Dakle, ovde imamo jedno prethodno pitanje koje je manje-više jasno, a to je - da li je ovoj zemlji potreban Javni servis ili nije sada? Tu postoje oprečna mišljenja, ali ono što je, gledano iz ugla Ministarstva kulture i informisanja, nesporno jeste to da je Javni servis državi Srbiji potreban. Javni servis mora biti i finansiran iz nekih izvora i tu je poslanik Đukanović u pravu, finansiraju ga građani ovako ili onako.
Smisao ovoga je vrlo jednostavan, ili će građani finansirati direktno, po nekim kalkulacijama, cenu od oko 350 dinara pod ovim uslovima ili će plaćati 150, a ostatak će se namirivati na ovaj način. To je vrlo jednostavna logika. Ove primedbe koje smo čuli ovde odnose se u većoj meri na uređivačku politiku. To nije tema ovoga o čemu mi danas pričamo ovde.
Uređivačka politika se formira i kontroliše na drugi način. Evo, podsetiću vas, dakle, da Radio televizije Srbije i Radio televizija Vojvodine jednom godišnje podnose Narodnoj skupštini izveštaj radi razmatranja i odlučivanja, a Savetu regulatora radi informisanja, Izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu sa Izveštajem nezavisnog ovlašćenog revizora. Postoje mehanizmi koji su predviđeni zakonom o tome kako treba i ko može da kontroliše i uređivačku politiku i rad, unutrašnju strukturu Javnog servisa. Ovo o čemu mi danas govorimo, ako se dobro razumemo, jeste kako je on finansiran i ko ga finansira i po kojoj ceni?
Dakle, poslanik Radulović, ako se ne varam malopre je rekao, on tako smatra, da je ovoj zemlji potreban Javni servis. Vi ste izneli drugačije stanovište da je potrebno komercijalizovati. To je tema možda. To je tema o kojoj se može razmatrati u narednoj godini ili neki drugi put, ali u ovoj situaciji, kada smo u prilici da odlučujemo i moramo da odlučimo na koji će način biti finansiran Javni servis sledeće godine, mi ne vidimo bolje rešenje od ovoga. Šta više, na prethodnoj sednici je poslanica Čomić podnela jedan amandman, taj amandman je prihvaćen, da se rok produži sa godinu na dve…

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Da ponovim još jednom, pošto je bio pokušaj izvrtanja onoga što sam rekao. Naravno, Srbiji je potreban Javni servis. Ne govorim o tome što je ministar govorio, nego poslanik Đukanović. Znači, Srbiji je potreban Javni servis. Pitanje je kako ga finansirati. Mislimo da je pogrešno da se to radi iz pretplate, iz takse. Potrebno je finansirati iz budžeta tako što će se u budžetu tačno predvideti koliko, a pre toga, znači, da ne može Vlada da odlučuje od budžeta do budžeta da li će ili neće dati novac, a sa druge strane, potrebno je uvesti red u Javni servis. Znači, da imamo jasne podatke o sistematizaciji radnih mesta, koliko je ljudi potrebno, kakav program hoćemo, kakve stvari se finansiraju. Tu ulazimo, naravno, u pitanje same programske šeme i šta radi RTS, jer to određuje i troškove RTS-a. To je ono što građani očekuju. Kroz tu odgovornost onda treba poreski obveznici da finansiraju dalji rad RTS-a.
Imali smo toliko prilika da vidimo, astronomske cene ugovora koje RTS potpisuje sa raznim drugim burazerskim firmama. To je nešto što građani ne žele da finansiraju. Nikakva transparentnost ne postoji i zbog toga i govorim o ovome. Hvala.

Hvala.
(Nataša Sp. Jovanović, s mesta: Replika.)
Kome?
Nemate pravo.
Da li želite o amandmanu?
(Nataša Sp. Jovanović, s mesta: Ne.)
Nemate pravo na repliku, ali može o amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po amandmanu.

Ja bih upravo u vezi sa ovim što je rekao ministar. On priča o nekakvim mehanizmima. Nije poenta da li postoje mehanizmi ili ne, nego da li su ti mehanizmi celishodni i da li su delotvorni. To što će neko u ime RTS-a podneti izveštaj jedanput godišnje ne znači ništa, apsolutno ništa.
Javnost je upoznata sa tim da je nemoguće doći do toga kolike su plate na RTS-u. Ne govorim o platama običnih ljudi koji ih zaista zarađuju, nego o platama onih koji su vedete svakog režima. O njima govorim. Prema tome, sve što se plaća iz budžeta Republike Srbije, iz džepova građana mora biti javno, mora se znati na šta koji dinar ide. Na RTS-u to ne postoji. Prvo pitanje na koje vi treba da odgovorite – da li mi uopšte imamo Javni servis? Vi nama postavljate pitanja – da li je potreban ili ne? Recite nam da li ga imamo ili ne. Po našem mišljenju, nemamo ga. Da li je RTS Javni servis, da li RTS funkcioniše u skladu sa profesionalnim etikama? Ne. Da li RTS funkcioniše u skladu sa nekim normalnim principima? Ne.
Srpska radikalna stranka je druga po veličini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne pozivaju nas ni na jednu debatu. Zovu koje kakve analitičare, samozvane, kvazi analitičare. Gde su to oni proverili svoju društvenu težinu? Nigde. Na kojim izborima? Ko je njih proglasio da su bogom dani da dolaze i da oni šire pamet i svoje mišljenje? Koga zanima njihovo mišljenje? Zbog toga imamo izbore. Zbog toga imamo instituciju.
Radio televizija Srbije ne poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pre nekoliko dana prekinut je direktan prenos, ono što je bila osnovna tekovina demokratije, da bi pustili vaterpolo utakmicu koja je odigrana prethodnog dana. Što je nisu puštali prethodnog dana? Što je nisu puštali na RTS 1, bilo gde drugo? Šta to može biti važnije od sednica Narodne skupštine, Narodne skupštine koja odlučuje o životu građana…

Uživo je bila utakmica.

… koja donosi zakone u skladu sa kojima će građani morati da žive, a nemaju priliku ni da saznaju šta se to priča ovde u Narodnoj skupštini. Prema tome, ovakva RTS nam ne treba, ne treba ni građanima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nataša Mihajlović Vacić.

Hvala, predsedavajuća.

Mislim da ovakav amandman ne treba usvojiti iz jednog prostog razloga. Zalaganje za ukidanje televizijske pretplate ili takse, zovite je kako hoćete, je prevaziđeno i kao instrument političke borbe. Zalaganje za ukidanje takse je direktno zalaganje za ukidanje Javnog servisa ili za vraćanje Javnog servisa u državno vlasništvo. To bi, po mom skromnom sudu i mišljenju, bio jedinstven primer u Evropi 21. veka da se na taj način ukida Javni servis.

(Nataša Sp. Jovanović, s mesta: To nije ovaj zakon.)

A vi ste baš pričali o amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.