Zahvaljujem ministre.
Na član 33. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Sreto Perić, zajedno narodni poslanici Srđan Nogo, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić i prof. dr Miladin Ševarlić, i zajedno narodni poslanici Demokratske stranke.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Dosta se briše u ovom zakonu. Mi predlažemo da se izbriše ono što vi predlažete da se izbriše, a najbolje bi bilo kad bi moglo da se izbriše i ovih prethodnih pola decenije, pa i ovih prethodnih 16 godina, pa i ovih prethodnih 26 godina, ali, nažalost, ne može.
Elem, pa nažalost ne možemo da brišemo šta je bilo u prošlosti, ali možemo da se okrenemo da pravimo bolju budućnost. Ja se nadam da građani Srbije imaju volju u budućnost, da što pre skinu sa vlasti ovu Vladu, ali dobro to je moje mišljenje, naravno imam pravo na njega i nadam se da će se to ubrzo desiti.
Vidite liberalizacija trgovine, spuštanje, ukidanje carina, kao i precenjeni kurs dinara ugasiće i veliki deo domaćih proizvodnih pogona. To je ključni problem Srbije. E, sad, možda neko misli, kao što je uvaženi kolega Arsić, evo ga tu je, moram da ga pomenem, da bi mogao da se javi, jer ja zaista volim da vodim diskusiju sa njim, možda on misli da u Srbiji ne daju podsticaje stranim investitorima, već da strani investitori plaćaju državi 10 hiljada evra kako bi mogli da zaposle nekog. Možda on misli da ti ljudi rade u tim fabrikama za nekoliko hiljada evra, ali ne rade nažalost. To postoji samo u mašti gospodina Arsića.
Uporno postavljam pitanje – koja se država razvila od stranih investicija? Vi to ne možete da mi kažete i ne možete da mi date odgovor. Samo domaćim investicijama, gospodine Arsiću, i mi treba da podstičemo domaće investicije, da podstičemo njihovu mogućnost da tehnološki napreduju, da razvijaju sopstvenu proizvodnju. Meni je žao što nema ni kolege Đukanovića koji me je jednom oduševio, nedavno, na temu aerodroma govorio o IMT-u i pokazao kako SNS ne poznaje šta je potrebno ___ Srbije, ali dobro. Eto, makar je tu gospodin Arsić i on će sigurno ove sve moje nedostatke uspeti da mi razjasni, da mi protumači, da mi obrazloži i siguran sam da ću puno imati da naučim iz demagogije SNS.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Pravo na repliku, gospodine predsedavajući.
Znam ja kolike su plate zaposlenih i kod domaćih i kod stranih investitora. Ono što je problem, jeste što vi stalno spominjete strane investitore i imaju svi iste uslove. Svi iste uslove. Znači, i strani i domaći.
Problem jeste, što mi nemamo dovoljno domaćih, ne možemo da ih stvorimo. Da li treba država da bude poslodavac? Ja mislim da ne. Pokazalo se u sistemu koji smo imali do devedesetih godina prošlog veka, da to baš i nije najsrećnije rešenje. Znači, ne može država da bude poslodavac.
Sada, ako nemate dovoljno domaćih industrijalaca, šta ćete da uradite? Pa, da pozovete još nekoga da investira u vašu zemlju. Da li će Srbija industrijski da se razvija? Da, hoće. Potpuno sam siguran u to, zato što sad jesu teška vremena, ali moramo da počnemo problem da rešavamo. Što pre počnemo da ga rešavamo, pre ćemo i da ga rešimo i lakše ćemo da ga rešimo.
Počeće i ovde mnogo ozbiljnije da se bave biznisom i domaći investitori. Šta je najveći problem bio do sada? Zato što su se ovde uglavnom bavili uslugama, znači najveći investitor je bio Mišković, koji je kupio „Maksi“, „Maksi“ prodao „Delezu“ i to su prikazali kao investiciju od dve milijarde evra, čini mi se tako nešto. Time se još i hvale.
Znači, nije to investicija, investicija su nova rada mesta. Nova stvorena vrednost. To je proces i to ne može da se reši ni za godinu ni za dve. Ali, smo počeli da rešavamo.

Hvala.
Koleginice Janjušević je u sistemu, ali nemate vremena. Vaša poslanička grupa više nema vreme.
Pa, nemate, nemate vremena, to vam objašnjavam, na naredno možete da se javite. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Nekoliko reči vezano za ovaj član 218. na koji se odnosi ova izmena i govori o robi na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Pitanje za predlagača, zašto ste brisali stav prvi koji je važio, evo od donošenja ovog Zakona. Koliko to je već? Desetak godina.
Uvozne dažbine se nisu plaćale, između ostalog na novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvoz za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove, odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih, motornih vozila i aparata igre na sreću.
Zašto ste ovo sada brisali? Ovamo se busate, zaklinjete da hoćete da pomognete razvoju privrede, razvoju domaće privrede, u stvari vi ste samo spremni da dajete pare strancima. Tamo dajete po 10, 15, 20 hiljada za radno mesto, koliko ko zatraži, a ovde ukidate uvoznu dažbinu na ove proizvode koje bi svakako osavremenili nečiju proizvodnju koji bi pomogli nekome da počne nešto da radi neki privrednik naš, iz Srbije. Naravno, govorila je Nataša, ne smetaju nama ni oni koji dolaze iz belog sveta, ali ne da dolaze zato što im Vučić kaže da je ovde najjeftinija radna snaga, pa im još da 10, 15 hiljada evra po svakom radnom mestu i onda su oni, kao neka investicija, kao ona u „Zastavi“, ali o tome ću po sledećem amandmanu, to moram da vam ispričam.

Hvala.
Na član 34. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković, Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Marina Ristić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i zajedno narodni poslanici DS.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ovaj amandman se odnosi na izvorni član 281. jeste to postupanje carinskog organa vezano za prava intelektualne svojine, ali ugovor sa „Zastavom“ mogao bi se i takvim nazvati, jer je tim ugovorom Dinkić koji je juče ili prekjuče, oslobođen svih optužbi, uspeo da toliko ošteti državu Srbiju, da je to zapanjujuće.
Još je više zapanjujuće to da sadašnja Vučićeva Vlada koja je došla posle te demokratske Vlade, u Srbiji ništa nije promenila u tom smislu. Znam, vi biste odmah rekli da je to zatečeni ugovor i da ne može da se menja zbog tih stranih partnera itd. ali ne znam koliko javnost zna, vi ministri valjda znate, iako je taj ugovor tajan, naravno svaka tajna se otkrije pa se i ta otkrila, da „Fijat“ za zaposlene u „Zastavi“ ne daje ni jedan jedini dinar u budžet Republike Srbije na ime poreza i doprinosa na zarade.
Zašto? Zato što je tim ugovorom dogovoreno da se iz budžeta „Zastavi“ uplate ta sredstva i svakog meseca dva dana ili dan pre nego što se isplaćuju zarade iz budžeta se „Zastavi“ uplati taj iznos i oni radnicima isplate plate, a taj isti iznos koji su juče dobili sutra vrate u budžet i okreće se to vrzino kolo, a oni ni jedan jedini petoparac na ime doprinosa i poreza ne daju u budžet Srbije ni dan danas, a vi, Vučić i ostali, ćutite i krijete tu državnu tajnu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Opet naš amandman briše se, na vaš predlog člana briše se. Samo toliko da konstatujem da ima dosta tih silnih brisanja.
Vi ovde malopre oduzimate mogućnost da se bez carine uvozi tehnologija i oprema koja treba da se služi u proizvodnom procesu, a ne proizvodi se u Srbiji, a sa i ovde kod intelektualne svojine ukidate pravo žalbu, pa baš lepo vodite računa o interesu srpske privrede.
Hteo bih da istaknem jednu bitnu činjenicu koju vi uporno ignorišete i ne možete da shvatite. Ne znam da li ima smisla da vam donesem neku literaturu pošto volim diskusije sa vama, da li znate da u zemljama OECD-a 20% bruto nacionalnog dohotka direktno učestvuje država. Jedino vi kažete da treba državu skroz skloniti iz svih ekonomskih tokova. To je potpuno suludo.
Niko ovde ne govori da se treba vratiti u vreme komunizma, ali već kada pominjete tu SFRJ morate da znate da su tada postojali ozbiljni privredni giganti. Postojao je jedna IMT, jedan IMR, jedan PKB, jedna Prva petolekta i mnoge druge kompanije koje su bile svetski giganti onog vremena, a koji su tek, ratom, sankcijama i pljačkaškom privatizacijom, koja je rađena po diktatu te iste EU upravo da bi se ubile te firme, da bi se sprečila konkurencija, ne samo na ovom tržištu, nego na nekim inostranim tržištima, potpuno devastirala i upropastila industriju Srbije.
To je jedan suštinski i ključni problem. Nije samo „Fijat“ da ne plaća ništa od dažbina Republici Srbiji, pa ne plaćaju ni mnoge druge kompanije. Da li vi meni kažete da je „Vip telekom“ došao ovde da bude mobilni operater i da pravi tolike gubitke. Kolike gubitke ima? Hajde da pogledamo završne račune. Hajde da pogledamo završne račune gomile tih stranih kompanija koje su ovde dobile povlašćeni položaj, ne samo tih 10 hiljada evra, nego gomilu drugih stvari i gomilu drugih povlastica. Svi imaju negativne bilanse, samo iznose novac iz zemlje.