Moram na ovo da vas isključim.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Videli su to. Znate, imaju jako dobre izviđače, pionire, šta li već ovi iz Dveri, pa vide šta radi Aleksandar Vučić. Mene zaista oduševljava kako oni to začas preklope nešto, kako to njima odgovara i kako bi to njima zvučalo.
Imali smo u poslednjih četiri ili pet godina stečaj dve banke. Obe su bile državne. Jedna je Agrobanka, a druga je Razvojna banka Vojvodine. Šta se javlja kao problem? Prvo, država garantuje za sve uloge do 50.000 evra. Iz budžeta Srbije, nadam se da sluša kolega predavanje iz ekonomije, se tih 50.000 evra isplaćuje. Zašto moramo da isplatimo iz budžeta? Zato što su sudski procenitelji i procenitelji banke naduvavali imovinu koja se stavljala pod teret da bi neka ekipa podizala kredite koje nikada neće da vrati.
Sada neko kaže da je to zbog banaka. Ne, to je zbog građana Srbije. Znači, isključivo zbog građana Srbije. Banka može plasmanom loših kredita da dovede u opasnost i sebe i Republiku Srbiju koja je izdala dozvolu za rad i koja će da pokriva sve njene gubitke do 50.000 evra.
(Srđan Nogo, s mesta: Šta radi Jorgovanka Tabaković?)
Nije Jorgovanka Tabaković procenitelj. Znači, Centralna banka je obavestila da se na svake tri godine radi procena vrednosti imovine koja je pod teretom. Da li imate nešto protiv? Nemojte tako.
Mene iznenađuju pravnici koji žele da se država umeša u obligacioni odnos između dve stranke. Što ne kažu kako su to uradili, recimo, za te kredite u švajcarskim francima, u Mađarskoj. Jeste, Mađarska je otkupila dug jer je imala para. Mi ih nemamo, ali kao što vidite mi smo pravna država i pošto ne možemo kao Skupština da ulazio u obligacioni odnos između dve stranke u postupku, može da uđe sud, što i radi, i to je tačno. Ne mešamo se mi u obligacioni odnos.
(Srđan Nogo, s mesta: Narodna banka?)
Ne može ni Centralna banka. Ne može. Jedini koji može da se meša u obligacioni odnos jeste sud. Nemojte da izmišljate. Kako ste dobili tu diplomu?

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv člana 2. i član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici DS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Nemanja Šarović, Nataša Jovanović i Dubravko Bojić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i narodni poslanik Branka Stamenković.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Banka ima pravo na glavnicu i kamatu. Ne govorite istinu. Šalite se sa prezaduženim ljudima, kao što se šalite sa penzionerima. Znate, smanjenje penzija je ozbiljna stvar i ja se ne bih sa tim šalio i ne bih se šalio sa ljudima koji su prezaduženi kod banaka.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ne šalim se ni ja, ali se ne bavim populizmom radi sticanja glasova. Imali smo ovde izmene i dopune Zakona o korisnicima finansijskih usluga. Doterali smo do maksimuma koliko je to mogla država da interveniše na onaj način na koji ima pravo Skupština. Nemojte da pričate da može Centralna banka da se umeša. Nema pravo. Centralna banka vodi računa o zakonitosti poslovanja banaka, njenoj likvidnosti i bonitetu koji ta banka ima na našem tržištu. Znači, o tome vodi računa. U obligacioni odnos između dve stranke ni država, ni banka ne mogu da se mešaju, nego samo sud. Meni zaista nije jasno šta vi hoćete od nas.
Jedino što država može da se umeša jeste da otkupi dugove građana, ali onda ne možete od jednih, već morate od svih. Imamo li mi para za tako nešto? Nemamo. Nemojte da izmišljate.
Još jedna stvar. Pazite, 2012. godine kamata na kredite u dinarima je bila između 32 i 36%, a danas je 10%, sa deviznom klauzulom od 12 do 15%, danas je 7,5%, bez obezbeđenja, a onda kažete kako smo mi smanjili plate i penzije. Nismo svima smanjili penzije. Nekima su veće nego ikada, i to je otprilike milion i 200.000 ljudi, ali sada – da li je bolje da imamo kamate sa 30% ili 35% na dinarske uloge, da imamo na deviznu klauzulu 12 do 15%, da imamo inflaciju 10 do 12%, da zadužujemo državu ili kroz sva ta smanjenja kamata koje je trpelo stanovništvo sada ostaje njima. Znači, svakom građaninu koji je imao kredit, makar 100.000 dinara, 20.000 dinara ostaje njemu za njegove potrebe. Ko tu ekonomsku logiku ne razume, ne može ni da razume zašto je SNS …
(Zoran Krasić, s mesta: Vreme.)
Vreme je odlično napolju, gospodine Krasiću.
… Zašto je SNS i pored svih nepopularnih mera pobedila sa apsolutnom većinom na izborima koji su održani pre samo šest ili sedam meseci. Rezultat se računa, ne obećanja i ne demagogija. Vi se time bavite.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Ovo je veliki trenutak za vas, gospodine predsedavajući, dali ste konačno pravo na repliku i zaista je to odlično. Ne znam koliko uvreda treba da se izrekne na račun jednog poslanika da bi mogao da dobije pravo na repliku, ali dobro, treba to staviti …

Ja ne bih dozvolio uvrede. Nemojte molim vas.

Hajde da postavimo stavi ovako. Ne slažem se ni sa čim što je prethodni govornik rekao, ali da vidimo ono što on predlaže. Sudovi koji bi trebali npr. da reše to. Poljski sudovi su nedavno rešili i uradili su isto ovo što ja uporno tvrdim i što uporno ponavljam. Oni su proglasili ništavim odredbe ugovora u švajcarskim francima i taj ugovor su pretvorili u beskamatni zajam u zlotima. Poljski sudovi, molim lepo. Zašto to ne urade sudovi u Srbiji? Ne mogu. Zašto ne mogu? Zbog uticaja. Znate kakav je uticaj. Kada savetnik predsednika Republike uradi pravno mišljenje i sa tim pravnim mišljenjem se ide kod sudija, koji sudija onda sme da donese drugačiju presudu? Kada Dragiša Slijepčević kaže na Kopaoniku pred 300 pravnika svoj pravni stav, napadaju ga ti isti profesori pravnog fakulteta i mnogi koji su vezani za banke. Ima tamo na pravnom fakultetu ljudi koji se ne slažu sa tim, ali ovi koji su uzeli novac od banaka ne mogu i ne smeju.
Idemo dalje. Direktor BIA zastupa veliki broj, odnosno njegova bivša advokatska kancelarija, a dok je on ranije bio advokat, zastupa veliki broj poslovnih banaka i direktno se meša i utiče u rad pravosudnih organa. Znači, direktno. Evo, neka Aleksandar Đorđević izađe i neka kaže da to nije tačno. Naveo sam mu konkretan slučaj kada je podneo lažnu ispravu njegov kolega iz kancelarije, aneks ugovora koji nije potpisala stranka u slučaju Pireus banke i jednog privrednog društva. Još je on bio advokat, a i 2016. godine kada je bio direktor BIA, identičan slučaj je ponovljen.