Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su sali prisutno 84 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je Evropski parlament usvojio rezoluciju i amandman koje je jedan parlamentarac iz Slovenije predložio, a to je da Srbija pre ulaska u EU treba da se izjasni o genocidu u Srebrenici, tj. da prizna da se u Srebrenici desio genocid. Ova činjenica treba da nam bude dovoljna da momentalno prekinemo pregovore sa EU o učlanjenju, jer jednostavno, srpski narod ne sme da dozvoli da EU smatra Srbiju genocidnom.

Dakle, trebalo bi što pre predsednik, premijer i Vlada Republike Srbije da se jasno izjasne o tome, a da ne traži utehu Vlada i vladajuća garnitura o tome što je izveštaj Evropskog parlamenta neobavezujući, pa i sve što su nam evropski poslanici i birokrate izbrisali i rekli ikad o Kosovu, kako bez priznanja nezavisnosti Kosova nema učlanjenja u EU, isto je to tako neobavezujuće, pa i svi znamo, pa i vrapci na grani u Srbiji znaju da je to jedini, osnovni i najvažniji uslov Srbije za učlanjenje u EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministru i potpredsedniku Vlade Nebojši Stefanoviću – kada će se izjasniti o potpredsedniku Vlade Rasimu LJajiću? Da li je moguće da nije dovoljno ni to što su poslanici SRS utvrdili da se bavi trgovinom narkotika, da se bavi kriminalom i švercom u Novom Pazaru, pa čak i da je razgovarao o potencijalnoj likvidaciji predsednika SRS i u britanskoj ambasadi? Kada će Vlada Republike Srbije više da oduzme imunitet Rasimu LJajiću? Kada će o tome da se razgovara? Zašto je Rasim LJajić toliko važan za vladajuću koaliciju?

Dakle, nemojte da čekate da se on smiluje sam i posle 18 godina neprekidnog boravka na vlasti sam podnese ostavku ili kad mu jednom dosadi da se ne bavi politikom. Hajde da se bavimo njegovim aferama dok je on na vlasti. I, na sve to, još gura prst u oko srpskom narodu i zvaničnim institucijama Republike Srbije kada pravi koaliciju u Bošnjačkom nacionalnom veću, tj. Savetu bošnjačke nacionalne manjine sa Sulejmanom Ugljaninom, koji otvoreno govori kako je Srbija fašistička tvorevina i kako će se on protiv nje boriti.

Dakle, ministar u Vladi Srbije, potpredsednik Vlade, izabran na listi SNS, je izabrao Esada DŽudžu za predsednika Saveta nacionalne manjine Bošnjaka i napravio koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom, a taj Esad DŽudžo, osim što govori kako su muslimani morali na svoja prezimena da dodaju ić i ević zbog, jel, srpske okupacije i nikad se tako nisu prezivali, osim tih nebuloza, nedavno je objavio kartu Srbije bez Kosova i Metohije, AP Vojvodine i Sandžaka i predstavio Srbiju rasparčanu u 2025. godini, a ove naše dve pokrajine i Rašku oblast ili Sandžak kao nezavisne države. Pa, to je skandal.

Vladajuća stranka, Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade, predsednik Republike moraju što pre ne samo da osude ovo, nego da reaguju da se to ne dešava u zvaničnim institucijama Republike Srbije.

Znate, kako mi možemo da se borimo protiv šiptarskih separatista i da gledamo da štitimo naše interese na Kosovu i Metohiji, kad u Srbiji u zvaničnim institucijama Republike Srbije imamo iste takve separatiste, ako ne i gore?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Kolega Šešelj, ne može. U ovom delu sednice nema pravo ni replike ni po Poslovniku. U ovom delu sednice ne.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala najlepše.

Periodično postavljam jedno pitanje koje je suštinsko pitanje i, nažalost, iako ne prolazi mnogo vremena od jednog do drugog postavljanja pitanja, to pitanje postaje sve više aktuelno, a to je pitanje u koje se slivaju sva ostala pitanja – gde mi idemo kao država i društvo?

Ovo pitanje postaje još više aktuelno naročito posle jučerašnje izjave predsednice Vlade da ne isključuje vojnu opciju na Kosovu. Zvecka se oružjem. U stvari više se preti praznom puškom, kao da nismo naučili lekciju iz 90-ih godina i kao da ne znamo kakva je situacija na terenu.

Postavlja se pitanje, to postavljam i njoj i ministru za informisanje, da li se možda ovakvim izjavama pokušavaju da se prikriju raznorazne mahinacije, kao i možda direktno investiranje javnog novca u privatne interese? To je praktično poklapanje kupovine Kopernikusa, koji je u vlasništvu nekoga ko je veoma blizak režimu SNS iz Niša, i kupovine tog istog čoveka, njegove kompanije, Prve televizije i O2 televizije, a pri čemu ispada da je Kopernikus vredniji jer je kupljen za 195 miliona evra, nego zajedno Prva i O2 televizija.

Znači, sa jedne strane, imamo zveckanje oružjem, a s druge strane, samo pre nekoliko dana predsednica Vlade je pozvala građane Srbije da investiraju u sebe, jer će im se tobože to višestruko vratiti. Navela je i svoj primer, kako se i ona žrtvovala i živela u inostranstvu. Ona je završila neke trećerazredne univerzitete u inostranstvu, a mogu i ja da navedem svoj primer, jer i ja sam isto tako studirao na najboljem univerzitetu u inostranstvu. Kako je ova vlast vratila? Tako što me je ranije opozvala sa mesta ambasadora u Indoneziji, iako sam prethodno proveo vreme i uložio i zadužio se da bih proveo i radio u indonežanskom predsedništvu i imao kontakte koje niko nije imao u toj zemlji od stranaca.

Tako da se šalje jedna pogrešna poruka. Zašto, recimo, ne ulaže, zašto postavljam pitanje predsednici Vlade, da obrnemo, država i Vlada više u talente i školovanje onih ljudi koji su nama zaista potrebni? Ako je strateški cilj Srbije ulazak u EU, a videli smo po poslednjim izjavama da očigledno to nije i da se od toga odustaje, zašto kao druge zemlje u regionu ne podržavamo školovanje onih studenata koji žele da se više upoznaju sa time dublje kako funkcioniše EU? Recimo, na koledžu Evrope u Brižu ili u Natalinu kod Varšave. Recimo, jedna Makedonija svake godine finansira tri takva studenta, a odgovor iz Ministarstva za evropske integracije je bio da oni preferiraju kraće programe, seminare, što nije ni čudo od onih koji su, pretpostavljam, na lak način došli do diploma, pa i ne žele da se udubljuju u ono što rade. To su moja pitanja za danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade Srbije, gospođe Ane Brnabić i tiče se uloge Tonija Blera i njegovih instituta u srpskom političkom životu i angažmana sada višestruko potvrđenog angažmana zloglasnog Tonija Blera, u radu, funkcionisanju i uređivanju poslova u Vladi Srbije u poslednjih nekoliko godina.

Dakle, neki dan je ta tema aktuelizovana time što je Blerov institut za strateške odnose raspisao konkurs za dva visoko pozicionirana savetnička mesta u Vladi Srbije, kako bi se bavili strateškim projektima i odnosima sa javnošću. Šta god da je u pitanju, navodno jutros je taj oglas skinut sa Blerovog sajta, ali poenta je u tome da nema nikakvog opravdanja niti razumevanja može biti, da Vlada Srbije direktno ili indirektno i bilo koji funkcioner države Srbije, sadašnji, bivši ili budući, angažuje Tonija Blera, njegovu kuću na bilo čemu, bilo kakav posao u vezi sa državom Srbijom, s obzirom na poznatu i zloglasnu ulogu koju je Toni Bler imao tokom bombardovanja tj. pre i za vreme bombardovanja, agresije na SRJ i Srbiju 1999. godine. On tada, ne samo da je bio premijer Velike Britanije, nego je bio jedan od najistaknutijih zagovornika bombardovanja i to brutalnog bombardovanja i još brutalnijeg nego što je izvršeno. On se žalio što ono nije još surovije. Sam se lično hvalio kako je on nagovorio Bila Klintona da uđe u operaciju NATO intervencije i takođe se zalagao za kopnenu intervenciju u Jugoslaviji, odnosno Srbiji.

Dakle, ne postoji ličnost u svetu živa koja je više zla učinila i gore se ophodila prema Srbiji i srpskom narodu. Dakle, ja pitam koja je to pamet, koji je to viši interes koji je mogao da rukovodi Vladu i vlast da angažuje Tonija Blera. Ovo što pitam ne pitam slučajno baš predsedsednicu Vlade Srbije, ne samo zato što je ona formalno prva politička ličnost u zemlji, ako mi znamo da to u realnosti nije tako, nego što je ona još juče izjavila da je poslove, odnosno aranžman sa Tonijem Blerom i njegovim institutom učinili prethodna Vlada, kada su oni osnovali tzv. „Diliveri unc“ u okviru kad kabineta Aleksandra Vučića, kada je on bio premijer, a da je ona nastavila tu praksu.

Dakle, neki savet, neki strateški savet u koordinaciji, navodno i odnosima unutar Vlade, su ono što naša vlast i sadašnja i prethodna Vlada, dakle i Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, rade sa Tonijem Blerom.

Još pri tom, što je posebno sporno, kaže i gospođa Brnabić treba da se zna da taj angažman ne plaćaju građani iz budžeta tj. ne idu te pare iz budžeta Srbije. Toni Bler ne radi za klikere i to je negde i objavljeno u međuvremenu da je angažman Tonija Blera ovde plaćen novcem, odnosno država UAE. Dakle, UAE plaćaju Tonija Blera da savetuje ne znamo šta Vladu Republike Srbije, odnosno Vladu Aleksandra Vučića i sada Ane Brnabić.

Prosto tražim zvaničnu potvrdu pismenu od gospođe Brnabić – da li je to tačno i koja je priroda tog angažmana, kao što rekoh, i da li smatra da je tu prikladno da takav angažman postoji, s obzirom da zloglasnu, kao što rekoh, ponavljam namerno, ulogu koju je Toni Bler imao i ima?

Kada radite visoke državne poslove vi se ponekad morate sresti sa onima koje ne volite, ali ovde se ne radi o tome, ako su ti drugi predstavnici zvanični zemalja sa kojima morate imati odnose. Toni Bler nije nikakav funkcioner Velike Britanije. Toni Bler je privatna ličnost i lobista svetskog glasa, koji vrši usluge lobiranja, uglavnom za neke problematične centralno-azijske i slične režime.

Koje su to usluge stvarne zbog kojih je naša Vlada procenila da je Toni Bler neophodan i poželjan partner za Vladu Srbije? To je nešto što nije samo stvar ukusa, umesnosti ili prosto pripadnosti, već je nešto što, rekao bih, duboko ponižava sve građane Srbije bez obzira kojoj opciji pripadaju, da li glasaju, da li ne glasaju, da li vole crvene, zelene, žute, plate ili koje god.

Dakle, u tom smislu verujem da većina kolega sa druge strane isto ili vrlo slično misli o ovom angažmanu i zato mislim da bi i meni kao narodnom poslaniku, ali i javnosti Srbije trebalo da dođe razjašnjenje od strane Ane Brnabić. Hvala.