Hvala.
U sistemu imam kolegu Marka Milenkovića. Da li ste se slučajno prijavili ili?
Nemate vremena.
(Marko Milenković, s mesta: Ne.)
Uredu, hvala.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik dr Dragan Vesović.
Da li neko želi reč?
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Ne bih mogao da se složim, da pod istim uslovima posluju domaći prerađivači sirove kafe i prerađivači sirove kafe u drugim zemljama Evrope, jer koliko mi je poznato ni jedna zemlja u Evropi ne proizvodi kafu, nego uvoze sirovu kafu jedni i drugi i prerađuju. Zato mislim da je osnovano da se ovaj član 25. briše ili barem izmeni.
Drugo, uslovi privređivanja nisu isti. Na primer, koliko naš uvoznik kafe plaća kamatu na kredite? Koliko plaća prerađivač kafe kamatu na kredite koje je uzeo za nabavku opreme? Koliko ta ista sredstva, te iste kredite, kolika je kamata u zemljama EU? Jesu to razlike ili nisu?
Dalje, gde ostaju porezi i doprinosi na zaposlene u prerađivačkim kapacitetima, pržionicama kafa u Srbiji? Ovde. Gde ostaju porezi i doprinosi i kome ostaju u zemljama EU? NJima.
Ukazaću vam sada na jednu drugu činjenicu. Dakle, ja nemam podatke za 2016. godinu, jer još nije istekla, ali 2015. godine u Srbiju je uvezeno 32 hiljade 686 tona kafe, carinske tarife 0901. Izvezeno je, odnosno reekspertovano 1.121 tonu, što znači da je neto uvoz bio 31.565 tona. To je evidentirano na ulazu. Ne može ništa da se prošvercuje od toga, jer se sledljivost papirologije može pratiti. Postoji ulazna carinska deklaracija, zna se koliko je randman sirove kafe u odnosu na prženu kafu itd, itd.
Međutim, ima jedan drugi problem o kome ovde niko ne vodi računa…

Profesore, vreme je isteklo.

Dozvolite mi samo jednu stvar.

Samo jednu rečenicu.

Mislim da je to značajno za sve nas.

Samo govorite.
Hvala vam.
Međutim, prema svim analizama u Srbiji je 2015. godine potrošeno 38.200 tona kafe. Gde je šest hiljada… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljaju se sad neka pitanja i sada ja postavljam jedno pitanje – kada su u pitanju nelegalne pržionice kafe, kome se uplaćuju porezi i doprinosi za zaposlene, a oni rade? Nikome.
Sada da vam objasnim kako to izgleda u realnom životu. Znate da može da se uveze pet tona kafe. Recimo da prilikom prženja gubi 30%. To je tri i po tone, proda se pet tona, opet. Ne znate. Ubace se pšenica ili ječam. To rade. Zato donosimo ovaj zakon da više ne bi mogli da oštećuju ni državu, ni potrošača i da prave ekstra profit.
(Marko Đurišić, s mesta: Pšenicu?)
Da, da. Stavlja se. I sad ovi koji zastupaju tezu da ovaj zakon ne treba da se donese u stvari brane švercere i lopuže. Koji im je interes? Možda su dobri sa njima.

Hvala, kolega Arsiću.
(Miladin Ševarlić, s mesta: Replika.)
Nema replike. Nije vas uvredio. Samo je prokomentarisao amandman. Stvarno nemate, profesore.
(Miladin Ševarlić dobacuje.)
Stvarno nemate pravo.
Idemo dalje. Hvala.
Na član 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i mr Ivan Kostić, zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Aleksandra Belačić i zajedno narodni poslanici Aleksdandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.