Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Pitanje za predsednika Republike, predsednika Vlade i ministra spoljnih poslova – zašto nema reakcije države Srbije na ponašanje crnogorskih vlasti? Nova zabrana ulaska u Crnu Goru srpskom univerzitetskom profesoru dr Dejanu Miroviću samo je još jedan u nizu antisrpskih poteza crnogorskih vlasti. Ovo je posebno besmisleno jer je Mirović rođen u Crnoj Gori i tamo je išao u posetu porodici. Posle hapšenja Nebojše Medovića i poništavanja odluka podgoričke skupštine iz 1918. godine o ujedinjenju sa Srbijom, šta je sledeće? Zašto država Srbija ćuti? Zašto nema nikakve reakcije Ministarstva spoljnih poslova? Da li će Ministarstvo spoljnih poslova istrajati u odluci da Branko Milić ne prepusti crgorskim organima javnog reda jer ako se vrati u Spuž, pitanje koliko će još preživeti tamo?

Nema drugog objašnjenja sem da su u pitanju specijalni odnosi između Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, ali na štetu srpskog naroda u Crnoj Gori. Takođe, treba naglasiti da svim intelektualcima kojima je zabranjen ulaz ovde predstavljaju stranke opozicije.

Pitanje za Ustavni sud – kada će reagovati na inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti raspuštanja lokalnih parlamenata u Kuli, Kladovu i Doljevcu koji je podnelo 40 narodnih poslanika opozicije? Hoće li čekati da prođu ovi protivzakoniti raspisani lokalni izbori i ćutati kao u slučaju protivustavnih briselskih sporazuma i otimanja penzija?

Sa žaljenjem smo pročitali vest da je napadnuta aktiviskinja SNS u Lučanima. Dveri i Savez za Srbiju osuđuju svako naselje u politici i tražim od policije da adekvatno reaguje i identifikuje napadače, ako su ove informacije uopšte tačne.

Ne bi smo voleli da je ovo izmišljena priča zarad nove medijske propagandne opozicije. Dokle ćete više vi, iz SNS iskorišćavati žene za vaše prljave poslove i prestavljati porodične ljude iz Dveri, kao nasilnike?

Neka se nađu ti napadači. Da li su oni napadači pronađeni koji su maltretirali ljude za vreme polaganja predsedničke zakletve, a vide se koji su, koji su maltretirali studente i novinare?

Takođe, apelujemo na predstavnike vlasti da smire tenziju u društvu, koja je nastala njihovim nasiljem i etiketiranjem političkih protivnika i apelujemo da povuku svoje batinaške odrede koji krstare Lučanima, koji su inače iz Vojvodine…(Isključen mikrofon.)

Kolega, postavite pitanje.
(Ivan Kostić: Postavljam pitanje.)
Ne, vi apelujete na stvari koje se ne dešavaju, kao da su se zaista faktički desile samo, možda u vašim glavama.
(Ivan Kostić: Niste imali priliku da prekidate poslanika dok postavlja pitanje.)
Imao sam priliku. Znači, postavite pitanje o događajima koji su se zaista desili, a ne o onome što vi mislite ili ste sanjali da se desilo. Imate još dva minuta.
Izvolite, zatražite reč.
(Ivan Kostić: Vratite mi vreme.)
Zatražite prvo reč.

Pozivam sve građane Lučana da 16. decembra izađu bez straha i da glasaju za listu Saveza za Srbiju, Savez za Dragačevo.
Zbog svega ovoga što radite u parlamentu i zbog političkog progona svih koji drugačije misle od vas, političara, intelektualaca, sportista, privrednika, pozivamo građane da izađu na veliki narodni protest u subotu, u 18 časova, na platou ispred Filozofskog fakulteta.
Pitanje za ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, koje postavljamo već šest meseci i uvaženi gospodin Nebojša Stefanović nema nameru da nam odgovori na ovo izuzetno važno pitanje za naše radnike u Rusiji. Molimo da nam odgovorite dokle se stiglo sa predlogom bilateralnog memoranduma, koji bi trebalo da sastavi Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova Ruske Federacije, u kome bi se definisao naš predlog za rešenje problema oko produženja radnog boravka, tj. radne vize na godinu dana svim našim državljanima koje rade na teritoriji Ruske Federacije?
Podsećamo da već postoji dobra volja partnera iz Rusije i ministra unutrašnjih poslova, gospodina Koljokovljcea, da se ovaj problem reši.
Nadam se da predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije imaju jasna sagledavanja koliko problem radne dozvole predstavlja prepreku za jače ekonomsko povezivanje između Srbije i Rusije i da ćete u skladu sa tim učiniti sve gospodine Stefanoviću, da se ovaj memorandum napiše i dostavi na razmatranje kolegama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da postavim jedno pitanje, nadam se da makar ovog puta neću izazvati nikakve podele među nama. Pitanje postavljam predsedniku Republike, predsednici Vlade i ministru za energetiku, gospodinu Antiću.

Radi se o poslovanju NIS, Naftne industrije Srbije koja je kroz državni sporazum Srbije sa Ruskom Federacijom praktično u većinskom paketu ustupljena „Gaspromu“, ali je i dalje više nego jasno da su veoma ozbiljni interesi našeg društva direktno zavisni od funkcionisanja i rada te kompanije. Dok mi svakog dana ovde, u parlamentu obaramo ruke između sebe, dok rešavamo probleme koji su nam nad glavom, dok nam nebo puca pod kojim stojimo, pored nas prolaze, odvijaju se, u toku su procesi od kojih će nas pre ili kasnije biti sramota, ukoliko zajedno na njih sada prvo ne stavimo tačku, a onda pogledamo o čemu se tu zapravo radi.

Ne želim nikome da dosađujem ovom prilikom obrazlažući motive LDP zbog kojih smo bili protiv načina na koji je privatizovan NIS. Ne protiv dolaska „Gasproma“ ili bilo koga drugog, nego isključivo protiv načina na koji je privatizovan NIS.

Evo zašto smo bili protiv toga. U međuvremenu je 540.000 tona porastao uvoz nafte u Srbiju, a direktna posledica uvozna nafte je zapravo nekontrolisano eksploatisanje naših bušotina. Ukoliko se one ekstremno eksploatišu, bušotine se suše, a nafta koja stiže kartonskim slivom više ne može da dođe do osušene bušotine, nego odlazi na neko drugo mesto.

Da li znate koliko je danas veći procenat derivata koji NIS prodaje preko posrednika, tj. trejdera, nego direktno. Zašto je to važno? Zato što smo mi još uvek akcionari u NIS. Time je Srbija oštećena.

Na kraju, ono što je veoma važno i o čemu želim da razgovaram i mislim da ću biti dosadan. Jednako sam se protivio ovome kada sam se protivio protiv privatizacije NIS po načinu na koji je to bilo dogovoreno izmešu Koštunice i Putina. Jedan od najobimnijih investicionih projekata u zemlji, vredan 300 miliona evra u ovom trenutku je samo paravan za brutalnu pljačku sa kojom niko od nas i od onih kojima postavljam pitanje nema nikakve veze. Danas Vučić misli o Jarinju, o Brnjaku, o vojsci, mi ovde stojimo naspram vas, vi vodite svoje ratove sa nama, a pred očima vam se dešava pljačka najobimnijeg investicionog projekta. Trista miliona evra je vredan projekat izgradnje, postrojenja, pogona za preradu nafte u Rafineriji Pančevo.

Zašto je onaj ko je bio nadležan za vođenje tog projekta, kompanija „SBI“ otpuštena? Zašto su oni koji rukovode tim projektom iz Rafinerije Pančevo, sami sebe postavili za one koji su nadzor nad tim projektom i istovremeno ga realizuju? Zbog čega dramatično pada procenat domaćih podizvođača? Vi znate šta to znači. Šta je za našu fabriku u Srbiji kada ne dobije posao izrade konstrukcije u Rafineriji Pančevo, nego taj posao dobije slovenačka kompanija sa ponudom većom za osam miliona evra, bez ikakvog kadrovskog potencijala, taj posao uradi zbog čega dolazi do kašnjenja. Konkretno su dobili posao cevi, izgradnji cevovoda. Mađarska kompanija dobija posao izgradnje konstrukcije, nemačka kompanije dobije posao izgradnje izolacije, direktna je šteta u samo ta tri ugovorena posla, mimo bilo kojih tenderskih procedura i zakona, slušaj Martinoviću, deset miliona evra. Nisi ih ti ukrao, nije ih ukrala ni Vlada, nismo videli šta nam se dešava pred nosom.

Ko radi nadzor u NIS? Za nadzor u NIS je zadužen čovek koji je istovremeno savetnik generalnog direktora i to ne kriju, to vam piše na sajtu NIS. Znate zašto znam da nema nikakve veze sa vama? Nema više odavno veze ni sa onim čiji je navodno kadar bio, a bio je kadar Nove Srbije, Velimira Ilića.

Čovek koji vodi nadzorni odbor treba da kontroliše to, je savetnik direktora koga treba da kontroliše, arterija privrede naše zemlje, pred našim nosom. Molim vas da u sva svakodnevna angažovanja posvetimo adekvatnu pažnju tome što se sada dešava. Makar da na jednom planu ne moramo da se brukamo. Očekujem odgovor.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Izvolite.

Pitanje za predsednicu Vlade – kada ćete nam dostaviti informaciju o tome na koji način su korporativni organi „Telekoma Srbije“, skupštine akcionara, nadzorni odbor, izvršni odbor doneli odluku i kriterijume za utvrđivanje cene o kupovni „Kopernikusa“ od 200 miliona evra?

Na to imaju pravo svi građani Srbije, zbog toga što smo najveći broj nas u Srbiji i mali akcionari, a i država Srbija je većinski akcionar ovog akcionarskog društva i ono što smo dobijali kroz javnost kao informaciju i argumente zbog čega 200 miliona evra za kablovskog distributera „Kopernikus“ je bio prvi argument da imaju 200.000 korisnika i da je uobičajena cena kako su nam tada rekli 1000 evra po korisniku, što je onda potvrđivalo cenu od 200 miliona evra.

Kasnije vidimo informaciju da RATEL, dakle zvanična agencija telekomunikaciona na svom sajtu ima jasnu informaciju da je ukupan broj korisnika kablovske mreže 1.700.000 ljudi u Srbiji i da „Kopernikus“ zauzima 3% tog tržišta. Četvrti je na tom tržištu, što znači da po jasnim informacijama ima 51.000 korisnika.

Što znači da po tim kriterijumima, koji su nam izrečeni iz samog Telekoma, 1.000 evra po korisniku. Po kriterijumima RATEL-a, realna cena bi bila oko 50 miliona evra.

Drugi parametar koji je češće korišćen kada se razmišlja o akvizicijama je pitanje bilansa „Kopernikusa“ za 2017. godinu, koji su raspoloživi, a to je izveštaj da rade sa jedan i po milion evra neto dobiti i da su izrazili EBITDA-u od 6,2 miliona evra. Uobičajeno u ovoj oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija je da je multiplikator za utvrđivanje vrednosti u odnosu na EBITDA-u između sedam i deset. Čak i da je maksimalnih deset, znači vrednost „Kopernikusa“ nije moglo da ide iznad 60 miliona evra. Kolika je razlika do 200 miliona evra? Skoro 150 miliona evra kada uzmete oba ova parametra. Zbog toga nam je bitno da predsednica Vlade, iz odgovornosti prema nama poslanicima, koji treba da kontrolišemo rad akcionarskog društva, jer navijamo za njegovu veću efikasnost.

Nas su optuživali da smo lobisti nekih drugih kompanija konkurentskih na ovom tržištu. Ne, mi smo lobisti jednog važnog državnog sistema koji treba da taj višak vrednosti usmeri na sopstveni razvoj da bi svi građani Srbije imali moderniju, kvalitetniju uslugu u oblasti komunikacija. Zbog toga se borimo da dođemo do istine i da, još jednom ponavljam, građani Srbije dobiju verodostojnu informaciju, jer na tu informaciju imaju puno pravo zbog toga što su i manjinski akcionari.

Drugo pitanje za ministra Sinišu Malog, ministra finansija, kada ćemo dobiti informaciju pošto nisam dobio taj odgovor u raspravi o budžetu, sada zvanično zahtevam informaciju o završnim računima preduzeća „Beograd na vodi“? Još jednom ponavljam, Srbija je 32% suvlasnik ovog preduzeća, većinski vlasnik je 68%. Bez obzira na to da smo manjinski, naravno da imamo prava na uvid u završne račune i prava na deo dobiti iz poslovanja ove kompanije. Ja pitam – kolika je dobit ovog preduzeća u poslednje četiri godine i da li je prebačen i jedan dinar na budžet Republike Srbije iz poslovanja ovog preduzeća? Videli smo u budžetu za narednu godinu nema nikakvih planova o tome.

Treće pitanje, takođe za ministra finansija, nije mi prošli put dao odgovor i na to pitanje, pa ga pitam sada zvanično i očekujem pisani odgovor, a to je, podsetiću ga da je u toku ove godine obećao da će objaviti, do kraja 2018. godine, ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“. Dakle, ostalo nam je još manje od mesec dana za taj rok, ja ga pozivam da objavi taj ugovor, da vidimo ugovor o koncesiji, a pošto za narednu godinu u budžetu nismo videli plan da se planira tih 417 miliona evra koje je trebalo uplatiti do kraja godine, to znači da imamo još tridesetak dana da koncesionar uplati deo tih para, dakle 417 miliona evra na budžet Republike Srbije.

Pitam ministra finansija – kada će se to dogoditi i tražim pisani odgovor.

Reč ima koleginica Marjana Dragaš. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, želim u okviru ovoga da postavim dva pitanja koja bi mogla da se kažu da su na relaciji selo, žrtve, obnavljanje države i njeno jačanje.

Naime, prvo pitanje koje želim da postavim odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede i na pitanje koliko je moguće ostvariti veću proizvodnu osposobljenost naše poljoprivredne proizvodnje, ne samo za domaće tržište i domaće potrebe, već i za izvoz. Kada ovo kažem, pre svega mislim na izvoz na rusko tržište. Naime, zašto nije u većoj meri iskorišćena mogućnost otvorenosti ruskog tržišta za srpske poljoprivredne proizvode posle uvođenja sankcija zapada prema ovoj nama prijateljskoj državi?

Mi imamo zemlju, imamo vodu, imamo klimu, ali nemam izgleda kapacitete. Nismo do sada, čini mi se, u dovoljnoj meri iskoristili mogućnosti koje nam se nude. Imali smo čak, kao što znamo, zloupotrebe od neodgovornih proizvođača koje uvek imaju značajne i velike posledice.

Postoji li mogućnosti da se postavljeni ciljevi u Ministarstvu poljoprivrede unaprede, da se poveća proizvodnja, da se podstaknu veliki proizvođači, ali i privatnici, kao i da se osnuju zadruge koje bi obezbedile da se po visokim kvalitetima ostvari veća poljoprivredna proizvodnja koja bi zadovoljila, ne samo potrebe naše države, nego i obezbedila kvalitetan plasman na rusko tržište?

Može li Srbija bar u delu koji je iskoristila Belorusija, na primer, da uposli svoje kapacitete u narednom periodu i da ostvari značajne prinose u ovoj oblasti? Takođe, moje pitanje je, da li smo opet uspeli da propustimo priliku? Mislim da još uvek kasno.

Podsetiću da, na primer, Rusi su za ovo vreme u značajnoj meri ojačali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Oni su se usmerili na sadnju novih sadnica, na primer voća ili jabuka, uspeli su da ostvare sa svojim poljoprivrednim institutima stvaranje novih vrsta poljoprivrednih proizvoda i uposlili svoju nauku. Mislim da sve te kapacitete imamo i mi, treba ih više usmeriti i više podstaći da u tom smislu ostvare nove vrednosti i nove proizvode.

U celini, milim kada se borimo za jačanje države Srbije, što je neosporno veliki uspeh ove Vlade, mislim kada se borimo za otvaranje novih fabrika, novih preduzeća za otvaranje novih radnih mesta, to uopšte nije sporno, ne dovodi se u pitanje i to je jako dobro. Ali, naša razvojna politika mora da bude jednako usmerena ka razvoju i jačanju poljoprivrede i jačanju sela.

U tom smislu, mi imamo i možemo davati značajne podsticaje za zapošljavanje na selu, a čini mi se da ćemo time u stvari pomoći i onim ciljevima koji su postavljeni oko značajne i fundamentalne teme, a to je obnavljanje stanovništva države Srbije. Naša usmerenja za jačanje Srbije, dakle, ne sme da idu samo u jednom pravcu, ali ću ovog puta pomenuti jednu sinergiju ciljeva, snage i interesa koje u ovom smislu mogu da je ojačaju u narednom periodu.

U sklopu svega toga, naravno treba pozdraviti i podvući, da je jačanje Srbije na međunarodnom planu nešto što svemu ovome doprinosi u velikoj meri, pa ću podsetiti na to da je ministar inostranih poslova, gospodin Ivica Dačić, pre izvesnog vremena, boreći se za snažnu Srbiju na međunarodnom planu, obećao da će manje od sto zemalja biti one države koje priznaju tzv. državu Kosovo, a da će se taj trend nastaviti i dalje.

Mi smo prisutni takvom jednom procesu. Naravno, sve ovo što se događa kao hajka na državu Srbiju u ovom vremenu, u stvari pokazuje združeni interes nekih koji smatraju da je Srbija kriva samo onda kada se brani. Treba zaštiti, u tom smislu, državu Srbiju i srpski narod i istovremeno u tom sklopu, u cilju odbrane onog što je lice srpskog naroda i srpskog čoveka.

Mislim da je značajno drugo pitanje koje želim da uputim Ministarstvu za rad i boračka pitanja u smislu, da li je u konkretnom planu ovog ministarstva obeležavanje svih stratišta na kojima je stradalo srpsko stanovništvu u svojoj borbi za slobodu?