privredu.
Kao što vam je poznato, mi hvatamo korak sa 4.0 revolucijom, ali svet govori o 5.0, gde je svakako društvena nauka nešto što prednjači u tom delu i mi otvaranjem pre svega istraživačke stanice u Tršiću smo pokazali da posle Petnice, posle dugo godina je država uložila u jedan centar koji nije samo lingvistički nego i područje društvenih nauka.
Ovo je samo pojašnjenje, da znate da smo na kvalitetniji način mislili o svim istraživačima iz svih oblasti, ali i u ovom fondu ima mesta za njih. Čak. postoji jedan program i time završavam, zove se kreativnost, gde umetnost aplicira. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala lepo.
Uvaženi poslanici, samo par komentara.
Dakle, po pitanju Zakona o vraćanju oduzete imovine i sami ste čuli da u ovom trenutku postoji 64 hiljade još nerešenih slučajeva i upravo zbog principa odgovornosti neophodan je dodatni rok, kako bi se tačan iznos obeštećenja utvrdio, na osnovu kojeg onda Vlada Republike Srbije, po zakonu, utvrđuje tzv. koeficijente obeštećenja. To je jedini razlog zbog kojeg čekamo rešenje tih slučajeva, kako bismo, na kraju krajeva, utvrdili pravi iznos obeštećenja, pri čemu smo u potpunosti i potpuno posvećeni konačnom rešenju ovog problema. Naravno, kada budemo znali ukupan iznos o kojem se radi.
Po pitanju odnosa između povećanja plata u javnom sektoru, opterećenja, odnosno smanjenja opterećenja privrede i povećanje investicija, ne postoji zabrana zapošljavanja u Republici Srbiji, postoji kontrola zapošljavanja. Dakle, tamo gde postoji potreba za dodatnim zapošljavanjem, tamo se i zapošljavaju ljudi. Ono što je posebno važno, upravo mera koja je usmerena ka povećanju plata u javnom sektoru treba i da doprinese tome da ti ljudi bolje žive i da ne donose odluku da odlaze iz naše zemlje, nego da ostanu ovde i da svoju budućnost i budućnost svoje porodice na kraju ovde i ostvare.
Po pitanju budžeta za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, mislim da je ovde samo pitanje, neću da kažem neznanje, eventualno je neophodno pojašnjenje, dakle, budžet Ministarstva za rad i zapošljavanje 2019. u odnosu 2018. godinu je veći za milijardu i 65 miliona dinara. Ono o čemu se radi, što možda nije jasno, što je budžet iz 2018. godine iznosio 149,2 milijarde, a u tom budžetu je bilo 23,4 milijarde transfera PIO fondu za staž osiguranja i naknadu razlike do najniže penzije. Taj transfer sada je u dogovoru sa MMF i u dogovoru sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja prebačen na razdeo Ministarstva finansija. Tako da prava ostaju ista. Radi se samo o tehničkoj raspodeli tih aproprijacija i razdela, ali kada saberete i jedno i drugo pravo, dolazite do većeg budžeta u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu za milijardu i 65 miliona dinara, što potpuno pokazuje koliko smo posvećeni pomaganju onih kojima je naša pomoć najpotrebnija, uz mnogobrojna prava koje je Vlada Republike Srbije uvela ove godine. Upravo budžet za ovo ministarstvo to oslikava.
Na kraju, da li da se hvalimo sa BDP ili ne? Ja ću vam reći, u ovom trenutku, za prvih devet meseci imamo projekciju rasta BDP od 4,5%. Do kraja godine projektujemo rast od 4,2%, a sada ću da vam pročitam projekcije Evropske komisije po pitanju stopa rasta BDP do kraja godine zemalja u okruženju i još nekih zemalja u Evropi. Dakle, projekcija stope rasta u Bosni je 3,0%, u Bugarskoj 3,5%, u Hrvatskoj 2,8%, u Makedoniji 2,1%, u Crnoj Gori 3,9%, u Rumuniji 3,6%, u Češkoj 3,0%, u Estoniji 3,5%. Dakle, ako ostvarimo stopu rasta BDP do kraja godine od 4,2 ili 4,3%, da, ja mislim da treba da budemo ponosni na tu stopu rasta. Mislim da treba da se hvalimo toj stopi rasta. To je ogromna razlika u odnosu na stope rasta koje je srpska ekonomija imala 2008, 2009, 2010, 2011. godine minus 3,1 ili 3,6, minus jedan, rast od 0,4%.
Sada smo na pravom putu. Srpska privreda je na pravom putu oporavka. Visoke stope rasta iz ove godine daju nam pravo da budemo optimisti i za sledeću godinu, a naročito zbog toga što je budžet za 2019. godinu koncipiran da kroz podizanje plata i penzija, da kroz povećanje kapitalnih investicija i rasterećenje privrede dodatno omogući realizaciju tih stopa rasta.

Reč ima ministar Antić. Izvolite.

Uvaženi narodni poslanici, veoma kratko.
Gospođa Rašković Ivić je tokom svoje diskusije iskazala jedan stepen zabrinutosti da će zbog većeg broja tačaka koje se nalaze na dnevnom redu u ovoj raspravi jedan broj zakonskih projekata ostati u neku ruku ispod radara ukupne javnosti. Upravo iz tog razloga, prilikom uvodnog izlaganja sam dao jedan širi kontekst vezano za tačku koju ste među ostalima naveli, kao tačku za koju imate tu dozu zabrinutosti, a vezana je za sticanja prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor.
Dakle, potpuno suprotno, ja sam tu tačku upravo istakao sa posebnim jednim akcentom da bi bila u punoj fokusu javnosti i da bi apsolutno svi narodni poslanici, ali i ukupna javnost razumeli da kao deo procesa u kome se nalazimo, a vezano za izbor strateškog partnera za RTB Bor, usvajamo i ovakav zakon.
Ovaj zakon, ja moram da kažem, on ma koliko ima elemente leks specijalis, on je pre svega zakon koji, da kažem, na tehnički način rešava višegodišnje i višedecenijske probleme koje mi imamo u našim knjigama, ne samo u Boru, nego u čitavoj Srbiji. Defakto, on daje odgovore na pitanja kako da se sada ta zajednička kompanija organizuje u svom nekom narednom periodu sa stanovišta vlasništva nad pojedinim objektima i jednim delom zemljišta na kojem postoje različiti osnovi po kojima je RTB Bor danas upisan. Nažalost, vi znate kakvo je stanje u našim knjigama. Znate gde sve ima pašnjaka, pa ima i u centru Beograda, ima pašnjaka i gde se obavlja rudarska delatnost. Takođe, RTB Bor je na pojedinim važnim segmentima, koji su neophodni za obavljanje njegove rudarske delatnosti držalac sa pravom korišćenja nad svojinom koja je državna, koja je društvena, koja je mešovita.
Znači, čitav jedan dijapazon različitih pravnih situacija nad zemljištem koje defakto koristi, koje suštinski jeste vlasništvo RTB Bora, samo se u knjigama vodi drugačiji i mi to ovim zakonom uređujemo, ali moram posebno da vam ukažem pažnju na ono što ste komentarisali da mi ovime nekome poklanjamo ili dajemo ili prepuštamo, koje god da je formulacija, naša prirodna bogatstva, obraćam vam pažnju na dva segmenta. Jedan se nalazi u članu 5. ovog zakona koji kaže - uspostavljanje prava svojine u korist RTB u smislu ovog zakona ne odnosi se na nepokretnosti koje su dobro od opšteg interesa i dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje javna svojina.
Dakle, apsolutno ovaj zakon ne izlazi iz okvira Zakona o javnoj svojini i ono što ne može da bude u toj vrsti vlasništva apsolutno neće preći u to vlasništvo i član 5. to eksplicitno kaže. To je jedan segment, a onaj drugi segment za koji ja cenim iz vaše diskusije da je i vama, ali i svima nama daleko važnije su rudna bogatstva. Dakle, kompanija „Ziđin“ će negde sredinom decembra uplatom od 350 miliona dolara steći 63% vlasništva nad kompanijom RTB Bor. Kompanija RTB Bor nije, niti može biti, niti RTB, niti bilo koja druga rudarska kompanija u Srbiji, vlasnik naših mineralnih sirovina. Kompanija RTB ima licence i pravo za istraživanje i eksploataciju bakra i ostalih plemenitih metala kojima se bavi. Tako da „Ziđin“ apsolutno ne postaje vlasnik ni jednog miligrama našeg prirodnog bogatstva. Oni ne postaju vlasnici ni bakra, ni zlata.
U skladu sa Ustavom Republike Srbije apsolutni vlasnik svih prirodnih sirovina, svih mineralnih bogatstava Republike Srbije je Republika Srbija. Kompanije na tom nivou mogu imati samo prava na eksploataciju koju obavljaju u skladu sa Zakonom o rudarstvu u skladu, sa programima koji mi odobravamo plaćajući rudnu rentu Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Tako da, apsolutno vas uveravam, ne postoji ni jedan razlog za zabrinutost. Svi vitalni interesi Republike Srbije su u ovom procesu apsolutno sačuvani, sa jedne strane, i sa druge strane, ovaj proces predstavlja zaista, apsolutno sam uveren, jedan vrhunski interes za Republiku Srbiju, od čega će benefite osetiti i istočna Srbija, koja će ponovo da zaživi u punom kapacitetu, ali i čitava Srbija, jer će RTB sa novom energijom i novim investicijama sa milijardu i 260 miliona dolara investicija u rudarstvo i preradu postati jedan od najznačajnijih stubova našeg ukupnog privrednog razvoja, i tu bih završio.
Danas rudarstvo u Srbiji učestvuje u BDP sa oko 1%. Kada se završi ovaj investicioni ciklus u RTB i kada se zaokruži taj proces sa onim projektom „Čukari peki Timok“ samo proizvodnja bakra će učestvovati u našem BDP sa 5%. Tako da će rudarstvo postati bez ikakve sumnje najdinamičniji segment našeg ukupnog razvoja, duboko verujem na zadovoljstvo i veliki uspeh čitave Srbije.

Zahvaljujem ministre Antiću.
(Sanda Rašković Ivić: Replika.)
Nemate pravo na repliku koleginice Rašković Ivić.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala predsedavajući.

Pre nego što počnem sa svojim izlaganjem ja bih želeo da građanima Srbije pokažem kako izgleda dnevni red. Ovako, poštovani građani Srbije, izgleda 62. tačke dnevnog reda koje su stavljene u jednu tačku dnevnog reda rasprave, što znači da mi iz opozicije, koji treba da govorimo kritički protiv Vlade, jer nam je to posao da ukažemo ne sve što vlast radi loše, imamo nešto manje od 20 sekundi da govorimo po svakom zakonu od ovih 62. predloga zakona, računajući i najvažniji zakon u jednoj kalendarskoj skupštinskoj godini, a to je Zakon o budžetu za narednu godinu.

Ono što odmah želim da kažem jeste da Dveri nisu opozicija državi Srbiji, već su Dveri opozicija vladajućem režimu SNS i SPS i naša je obaveza da podržimo sve što je dobro, ali još više da kritikujemo sve što je loše, a toga ima mnogo u redovima aktuelne vlasti.

Ja bih konkretno ovaj budžet za 2019. godinu nazvao superhikovski budžet ili klasičan naprednjački budžet koji podrazumeva – otmite siromašnima i dajte bogatima. (Isključen mikrofon.)