Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne bih da mešam babe i žabe kao što se to maločas radilo. Društveni kapital je društveni kapital ko je u stečaju i restrukturiranju, upravo je bio nabrajan i ne može da se poredi sa državnim kapitalom. E, sad za elektronsku industriju u Nišu, krivite one koji su zaista za to i odgovorni, koji su tako vodili i privatizaciju i stečaj i sve ostalo. Sve važi i za IMT i IMR i sve ostalo.
Dalje, hajde malo da razmislimo. Kad se govori od tih 105 miliona evra, da li mi to dajemo nekom preduzeću koje ne radi ili koji je gubitaš? Ili mu dajemo vazduha da izmirivanjem ovih obaveza započne ciklus investicija? Znači, neće biti neki problem, za manje od mesec dana imaćemo tačne bilanse „Petrohemije“, a šta ćemo ako ti bilansi pokažu da ima 50 ili 60 milijardi dobiti u 2016. godini? Koliko? Šest milijardi, ja se izvinjavam. To je opet, izračunajte koliko je to u evrima. Znači, ostvaruje dobit. Zašto se preuzima dug? Da bi mogla da započne „Petrohemija“ svoje cikluse, investicije i da poveća proizvodnju i da poveća tu istu dobit. Ništa drugo nije u pitanju. Da li država to poklanja?
Ne poklanja zato što piše da taj dug mora da se vrati državi. Znači, ne otima se ništa od penzionera, ali najjlakše, najjlepše otimamo od građana, otimamo od ovog, otimamo od onog, pa eto „Sartid“ smo upropastili. Ja sam uvek govorio, ta demagogija govori samo o jednome kad neko kaže upropastili ste „Sartid“ tamo rade radnici, za njih su radnici samo broj. Ništa više. Nemaju ime i prezime. Nemaju porodice. Nemaju ništa, ne postoje. Osim kao broj koji se koristi isključivo u političke svrhe. Isključivo u političke.
Ako neko misli da je lako posle 12, 13 godina totalnog razaranja kome su pre toga prethodile sankcije i ratni sukobi da sve privredne subjekte može da pokrene za dve, tri, četiri, pet godina, taj živi u nekoj utopiji u nekoj bajci. Nije to ni lak posao, nije jednostavno. Pa, neki ne mogu nijednu fabriku da pokrenu za deset godina, a ovamo dobacujete pa mnogo je pet godina, pa probajte. Hajde kako ćete? Hajde da vidim. Hajde da vidim, lako je da se kaže – napraviće fabriku, a sačuvaće fabriku koja ima dugove, pa prvo mora da isplati te dugove, pa da sačuvate fabriku. Znači tako nemojte ono što ne piše u zakonu, nemojte da predstavljate građanima i da ih plašite. Pogotovo …
Nemojte da se nervirate. Nema potrebe.
Ma, možete da se krstite rukama i nogama.