Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, jedan od zakona koji našu zemlju vodi napred kako bi Srbija i nadalje bila među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi, to je i Zakon o Centralnom registru obaveznog osiguranja. Ovaj zakon i te kako ima uticaja na rast privrede, a u skladu je i sa mojim amandmanom.

Nakon što smo postigli finansijsku konsolidaciju i stabilizovali naše finansije, ova Vlada radi na jačanju kapaciteta institucija sistema naše države. Zahvaljujući preduzetim koracima, stopa privrednog rasta u 2018. godini je 4,9%, što nas svrstava u najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Smanjen je broj nezaposlenih i svakako je jedan od najboljih i najvećih rezultata koje smo postigli u prethodnom periodu, pa tako na kraju trećeg kvartala to iznosi 11,3%.

Porezi na zarade sa 63% sišli su na 62%. Jedan od prioriteta Vlade Srbije je podsticanje daljeg rasta privrede, a na taj način i smanjenje poreza na zarade.

Po rečima ministra Malog, u pripremi je zakon o alternativnim investicionim fondovima koji investiraju u preduzetnike mlade i u razvoj ideja.

Jedna od najlepših vesti koju nam je saopštio juče ministar Mali - vraćen je dug vredan 900 miliona evra, a radi upoređenja, vratili smo stari dug a kojim smo mogli da napravimo 18 novih bolnica. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Moj amandman na član 3. Predloga zakona odnosi se na poboljšanje uslova u zdravstvu i kada govorimo o budžetu za zdravstvo za 2019. godinu, želim da istaknem da se Ministarstvo zdravlja finansira kroz šest programa i to: uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, prevencija i kontrola vodećih hroničnih nezaraznih bolesti.

Sve ovo ukazuje na to da se država Srbija, ova Vlada i resorno ministarstvo zdravlja staraju o sadržaju zdravstvene zaštite, očuvanju i unapređenju zdravlja građana, praćenju zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva, organizaciji zdravstvene zaštite.

Na kraju ću citirati reči predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, iz 2016. godine: „Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji“. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas, stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije i to je zaista tako. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Centralni registar će, stupanjem na snagu ovog zakona, preuzeti vođenje registra zaposlenih, izabranih imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. To je jedna od najznačajnijih novina koju donosi ovaj novi Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, jer je do sada vođenje ovog registra bilo povereno Upravi za trezor, ali nije samo to jedina dobra novina koje donosi ovaj zakon, jer ima i drugih novina koje će doprineti da kontrola naplate doprinosa bude efikasnija, da se istovremeno smanje troškovi administracije, a da funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja bude efikasnije.

To će se postići uspostavljanjem centralne baze podataka, koja će objediniti više različitih već postojećih i novih baza podataka i povezati ih u jednu celinu, u jednu mrežu i više drugih registara, što je osnov za dalji razvoj elektronske uprave.

Na kraju, želim istaći da je i u dosadašnjem periodu postojanja Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a posebno od 2013. godine, kada je elektronski servis operativno pušten u rad, postizao izvrsne rezultate zahvaljujući visokoj stručnosti i posvećenosti radu svih zaposlenih, a posebno menadžmentu Centralnog registra, što je svakako za pohvalu. Hvala.

Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Koleginice Jovanović, izvolite.

Gospodine ministre, sad je kraj godine i svi oni koji su obavezni da prijave zaposlene na obavezno socijalno osiguranje mogu da vam kažu da se suočavaju sa određenom vrstom problema.

Ja sam ovih dana dok je trajala, i traje još uvek ova rasprava, obavila razgovor sa više knjigovodstvenih agencija, dakle, vlasnika koje poznajem, i koji se suočavaju baš sa jednim problemom koji vi morate da rešite ili gospođa Kalinović i njen resor.

Znači, nije dovoljno da imate samo aplikaciju, potrebno je da ona funkcioniše. U toku decembra meseca aplikacija nije radila za sve korisnike iz Srbije čitavih deset dana.

Navešću vam primer koji mi je gospođa vlasnik jedne eminentne agencije iz Kragujevca rekla. Čoveku je prestao radni odnos na određeno vreme, recimo, 2. decembra. Imao je povredu 3. decembra. Završio je u Urgentnom centru u Kragujevcu. Pošto nije imao overenu zdravstvenu knjižicu, morao je za to što imao intervenciju da plati 40 hiljada sve iz razloga što aplikacija nije radila i odgovorna lica iz agencije nisu mogla da ga prijave na dalji staž da bi mu se overila zdravstvena knjižica.

Oni postavljaju pitanje da li je onda normalno da, posle nekoliko godina od postojanja registra za obavezno socijalno osiguranje, mi sada gubimo ovde vreme sa ovim tehničkim zakonom, koji to zaista jeste, a problemi su mnogobrojni?

Nemam sada vremena, a sledeći je budžet, mada nema, da vam pričam o tome da ranije umesto šest stavki, sada treba da se popuni sedam stranica za prijavu PDV, pa od toga da on Nove godine za svaku radnju mora da se vodi dvojno knjigovodstvo. Dokle to vodi? Da uništite preduzetnike, a s druge strane, imate i dalje Rasima LJajića … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Skrenuli smo pažnju na samom početku da ovaj zakon, hajde nećemo reći nije potreban, ali ovako kako je urađen više liči na neki podzakonski akt.

Juče vas je Ružica Nikolić, narodni poslanik, pitala zašto u ovom zakonu niste predvideli i način izdavanja ili overe zdravstvenih knjižica, a vi ste rekli – biće to u toku 2019. godine.

Sada vas dodatno pitamo zašto niste ostavili mogućnost da svaki zaposleni u toku svog radnog veka ili na kraju radnog veka može sam da uzme listing svih onih prethodnih godina na osnovu ovog centralnog registra? Bez toga ovo zapravo nema nikakve velike razlike u odnosu na one M-4 obrasce.

Ništa se tu suštinski ne menja, ali dok mi ovde raspravljamo, ljudi u Srbiji, koliko god se i predstavnici vlasti i ovog dela nekakve prozapadne opozicije svojim načinom trude da nekako Narodnu skupštinu ogade građanima Srbije, ljudi ovo ipak gledaju i svako nekako gleda sa svog aspekta i svoju muku želi da narodni poslanici prenesu i ministrima i javnosti, pa kažu iz jednog dela Šumadije ljudi, a to nije problem samo u tom delu Šumadije, nego u celoj Srbiji, kažu – o čemu ovaj ministar priča kada i država ne plaća doprinose?

Recimo, i HMZ ne plaća radnicima koji se bave ovim protivgradnom zaštitom i nije samo to, nego ima takvih slučajeva koliko god hoćete i to je ona priča od prvog susreta sa vama, gospodine Mali, koliko je neophodno da ozbiljno uradite pravu reformu poreske uprave. Bez toga džabe vam svi ovi pokušaji. Ništa ovo neće dobro doneti.

Kada sam rekla da nas zovu građani, javljali su se i ljudi iz Novog Pazara. Pre svega, ćerka prvog vlasnika fabrike „Opcija“ d.o.o, koji je, nažalost, umro zbog stresova koje je doživeo kada mu je Rasim LJajić oteo fabriku i kada je tu fabriku prodao nekom svom prijatelju Italijanu.

Ona se javljala i u ime porodica sa kojima kontaktira porodica ljudi koji su radili u toj fabrici pre nego što je Rasim LJajić opljačkao, pa oteo. Ta fabrika je zapošljavala 150 ljudi, odnosno 200, a nakon prodaje, ili predaje, može i taj izraz da se upotrebi tom LJajićevom prijatelju Italiju, svelo se na broj od 50 zaposlenih.

Ovo je problem, ne samo ova fabrika, ne samo ovaj slučaj, nego zaista se pitamo – šta sve treba da iznesemo, a imamo još puno podataka za potpredsednika Vlade i ministra LJajića, da bi i nadležni organi preduzeli odgovarajuće mere, a da bi i vi u Vladi rekli – nećemo da sedimo sa takvim čovekom, kvari nam imidž, ili delite to mišljenje. Ako je to tako, onda je to već ozbiljan problem države Srbije. Hvala.