Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Izvolite, kolega Milojičiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam planirao ovo pitanje, ali evo pitanje za predsedavajućeg – zašto nema nijednog poslanika SNS? Da ne nastupa svojim igračkim umećem negde Tomislav Nikolić na trgu, pa su otišli da ga gledaju, pošto smo videli u prethodnom periodu da je on vrlo sklon tim igrama i da to vrlo dobro izgleda, nažalost po zemlju Srbiju? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje ozbiljno, da pređemo na ozbiljne teme, pošto svakog dana imamo ili posledice štetnih odluka SNS ili svakoga dana SNS napravi, donese ili uradi nešto čega se svi građani Srbije, sem glasača SNS, stide, na današnji dan, nažalost, pre godinu dana se desila akcija „Rezač“, pa DS postavlja pitanje šta je sa tom akcijom?

Samo recite kome, izvinjavam se.

Ministru policije, gospodinu Stefanoviću.
Dakle, 80 ljudi je uhapšeno, privedeno, maltretirano. Ti ljudi koji imaju porodice, svoj integritet, ime i prezime, su uhapšeni kao da su najgori kriminalci, kao da su najgori šverceri droge, kao što je Zvonko Veselinović koga premijer Aleksandar Vučić drži uz sebe da mu rešava konflikte u SNS.
To su ozbiljni ljudi. Neki su bili predsednici opština, neki su bili ministri, neki su se bavili ozbiljno svojim poslom. Svi su privedeni uz pozornicu tv kamera. Direktan prenos je išao na raznim programima o hapšenju tih ljudi.
Godinu dana posle toga, nema nijedne reči o tome. Tim ljudima je zamrznuta imovina. Ti ljudi su blaćeni. Ti ljudi ne mogu da se pojave nigde u javnosti, zbog toga što im je SNS nepravedno, tvrdim, uradila, samo da bi Aleksandar Vučić podigao svoj rejting i da bi SNS predstavila lažnu borbu protiv lažnog kriminala i lažne korupcije, umesto da se bavi pravom borbom protiv kriminala i korupcije i da pohapsi prvo Zvonka Veselinovića, Nikolu Petrovića i ostale kriminalce, on je hapsio, vidite, gle čuda, ljude koji su bili ili su još uvek u DS, kako bi se politički osvetio. Sve je to urađeno uz snimanje tv kamerama i direktnim prenosima za novogodišnje i božićne praznike. To je sramota i to se nije dešavalo ni 1945. godine u zemlji Srbiji.
Postavljam pitanju ministru policije koji je sav srećan tog dana, pokvarivši tim ljudima i njihovim prijateljima i njihovim porodicama, ne samo novu godinu, nego im pokvarivši život, šta se dešava sa tim? Šta se dešava sa akcijom „Rezač“? Šta se dešava sa osamdesetoro uhapšenih? Zašto ne dobiju oslobađajuću presudu? Zašto protiv njih nisu pokrenuti postupci? To je služilo samo za zamajavanje naroda pred novogodišnje i božićne praznike, kako narod ne bi razmišljao o tome da nema za novogodišnju i božićnu trpezu, već da gleda ružičaste televizije sa lažnim kriminalcima i lažnim hapšenjem. Postavljam pitanje ministru policije, šta se sa tim dešava?
Drugo pitanje, postavljam ministarki Zorani Mihajlović, da li je moguće da u 2016. godini, u Kruševcu imamo getoizaciju romske populacije. Romsko naselje „Marko Orolović“ u Kruševcu je ograđeno zidom od 160 metara i tri metara visine. Nije ostavljen protivpožarni put, nije ostavljen put kojim mogu da prođu kola hitne pomoći ili vozila policije, što nije u skladu ni sa zakonom. Demokratska stranka se već 27 godina zalaže za ravnopravnost bez obzira na versku, političku i nacionalnu pripadnost. Ko je dao građevinsku dozvolu? Koje platio? Ko je finansirao izgradnju tog sramnog objekta? Zašto je SNS, zašto su joj građani romske populacije, građani drugog reda? Demokratska stranka se oštro protivi getoizaciji romske populacije u 2016. godini. Da li je to možda prisećanje mladosti Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, šta su radili devedesetih, pa to žele da rade i 2016. godine, što je naravno nedopustivo.
Treće pitanje, postavljam ministru odbrane ali vidim da zbog vremena neću završiti, gospodinu Đorđeviću, šta je sa platnim razredima u Vojsci Srbije? Da li će se ukinuti ti platni razredi? Da li ministar zna da 80% pripadnika Vojske Srbije ima zaradu koja je manja od prosečne zarade u Republici Srbiji? Hvala.

Hvala kolega Milojičiću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Prvo pitanje ide predsednici Narodne skupštine. Čuli smo malopre od predstavnika SNS da druge poslanike naziva političkim luftiguzima. Pa, je pitanje za predsednicu Narodne skupštine da li to urušava dostojanstvo Narodne skupštine? Da li je to uvreda? Zašto dozvoljava takav rečnik u Skupštini? Kada se kaže da je Skupštinu pretvorila u otirač izvršne vlasti, onda kažnjava poslanike, a s druge strane dozvoljava ovakav govor u Skupštini. Ovo je naravno zabranjeno Poslovnikom, članom 107. Znači, poslanici ne smeju na ovakav način da se obraćaju drugim poslanicima, širi se nekultura na ovakav način, a u stvari najviše govore o sebi, odnosno ne vređaju druge poslanike, na takav način ih ne mogu uvrediti ali vređaju dostojanstvo Narodne skupštine i vređaju sve građane Republike Srbije kad im upućuju ovakve poruke.
Drugo pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, u „NJuzviku“ smo pročitali jedan intervju članice ili bivše članice marketinškog tima SNS koji je radio iz raznih prostorija koje na raspolaganje daju simpatizeri SNS iz kojih se sistematski blate građani Republike Srbije zarad stranačkih interesa. Imali smo detaljan opis toga kako te ekipe rade, popularno ih u narodu zovu botovi, na koji način blate druge ljude, kako reaguju kada treba da prikriju kriminal i korupciju koja se tiče bilo koga iz vlasti, detaljno opisani scenariji. Pitanje, za predsednika Vlade da li je ta Srbija u koju veruje, da li je to ono što nam donosi budućnost sa njegovom vlašću, da blati građane preko organizovanih botovskih brigada.
Treće pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, juče je na jednoj konferenciji za medije, kao predstavnik Vlade, na vladinoj konferenciji komentarisao kandidovanje pojedinih ljudi za, odnosno najavu kandidature za predsednika Republike. Saša Janković, ombudsman je najavio da će se kandidovati za predsednika Republike i to je predsednik Vlade prokomentarisao kao zloupotrebu položaja, odnosno da političke poruke šalje sa državničkih funkcija. Pitanje za predsednika Vlade, zar ne vidi ironiju u ovome da on kao predsednik Vlade daje političke izjave koje nikakve veze nemaju sa radom Vlade? Komentariše druge koji koriste svoje slobodno pravo, pravo svakog građanina je da se kandiduju za bilo koju političku funkciju u državi.
Takođe, da li će opomenuti ministra policije koji je dao veoma sličnu izjavu gde je kao ministar policije komentarisao kandidaturu jednog građanina Srbije za predsednika Srbije na narednim izborima? Isto pitanje i za ministarku Mihajlović, pošto je uradila istu stvar. Znači, praktično od konferencije do konferencije za medije koje organizuje predsednik Vlade konstantno blati političke protivnike, blati sve koji mogu da ugroze i koji će na kraju ugroziti i oboriti ga sa vlasti, zloupotrebljava svoju funkciju, govori o stvarima koje nikakve veze nemaju sa radom Vlade Republike Srbije. Komentariše ljude direktno, vređa ih na najgrublji mogući način. Naziva ih raznim imenima i onda se pravi kao da je žrtva u ovom celom postupku. Kontroliše medije, koristi ove bot brigade, odnosno organizuje ih na različitim mestima po Srbiji koji šire blato, blate ljude, provlače ih kroz tabloide i na takav način vodi politiku u Srbiji. Zar predsednik Vlade ne vidi koliko je ovo pogubno za Srbiju?
Četvrto pitanje se tiče kandidata SNS za predsedničke izbore. Predsednik Republike je najavio da će objaviti da li se kandiduje za novi mandat do Božića. Nije prošlo ni 10 minuta nakon te izjave u kojoj je predsednik Republike takođe kazao da očekuje da će imati podršku SNS, da non-stop razgovara sa premijerom, odnosno sa predsednikom Vlade o tome. Deset minuta posle te konferencije za medije izlazi predsednik Vlade koji kaže, da će SNS odlučiti o kandidatu za dva do tri meseca. Pa, je pitanje da li predsednik Republike razgovara sa predsednikom Vlade? Da li se konsultuju i da li će, odnosno kada će predsednik Vlade prestati da maltretira građane Srbije i objavi im na koje izbore idemo i ko je kandidat SNS za predsednika?

Zahvaljujem.
Pošto koliko vidim niko se od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, daću pauzu do 14 časova.
Zahvaljujem vam.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da što pre razmotrimo amandmane na akte iz dnevnog reda ove sednice i donesemo ih glasanjem.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno Vjerica Radeta, Zoran Krasić i Nikola Savić, zajedno poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, zajedno poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka, zajedno Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić i narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Poštovani ministre, ovaj prvi zakon je Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i ono što je suština ovog zakona i naredna tri, koja treba da diskutujemo, je pomeranje roka, roka posla donošenja drugih zakona koji bi trebali da obezbede sprovođenje ovog zakona konkretno, a u suštini da dovedu do boljeg života građana Srbije.
Umesto da dobijem odgovor zašto nije urađen ovaj posao u roku, koji je sama Vlada odredila, gotovo ista ova Vlada, u manje više istom sastavu, u februaru mesecu ove godine, mi smo danas dobili Predlog zakona o tri tačke koje govore o odlaganju za šest meseci, odnosno godinu dana.
Sada, konkretno, ovo je Zakon o platama u javnom sektoru, koji je, kada je donošen ovde, ministarka Kori Udovički, naravno, hvalila, pošto je ona bila predlagač tog zakona, objašnjavajući kako iza tog zakona stoji veliki dvogodišnji rad, prebrojavanje zaposlenih u javnoj upravi, koji će konačno da uvede red u javnom sektoru. Naravno, gle čuda, od tog obećanja i od toga nema ništa. Došao je dan kada treba zakon da krene sa primenom, kako je bilo predviđeno 1. januar 2017. godine i sada Vlada, gotovo ista, doduše, nadležna ministarka, u ovom slučaju je druga, dolazi i kaže –izvinite, treba nam još godinu dana, a ni jedne jedine reči zašto to nije moglo da se uradi u ovih prethodnih 10 meseci. Koji je to problem bio? Ako se dve godine radilo na zakonu, kao što je rečeno u februaru mesecu, šta je bio problem da se do kraja ove godine usvoje potrebni zakoni i krene sa primenom tog, inače lošeg zakona?
Naravno, umesto da dobijemo te odgovore, nastavlja se sa kampanjom iz Vlade, sa praznim pričama i obećanjima. Sada je hit, koji je ministarka imala, vezano na temu zaposlenih u javnom sektoru, kako će taj broj biti u toku 2017. godine smanjen za 5.000. To, građani moraju da znaju, ne znači da će 5.000 ljudi manje raditi u javnom sektoru, zato što prirodnim odlivom od nekih preko 700.000, koliko je prethodna ministarka, posle dve godine brojanja, uspela da izbroji u javnom sektoru, preko 15.000 ljudi godišnje, kako se to kaže, prirodnim odlivom prestaje da bude zaposleno. Znači, umesto 15.000 koji će otići u penziju, da prevedem na običan jezik, 10.000 novih će biti zaposleno u 2017. godini, novih isključivo kadrova SNS, partijskih ljudi, nažalost, najčešće nesposobnih za svoj posao i zato imamo sve neefikasniji rad uprave, sve neefikasniji rad javnog sektora, sve neefikasniji rad javnih preduzeća, gde neznanje, recimo, samo u „Elektroprivredi Srbije“ dnevno ovih dana košta građane preko milion i po evra, jer Srbija mora da uvozi struju. Građani treba da znaju da Srbija danas uvozi struju zato što ne može da se iskopa dovoljno uglja na Kolubari da bi mogle da rade termoelektrane u punom kapacitetu.
To su sve činjenice. I mi umesto da raspravljamo o tim stvarima vezane za život građana, imamo ovaj rok. Baš me zanima da li ćemo makar u ovoj načelnoj raspravi dobiti od ministarke, ministara, ko god bude ovde prisutan, odgovor na to zašto posao koji je Vlada preuzela na sebe nije odrađen, koji su to razlozi da se danas traži rok od još godinu dana.
Mi smo predložili da se ovaj član zakona briše, da se Vlada suoči sa posledicama svog nerada, a najbolje suočavanje biće izbori, gde sam siguran da će ova Vlada otići u prošlost. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.