Hvala predsedavajući.
Samo na kratko da se osvrnem na neke od stvari koje su ovde rečene. Dakle, više puta je ponovljeno pitanje šta je to javni interes koji ostvaruje medijski servis. Da vas podsetim, Zakon o javnim medijskim servisima navodi 19 tačaka, vrlo opširno objašnjavajući šta je to javni interes koji ostvaruje javni medijski servis.
Rezerve koje su ovde iznete, pod uslovom da su tačne, da je to sučeljavanje političkih stranaka i ravnopravno učešće u političkom dijalogu, je tek jedan deo jedne od 19 tačaka. Znači, javni interes koji ostvaruje javni medijski servis višestruko prevazilazi ono što je ovde navedeno kao najvažnija stvar, sve pod uslovom da je to tačno.
Prema tome, molim vas da se, ako je ikako moguće, držimo suštine. Ovaj način finansiranja, uz uslov da je ta teoretska postavka tačna, da to građani plaćaju bilo na ovaj ili onaj način, to je taj isti novac, bilo da se odvoji ovako ili onako, to je recimo tačno, stvar je metodologije koja je bitna naravno, ali to nije sada tema, može biti tema, ali mi govorimo ovde i treba da govorimo o nečem drugom.
Ovde je reč o opstanku javnog medijskog servisa i opstanku javnog interesa, a to što ste vi navodili bezbroj puta da je suštinska stvar u javnom interesu to da vi ili neko drugi bude ravnopravno zastupljen, stvar je za debatu, sve pod uslovom da ste u pravu, ali to je tek jedan mali fragment, mali fraktal ukupnog javnog interesa koji javni medijski servis treba da ostvaruje.
Završiću ovim, gospodo, mi smo na terenu opstanka javnog medijskog servisa, finansirali ga ovako ili onako. Podsetiću da ukupan fond u zbiru, kroz reklame, kroz budžet, kroz taksu iznosi jedva nešto više od 70 miliona evra. Hrvatska svoj javni medijski servis finansira sa 220 miliona evra, a malena Slovenija sa 120, u tome je suština.
