Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Ja sam fasciniran količinom neznanja koje se ovde malopre manifestovalo. Prvo, sam predlagač kaže – mi smo ukinuli pretplatu. Ja se izvinjavam, a kako se onda finansiralo? Pa, finansiralo se iz budžeta.
Prvo, moramo da napravimo razliku između državne televizije i javnog servisa. Vi ste donosili zakon da to bude javni servis. Javni servis finansiraju građani i to najdirektnije. Državna televizija je nešto što se finansira iz budžeta Vlade.
Nemam ništa protiv, samo nemojte da obmanjujete građane. Da li se finansiralo iz budžeta ili iz neke takse i pretplate, opet građani finansiraju, taj budžet pune građani iz poreza. Prema tome, kako god okrenete, građani finansiraju televiziju. Možda vi želite da je ukinete. Možda vi imate želju da ukinete RTS. Nemam ništa protiv. Evo, na referendumu, pa možda građani da glasaju da ukinu RTS. Ja moram da priznam, vrlo sam razočaran njihovim programom. Lično mislim da im je program, posebno informativni, prilično loš. A, inače su uglavnom sve vaši kadrovi.
Sad, kako ste vi to finansirali, kako ste obezbeđivali RTS? Tako što ste sve svoje partijske kadrove tamo pozapošljavali, a druge strane ste one bivše, iz Miloševićevog perioda otpustili, pa su ljudi svi dobili radne sporove, pa smo morali višemilionske naknade da im platimo zato što ste to radili tako kao što ste radili kao hajduci. Em ste i direktora RTS-a prebili i zapalili tu istu televiziju. Tako je, sram vas bilo!

Poslaniče…
(Zoran Živković, s mesta: Smirite ovog debelog tamo!)
Samo nemojte vi da govorite kako ću voditi sednicu. Vi se meni obraćajte, molim vas.

Ja vas molim, predsedavajuća, one koji zagovaraju nasilje i batine da opomenete.
Što se tiče RTS, izaberite i kažite građanima – građani, hoćete li da se ukine RTS ili hoćete da ga imamo? Ako hoćete da ga imamo, onda postoje dva načina finansiranja – ili da ga građani direktno plaćaju ili da ga plaćamo iz budžeta, to je onda državna televizija, a opet to građani finansiraju, jer građani pune budžet.
Što se tiče neke druge televizije koja je ovde pomenuta, pa u vaše vreme vi ste pravili tu televiziju. Bezmalo ste montirali priloge na toj televiziji. Ima jedan poslanik iz opozicije koji se čak hvali da je pravio tu televiziju. O čemu mi pričamo ovde? Pa, vi ste kreatori takvog programa koji je danas na toj televiziji.
Prema tome, zaista nema nikakvog smisla da napadate i pljujete ono što ste vi stvorili. To je zaista ružno. I mislim da je prema toj televiziji nepravedno, jer ako je neko napravio tu televiziju i vinuo je u nebesa, između ostalog, to ste bili vi i vaši kadrovi. Hvala.

Reč ima ministar Vukosavljević. Izvolite.

Dakle, ovde imamo jedno prethodno pitanje koje je manje-više jasno, a to je - da li je ovoj zemlji potreban Javni servis ili nije sada? Tu postoje oprečna mišljenja, ali ono što je, gledano iz ugla Ministarstva kulture i informisanja, nesporno jeste to da je Javni servis državi Srbiji potreban. Javni servis mora biti i finansiran iz nekih izvora i tu je poslanik Đukanović u pravu, finansiraju ga građani ovako ili onako.
Smisao ovoga je vrlo jednostavan, ili će građani finansirati direktno, po nekim kalkulacijama, cenu od oko 350 dinara pod ovim uslovima ili će plaćati 150, a ostatak će se namirivati na ovaj način. To je vrlo jednostavna logika. Ove primedbe koje smo čuli ovde odnose se u većoj meri na uređivačku politiku. To nije tema ovoga o čemu mi danas pričamo ovde.
Uređivačka politika se formira i kontroliše na drugi način. Evo, podsetiću vas, dakle, da Radio televizije Srbije i Radio televizija Vojvodine jednom godišnje podnose Narodnoj skupštini izveštaj radi razmatranja i odlučivanja, a Savetu regulatora radi informisanja, Izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu sa Izveštajem nezavisnog ovlašćenog revizora. Postoje mehanizmi koji su predviđeni zakonom o tome kako treba i ko može da kontroliše i uređivačku politiku i rad, unutrašnju strukturu Javnog servisa. Ovo o čemu mi danas govorimo, ako se dobro razumemo, jeste kako je on finansiran i ko ga finansira i po kojoj ceni?
Dakle, poslanik Radulović, ako se ne varam malopre je rekao, on tako smatra, da je ovoj zemlji potreban Javni servis. Vi ste izneli drugačije stanovište da je potrebno komercijalizovati. To je tema možda. To je tema o kojoj se može razmatrati u narednoj godini ili neki drugi put, ali u ovoj situaciji, kada smo u prilici da odlučujemo i moramo da odlučimo na koji će način biti finansiran Javni servis sledeće godine, mi ne vidimo bolje rešenje od ovoga. Šta više, na prethodnoj sednici je poslanica Čomić podnela jedan amandman, taj amandman je prihvaćen, da se rok produži sa godinu na dve…

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Da ponovim još jednom, pošto je bio pokušaj izvrtanja onoga što sam rekao. Naravno, Srbiji je potreban Javni servis. Ne govorim o tome što je ministar govorio, nego poslanik Đukanović. Znači, Srbiji je potreban Javni servis. Pitanje je kako ga finansirati. Mislimo da je pogrešno da se to radi iz pretplate, iz takse. Potrebno je finansirati iz budžeta tako što će se u budžetu tačno predvideti koliko, a pre toga, znači, da ne može Vlada da odlučuje od budžeta do budžeta da li će ili neće dati novac, a sa druge strane, potrebno je uvesti red u Javni servis. Znači, da imamo jasne podatke o sistematizaciji radnih mesta, koliko je ljudi potrebno, kakav program hoćemo, kakve stvari se finansiraju. Tu ulazimo, naravno, u pitanje same programske šeme i šta radi RTS, jer to određuje i troškove RTS-a. To je ono što građani očekuju. Kroz tu odgovornost onda treba poreski obveznici da finansiraju dalji rad RTS-a.
Imali smo toliko prilika da vidimo, astronomske cene ugovora koje RTS potpisuje sa raznim drugim burazerskim firmama. To je nešto što građani ne žele da finansiraju. Nikakva transparentnost ne postoji i zbog toga i govorim o ovome. Hvala.

Hvala.
(Nataša Sp. Jovanović, s mesta: Replika.)
Kome?
Nemate pravo.
Da li želite o amandmanu?
(Nataša Sp. Jovanović, s mesta: Ne.)
Nemate pravo na repliku, ali može o amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po amandmanu.

Ja bih upravo u vezi sa ovim što je rekao ministar. On priča o nekakvim mehanizmima. Nije poenta da li postoje mehanizmi ili ne, nego da li su ti mehanizmi celishodni i da li su delotvorni. To što će neko u ime RTS-a podneti izveštaj jedanput godišnje ne znači ništa, apsolutno ništa.
Javnost je upoznata sa tim da je nemoguće doći do toga kolike su plate na RTS-u. Ne govorim o platama običnih ljudi koji ih zaista zarađuju, nego o platama onih koji su vedete svakog režima. O njima govorim. Prema tome, sve što se plaća iz budžeta Republike Srbije, iz džepova građana mora biti javno, mora se znati na šta koji dinar ide. Na RTS-u to ne postoji. Prvo pitanje na koje vi treba da odgovorite – da li mi uopšte imamo Javni servis? Vi nama postavljate pitanja – da li je potreban ili ne? Recite nam da li ga imamo ili ne. Po našem mišljenju, nemamo ga. Da li je RTS Javni servis, da li RTS funkcioniše u skladu sa profesionalnim etikama? Ne. Da li RTS funkcioniše u skladu sa nekim normalnim principima? Ne.
Srpska radikalna stranka je druga po veličini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne pozivaju nas ni na jednu debatu. Zovu koje kakve analitičare, samozvane, kvazi analitičare. Gde su to oni proverili svoju društvenu težinu? Nigde. Na kojim izborima? Ko je njih proglasio da su bogom dani da dolaze i da oni šire pamet i svoje mišljenje? Koga zanima njihovo mišljenje? Zbog toga imamo izbore. Zbog toga imamo instituciju.
Radio televizija Srbije ne poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pre nekoliko dana prekinut je direktan prenos, ono što je bila osnovna tekovina demokratije, da bi pustili vaterpolo utakmicu koja je odigrana prethodnog dana. Što je nisu puštali prethodnog dana? Što je nisu puštali na RTS 1, bilo gde drugo? Šta to može biti važnije od sednica Narodne skupštine, Narodne skupštine koja odlučuje o životu građana…