Kada je donošen budžet Republike Srbije imali smo jednu intervenciju koja je predviđala da se u budžetu nađe prihod od akciza za zaslađena pića, odnosno pića i voćne sokove koji su zaslađeni. Tada nas je obradovala izjava ministra da se on lično slaže sa idejom da se zaslađena pića dodatno oporezuju, odnosno da se na njih uvede akciza, s obzirom da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila svetsku epidemiju gojaznosti i kao jednu od mera predložila vladama da se oporezuju zaslađena pića, kao jedan od načina da se stane na put ovoj epidemiji.
Kada smo dobili ovaj Predlog zakona bili smo razočarani što nema te vrste novih akciza i probali smo, onoliko koliko nam to Poslovnik dozvoljava, kroz amandman na ovaj član 4. to predvidimo. To, hajde da kažem, mogu da se složim ni da pravno nije bilo moguće, s obzirom da ovaj član 14. koji se menja članom 4. ovog zakona govori o kafi i proizvodima koji sadrže kafu.
Mislim da je propuštena prilika da već sada uvedemo tu vrstu oporezivanja zaslađenih pića i da probamo da uradimo nešto, da pomognemo da se gojaznost u Srbiji smanji. Podaci gojaznosti u Srbiji su dramatični, 21% građana Srbije boluje od gojaznosti, a 31% je u predgojaznom stanju. Znamo da u velikom broju slučajeva gojaznost dovodi do pojave dijabetesa i raznih drugih oboljenja i njihovo lečenje, ako krenemo da gledamo sve kroz pare, onda i lečenje građana Srbije koji su oboleli od dijabetesa i drugih bolesti koje su prouzrokovane gojaznošću, košta mnogo više nego što bi ulaganjem u prevenciju mogli da smanjimo.
Šesnaest zemalja do sada je uvelo ovu akcizu. Naš najbliži sused, Mađarska je od 2013. godine uvela ovu akcizu i njihovi rezultati su ohrabrujući. Za 20% je smanjena upotreba, zato što se vodila ne samo zbog ove akcize, nego se vodila jedna kampanja od para koje su se u budžet slivale uvođenjem ove akcize, kojom je promovisano korišćenje zdravih prirodnih voćnih sokova umesto ovih zaslađenih i imaju smanjenje od 20% korišćenja ovih zaslađenih sokova i gaziranih pića, a za 20% povećanje prirodnih voćnih sokova. Takođe, pojavljuju se i dobri rezultati i pozitivni trendovi i u borbi protiv gojaznosti.
Naravno, za Vladu Srbije ništa od ovoga nažalost nije bitno i Vlada Srbije nema nameru da vodi neku politiku osim politike brige o budžetu. Ono što slušamo od ministra koji je večeras ovde sa nama, da brani ovaj zakon, odnosno raspravu u pojedinostima, on govori kako nam je važno da imamo stabilan budžet, da se on puni, da ne znam ni ja šta. Ali, nažalost nije politika i ne može politika da se svodi na to da budžet bude u plusu, nego da se kroz budžet sprovode politike koje Vlada zacrta i sprovodi kroz programe koji se nalaze u budžetu i za koje se onda alociraju određena sredstva za finansiranje tih programa.
Programa borbe protiv gojaznosti u Srbiji nema. I on je neophodan. I ja trošim ovo svo vreme u ovom trenutku znajući i da mali broj građana gleda, ali ovo je poslednja prilika verovatno u ovom sazivu, sasvim sigurno do kraja godine kada ćemo imati priliku da kažemo nešto na ovu temu. Mislimo da je ova tema važna i da jedini razlog zbog koga je Vlada sada izbegla da krene sa ovom akcizom je očigledno razlog koji je Vladu ubedio da to ne uradi pre nešto više od godinu dana, kada je bila najava, a to je dodvoravanje krupnom kapitalu. To je dodvoravanje kompanijama koje u Srbiji imaju proizvodnju ovih pića i imaju određenu zaradu i naravno da je njihov interes da se ne uvede ova akciza.
Ali, mislim da je interes građana Srbije da imamo zdravije građane, da trošimo u krajnjoj liniji manje para na lečenje onih bolesnih i mislim da bi mnogo veća korist bila i da je prihvaćen ovaj amandman, kao i da se našlo rešenje od strane Vlade koja je mogla da interveniše.
Mi imamo naš predlog zakona, ako nije znala kako mogla je taj predlog zakona da uvrsti u ovoj svoj predlog, da promenimo, da uvedemo da se priključimo borbi protiv gojaznosti i da jednom konkretnom merom krenemo u rešavanje problema koji muči sve, potencijalno 700.000 građana Srbije. Hvala.