Isteklo je vreme. Prošlo je pet minuta. Zahvaljujem.
Reč ima profesor Atlagić.

Poštovana predsednice, postavljam poslaničko pitanje MUP-u, Ministarstvu pravde i Ministarstvu odbrane.
Opšte je poznato da ministar odbrane svake zemlje, pa i Republike Srbije, treba da ima, pored ostalih, izuzetne moralne vrednote. Takav slučaj nije bio sa bivšim ministrom Republike Srbije Draganom Šutanovcem. Za vreme ministra odbrane Republike Srbije Dragana Šutanovca Vojska Srbije pala je na najniže grane. Šutanovac je Vojsku Srbije sveo na niži nivo nego što je lovačko društvo. Šutanovac je veliki deo najboljeg starešinskog kadra penzionisao u najboljim godinama života, kada su uveliko bili radno sposobni i iskusni. Dragan Šutanovac je uklonio iz Vojske Srbije 26 srpskih generala, ratnih komandanata, načelnika sektora i uprava.
Da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je Dragan Šutanovac kao ministar vojni prilikom nabavke mobilnog sistema radio relejnih uređaja preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet Republike Srbije za oko 270 miliona dinara? Da li je tačno, a tvrdim da jeste, pitam nadležna ministarstva, da je Dragan Šutanovac kao ministar vojni dodelio svom najboljem drugu Aleksandru Babcu poslove u vrednosti od 156 miliona dinara i da je u vremenu od 2008. godine do 2010. godine potpisao desetine ugovora sa firmom „Medikalker“ u kojoj je njegov najbolji drug Babac bio direktor marketinga?
Da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je ministar vojni Dragan Šutanovac platio nadogradnju tj. da je opravak softvera za VMA u iznosu od 850 miliona evra, što je četiri puta više nego što je kompjuterski program koštao kada je bio kupljen?
Da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je Dragan Šutanovac kao ministar vojni naredio da se helikopterom prevozi hrana za konje, odnosno seno?
Da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je Saša Radulović, poznatiji kao kralj stečaja, kao stečajni upravnik građevinskog preduzeća „Novi autoput“ milionski vredne računovodstvene poslove dao kompaniji „Biznis servis“ koja je registrovana na njegovu suprugu u kojoj je Saša Radulović bio suvlasnik?
Da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je Sašu Radulovića Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaznila sa 100 hiljada dinara, a Privredni sud u Beogradu razrešio dužnosti stečajnog upravnika?
Dozvolite samo nekoliko citata iz 2011. godine iz dnevne štampe: „Raduloviću, bruko, koliko si miliona maznuo?“ – 31. 05. 2011. godine. „Kurir – Uhvatio stečajnog fantoma“ – 27. 04. 2011. godine. „Radulović otima pare od žrtava prevara“, „Radulović ojadio šećerane“, „Policija češlja kralja stečaja“ – 14. 04. 2011. godine. „Saša Radulović – stečajni upravnik u 14 preduzeća dobio je mesečno dva miliona i 100 hiljada dinara“.
Poštovani građani, Radulović se deklarisao kao borac protiv burazerske i kumovske politike.
Pitam Ministarstvo za državnu upravu da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da je na odborničkoj listi Skupštine opštine Vračar u Beogradu stavio Kljajić Ivana i ženu mu, Kljajić Oliveru, Petronijević Milenka, kuma Kljajić Ivana, Petronijević Draganu, ženu Petronijević Milenka, Babić Srećka i njegovu ženu Babić Draganu? E, tako se on bori protiv burazerskih politika.
Radulović je kao stečajni upravnik dobio 495 mesečnih naknada, prostom računicom dolazimo do cifre 50 miliona dinara, koju je politički luftiguz kradulović stavio u svoj džep. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, prvo pitanje bih postavio Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za imovinu prethodnih zadruga koje su otišle u stečaj, da li će ta imovina imati mogućnost da se prevede, odnosno da se prenese u novoformirane zadruge koje će nastaviti krupnitet radova tih zadruga, jer smo svedoci da je zadrugarstvo potreba i obaveza svih nas, da se pomogne poljoprivreda, da se ljudi udruže i da na taj način svi mladim poljoprivrednim proizvođačima i ostalima obezbedimo da se lakše obavlja poljoprivredna proizvodnja?
Drugo pitanje, Ministarstvo rada i socijalne politike, pošto znamo da u prethodnom periodu smo imali katastrofalne privatizacije, od 2000. godine, pa na ovamo to su bile tajkunske privatizacije gde su tajkuni uništili celokupnu radnu snagu u celoj Srbiji, sa posebnim akcentom na jugoistok Srbije. Postavio bih pitanje da li će imati mogućnost, pošto imamo i odluke Privrednog suda, da se obezbede sredstva za sve one radnike koji su izgubili svoja radna mesta, kao npr. opština Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i grad Niš, gde je veliki broj naših radnika dobio sudska rešenja da se treba naplatiti, a imamo i dogovor nadležnih, nadležnog Ministarstva privrede, Ministarstva socijalne zaštite sa gradom Nišom, da se tim ljudima isplate sredstva? Da li će to biti isplaćeno i u Nišu i na jugoistoku Srbije, jer ima veliki broj radnika koji imaju svoja potraživanja i očekujem da će njima biti to isplaćeno u toku naredne, 2017. godine?
Još jedno pitanje koje je bino za sve nas. Juče je bila sednica Vlade gde je donesena odluka da se formira telo koje će pratiti natalitet u Srbiji, gde je naš premijer Vlade predsednik tog tela, gde je ministarka iz ministarstva nadležnog za te stvari njegov zamenik. Pitao bih koji će biti pravci rada tog ministarstva?
Mogu da kažem primer dobre prakse, opština Svrljig, gde smo mi kao Ujedinjena seljačka stranka potencirali da se donese odluka i odluka je donesena u budžetu, da se odvaja po 250 hiljada dinara za svaku novostvorenu bračnu zajednicu, da se obezbedi radno mesto kroz samozapošljavanje u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a za seoska područja da se izdvaja 350 hiljada dinara, i da svaki bračni par koji formira bračnu zajednicu može da uplaćuje, da mu opština pomaže preko Nacionalne službe za zapošljavanje za formiranje gazdinstva i da preko tog gazdinstva on sebi uplaćuje poljoprivrednu penziju, a može i otvoriti neku svoju radnu aktivnost, neko svoje preduzeće i u selu, gde će imati obavezu da naredne dve godine tim sredstvima uplaćuje sebi radni staž. Mislim da je to primer dobre prakse, jer trebamo stvarno davati veliki prioritet jugoistoku Srbije.
Još jednom zahvalnosti Vladi Republike Srbije na čelu sa našim premijerom, jer je ovo prava stvar da se ovako radi i da se pomaže jugoistok Srbije kroz politiku koja će razvijati, ostavljati mlade ljude, stavljati akcenat na novorođenu decu i na novostvorene bračne zajednice, još jednom ću kao čovek sa tog područja, iz Svrljiga, u potpunosti podržavati sve mere koje predlaže Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, iskoristiću ovu priliku da postavim pitanje prvo ministru Stefanoviću, vezano za progon ljudi u Topoli, odborničke grupe „Novi ljudi-Bolja Topola“ . Naime, juče je jedan od članova i odbornik u SO Topola napadnut, pretučen i to, nažalost, nije prvi put. U opštini Topola se već duže vreme sprovodi teror nad svakim opozicionim delovanjem i to je juče dobilo novi oblik fizičkog nasilja napadom na jednog odbornika. Očekujem u roku od 15 dana odgovor od ministra Stefanovića koje je mere preduzela policija i dokle se stiglo u istrazi i da li je ovo što se dešava u Topoli samo jedan od primera koji nas čeka u budućnosti ili će ova država uraditi nešto da se zaustavi progon nad političkim protivnicima?
Sledeće pitanje je vezano za stanje u pravosuđu i tzv. borbu protiv kriminala i korupcije. Tu postavljam pitanje predsedniku Vlade i ministarki Kuburović, šta će država da preduzme kako se ne bi ponovo desilo, kao što smo mogli iz medija da saznamo pre neki dan, da osoba koja ima egzotični naziv Mali Ugar, optužen za ubistvo, u stvari za nekoliko ubistava, posle dve godine bekstva konačno priveden pravdi pre godinu dana, a onda pušten da se brani sa slobode, jer kako kaže u objašnjenju portparol suda, da sud uvek teži da zameni težu meru onom lakšom zakonskom merom, pa je eto našla za shodno da optuženog za najteža krivična dela, za ubistvo, sa debelim dosijeom, jer su već neka ubistva toj osobi i dokazana, pusti na slobodu.
Da li građani Srbije treba da budu zabrinuti što takve osobe šetaju slobodno među nama i da li država će nešto preduzeti kako bi zaustavila to, kako bi se sredilo stanje u pravosuđu, a ne da nam se ponavlja iz slučaja u slučaj da imamo protiv svih, da tako kažem, omiljenih kriminalaca Aleksandra Vučića, zastarevanje slučajeva, oslobađajuće presude i da Srbija ponovo postaje sigurna kuća za brojne kriminalce koji ovde danas dolaze i slobodno mogu da šetaju, ali, nažalost, i da nastave da se bave kriminalom, pa imamo sve veći broj najtežih krivičnih dela i sve veću ugroženost građana?
Ove stvari mislim da zahtevaju odgovor države. Odgovor države svakako ne mogu da budu akcije kao što je recimo, akcija „Rezač“. Ona je zanimljiva, jer pre godinu dana u velikoj akciji, kako je tada ministar policije objašnjavao, na televiziji se pojavljivao gotovo neprekidno 48 sati na svim mogućim medijima, i radio ono što danas kaže da nije posao ministra policije, da vodi istrage, a on je tada izlazio i objašnjavao građanima Srbije kako je uhapšeno 80 ljudi koji su krivi za ne znam koliko raznih krivičnih dela i za ne znam koliku materijalnu štetu da su naneli državi. Danas, godinu dana tačno posle, ni jedna jedina optužnica protiv 80 ljudi nije podignuta, ni jedna jedina.
Postavljam pitanje da li je to borba protiv kriminala i korupcije? Šta građani mogu da očekuju ako tako s jedne strane imamo spektakularna tzv. hapšenja i borbu protiv kriminala i korupcije koje nemaju nikakav epilog na sudu, a sa druge strane da se optuženi protiv kojih se vodi krivični postupak pred sudovima za najteža krivična dela puštaju da se brane sa slobode? Šta građani treba da očekuju?
Iskoristio bih ovu priliku na kraju da postavim ministru policije pitanje da li je, pošto je rekao da policija još uvek vodi predkrivični postupak, da li je policija saslušala u svojstvu građanina gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Vlade, koji je 8. juna rekao da su za rušenje u Savamali, odgovorni pojedinci iz vrha gradske vlasti? Znači, prošlo je više od sedam meseci od tog trenutka i da li je on saslušan da kaže koji su to pojedinci iz vrha gradske vlasti koji su organizovali rušenje u Savamali? Hvala.

Hvala, kolega Đurišiću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prvo pitanje je za predsednicu parlamenta, gospođu Maju Gojković. Naime, juče smo, kada smo završavali sednicu, čuli od nje da je nastavak sutra u 14.00 časova, kreću prvo poslanička pitanja, pa amandmani, evo ga zapisnik, evo ga stenogram sa jučerašnje sednice, što i jeste u praksi sa dosadašnjim radom Narodne skupštine, jer svaki put kada je bio dan za glasanje ista nije dozvoljavala poslanička pitanja. Postavljamo pitanje, kako je sada odstupila od primene Poslovnika i kako sada pred samo glasanje na sednici koja nije bila za to najavljena, a po dosadašnjoj praksi nisu mogla da se postavljaju pitanja, mi imamo postavljanje poslaničkih pitanja?
Drugo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću. Naime, kao što smo juče videli, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od daljeg procesuiranja Mlađana Dinkića, pa postavljamo pitanje – ko štiti Mlađana Dinkića? Kome treba Mlađan Dinkić? Zašta je Mlađan Dinkić toliko jak u Srbiji? Kakve veze Mlađan Dinkić ima sa Aleksandrom Vučićem, kada isti ne može da bude procesuiran? Sam Aleksandar Vučić je u Narodnoj skupštini nosi robijaško odelo Mlađana Dinkića nazivajući ga najvećim lopovom. Sam gospodin Vučić je pominjao da je kriminal i korupcija glavna odrednica, evo, gospodin kolega poslanik ima tu sliku, pominjao je da je borba protiv kriminala i korupcije glavni zadatak njegove Vlade, a onda dobijamo slučaj Dinkić. Dobijamo slučaj da Mlađan Dinkić ne može da odgovara. Onda molim poslanike vladajuće većine da nikada kada se budu javljali za reč više ne pominju period pre njihove vlasti, zato što oni sistemski pokrivaju sve što je učinjeno pre njihove vlasti i uzimaju te kadrove, pa blagajnik i šef kabineta Mlađana Dinkića, Ivica Kojić koji će sada šef kabineta Aleksandra Vučića.
Sledeće pitanje bih uputio Ministarstvu pravde, republičkom javnom tužiocu i šefu VBA. Pošto se ovde dosta u Narodnoj skupštini govorilo o raznim aferama, špijunima itd, vidim da je to bio hobi velikog broja narodnih poslanika i generalno mi volimo paušalno da pričamo o takvim stvarima, mene zanima, mi smo ovde postavljali pitanje vezano za Momčila Perišića, šta je sa krivičnom prijavom koju je Uprava bezbednosti tadašnje Vojske Jugoslavije posle hapšenja Perišića podnela i protiv Aleksandra Dimitrijevića, generala načelnika Uprave bezbednosti i njegovih najbližih saradnika, Gajić Branka, Bilinac Blagoja i Marković Velisava? Ta krivična prijava je po gašenju vojnog pravosuđa nestala, pa bih molio da Republički javni tužilac, Ministarstvo pravde i VBA uđu u trag toj krivičnoj prijavi i da nas obaveste šta se sa istom dešava.
Zašto je podneta? Evo kako se uspostavila saradnja između najviših organa države i stranih obaveštajnih službi, u ovom smislu američkih. Pomenuti Dimitrijević sa svojim saradnicima, zamenikom generalom majorom Gajićem, Bilinac Blagojem, pukovnikom načelnikom operativnog odeljenja, Marković Velisavom, pukovnikom načelnikom analitičkog odeljenja i zajedno sa još nekim starešinama i civilima, u periodu od 5. novembra 1997. do maja 1998. godine, sačinio je platformu za kontakte sa predstavnicima Američke obaveštajne službe CIA i Vojno obaveštajne službe DIA i odneo je na potpis načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću. Po toj platformi održano je 10 sastanaka u Beogradu, u ulici Andre Nikolića broj 21. Sa američke strane bili su Bredli Knop, načelnik Kabineta direktora DIA, Ernes Fišter, vojni izaslanik SAD u SRJ, Šonfit Patrik, predstavnik CIA u ambasadi SAD u Beogradu, Dejvid Rouzman iz centrale CIA, Dejv DŽejmson i drugi.
Kontakti su vođeni strogo zatvoreno i, između ostalog, mi smo Amerikancima predali podatke o organizaciono-formacijskoj strukturi obaveštajno-bezbedonosnih snaga Vojske Jugoslavije i njihovom delokrugu, nadležnostima i zadacima. Znači, čitava formacija Vojske Jugoslavije u celini, terorističke delatnosti na prostorima bivše SFRJ, posebno KiM i BiH, političko-bezbednosna situacija na KiM, mere državnih organa na sprečavanju terorističkih akcija uz angažovanje jedinica MUP-a, obećanje da jedinice Vojske Jugoslavije neće biti upotrebljene, stanje u Crnoj Gori itd, itd. Svih 10 sastanaka je dokumentovano po datumu, vremenu i mestu održavanja. Opisanim radnjama imenovani su tajne vojne podatke i dokumenta saopštili ili predali predstavnicima Američke obaveštajne službe, prikupljali za nju podatke i pomagali njen rad, čime su prouzrokovali teške posledice za bezbednost Vojske Jugoslavije u vojnu moć zemlje, čime su izvršili krivično delo špijunaže iz člana 128. stav 5, u vezi stava 1. OKZ.
Dakle, ovde postoji direktna dokumentacija i ja imam tu pomenutu platformu, sačinio je načelnik tadašnje Uprave bezbednosti Aca Dimitrijević, a potpisao načelnik Momčilo Perišić. Sa ovim je bio upoznat i uključen tadašnji šef RDB Jovica Stanišić. Kada će se procesuirati lica koja su izdala ovu zemlju?
Još jedno pitanje, za kraj, za Aleksandra Vučića...

Vreme vam je isteklo, da ostavimo za sledeći put.
Hvala vam puno, kolega Nogo.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite, dr Jelenkoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja da se u obrazovni sistem, i to od osnovne škole, uvede predmet mediji i obrazovanje? Mediji i obrazovanje ne kao deo postojećih predmeta građanskog vaspitanja ili informatike, već kao poseban predmet.
Medijska pismenost je prethodnih pet-šest godina postala predmet brojnih debata i nekih istraživanja koje smo u zadnje vreme mogli da vidimo i ovde prilikom prezentacije u Beogradskom medijskom centru. Često se pominje medijska pismenost i u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao vrlo važan faktor na polju demokratizacije razvoja građanskog društva u Srbiju. U svetu najveću pažnju medijskoj pismenosti poklanjaju Australija, Kanada, Velika Britanija, Južna Afrika, skandinavske zemlje, Izrael, Rusija, a u našem najbližem okruženju je Crna Gora, koja je već taj predmet uvela kao izborni predmet u gimnazijama.
Brojna istraživanja, kao što rekoh, u poslednje vreme govore o tome koliko je važna medijska pismenost za obrazovni sistem svake zemlje. Tako smo imali priliku pre par nedelja u Beogradskom medijskom centru da čujemo istraživanje koje je rađeno za region, gde su bile obrađene zemlje Albanija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Srbija. Naravno da se tu došlo do nekih zaključaka u smislu potrebe edukacije na ovu temu, kao i osnovnih faktora koji nikako da se otklone ne bi li ovaj predmet ušao konačno, odnosno ne bi li medijska pismenost ušla konačno kao obavezni predmet u obrazovanju.
Još jedno istraživanje koje je početkom 2016. godine na tu istu temu urađeno je jedno od najopsežnijih istraživanja u Srbiji za sada, a to je istraživanje koje je rađeno u 18 niških srednjih škola. Istraživanje je sproveo Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i „Medija i reform centar“ Niš. Naime, 3.700 ispitanika đaka završnih razreda, maturanata i maturantkinja, njihovih roditelja i nastavnika je anketirano. Opšti zaključak je da se sve tri ispitane kategorije nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti.
Na kraju, svi zagovornici medijske pismenosti, od analitičara, urednika medijskih kuća, nastavnika, profesora univerziteta, nevladinog sektora, odnosno nevladinih organizacija koje se bave ovom temom, složni su u jednom, a to je da svakako treba početi sa medijskim obrazovanjem i vremenom ga usavršavati i prilagođavati novim uslovima. Hvala.