Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ja bih voleo da vidim kako to oni iznose novac iz zemlje. To je bilo moguće do 2012. godine sa jednim, mogu da kažem, zakonom koji je napisan za Miroslava Mišković, Zakon o deviznom poslovanju, da bi se amnestiralo za sve one špekulacije koje su rađene 2008, 2009. i 2010. godine. Napisan je čini mi se oktobar-novembar 2011. godine.
E sad, kako to vole neki da se hvale, dohodak u zemljama OECD-a je 20% u državnom vlasništvu. Verujte da ni kod nas nije manje. Pogledajte samo koliki dohodak pravi Elektroprivreda Srbije. To su one strateške grane kojih ni jedna zemlja neće da se odrekne. Nemojte to da uzimate kao parametar.
Meni se jako sviđa jedan taj koncept kad neko kaže IMT, IMR, „Zmaj“ itd. Nije to trebalo da se uništi, ali to nije ni imalo šanse da preživi u onom obliku u kakvom je postojalo. Možete da odmahujete koliko god hoćete, Josip Broz Tito nije pravio „Zastavu“ da bi izvozio automobile, nego da ih ne bi uvozio, nije pravimo IMT i IMR da bi izvozio traktore, nego da ih ne bi uvozio, i „Zmaj“ isto tako kao poljoprivredne mašine, da ne nabrajam dalje.
To tržište koje je pripadalo celoj SFRJ se raspalo. To je početak propasti tih privrednih giganata. Zato kažem, mogli su da se sačuvaju, ali ne u onom obliku u kome vi mislite da je moglo. To više nije bilo održivo i nije bilo moguće. Raspravljati o privredi na jedan tako lak način, razumem, kolega je mlad čovek, misli da sve može, ali kad počne da rešava problem, onda će da vidi kako to zaista izgleda.

Hvala.
Kolega Nogo je u sistemu, ali nemate pravo, nije vas spomenuo. Veoma korektno je diskutovao po amandmanu na ono što ste vi...
Hvala vam puno na razumevanju.
Na član 35. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Verica Radeta i Nikola Savić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i zajedno narodni poslanici DS.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Morao bih da ukažem na to da su IMT i IMR i te kako imali šansu da prežive, u drugom obliku, ali samo Srbiji je potrebno 400.000 traktora i to je najbolji traktor za srpske uslove, a da ne govorim da može da se izvozi, recimo, na tržište Afrike, gde je bio i te kako prisutan.
(Vladimir Orlić, s mesta: Jel to po amandmanu?)
To jeste po amandmanu. Sve je ovo po amandmanu, gospodine Orliću, nemojte da se vi zabrinjavate. Gospodinu Arsiću ne smeta, ne znam zašto se vi bunite, zašto se nervirate. Mi prosto vodimo jednu konstruktivnu raspravu i zaslužili smo, s obzirom da smo tu 24 časa. Mislim da je ovo samo na korist građana Srbije.
Ja bih vam postavio pitanje – da li znate kako se razvila, recimo, japanska „Tojota“ i kako je ona nastala? Takođe, da li znate kako se razvijala Južna Koreja? Ako to znate, svaka čast.

Ja vas molim da se vratite stvarno na amandman. Pustio sam ovo prvo oko IMT-a, bilo je u redu sasvim. Hvala.
Vladimir Orlić, po kom osnovu?
(Vladimir Orlić, s mesta: Pravo na repliku, čuli ste ime.)
Amandman.

Ja ću ovo vreme svakako da iskoristim da uputim na ono što je trebalo da čujemo po amandmanu, a nismo. Vi zavedite kao repliku ili ne morate, nije važno.

Biću korektan, da bude po amandmanu, molim vas.

Hvala.
Na član 36. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Miroslava Stanković Đuričić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Milan Ševarlić, i zajedno narodni poslanici DS.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Radi se o članu 288, prodaji carinske robe, propisivanju uslova i načinu prodaje. Propisano je ovo bilo i postojećim zakonom, da prodaja carinske robe može da se vrši, odnosno da se vrši posle ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, po pravilu javnom prodajom i da carinski organ može bez javne prodaje odmah prodati lako kvarljivu robu i žive životinje zadržane u skladu sa članom 298.
Vi ste ovde nešto menjali, ali ovo je svakako interesantna tema, pre svega prodaje te carinske robe po pravilu javnom prodajom. Opšte je poznato koliko je malverzacija bilo i koliko ih i danas ima kada je u pitanju prodaje carinske robe, koliko se prodavnica velikih snabdeva tom carinskom robom u nekim šverc turama sa šefovima skladišta, sa carinicima itd, koliko se automobila na ovaj način proda. Dakle, ovo mora biti mnogo ozbiljnije i u zakonu regulisano, a i mnogo ozbiljnije da se radi sam taj posao.
Vi ste rekli sada u izmenjenom zakonu da prodaja robe ustupljene u korist države ili oduzete u skladu sa članom, a to je ta carinska roba, vi sada nešto kao ulepšavate naziv, vrši se opet po pravilu javnom prodajom. E, to je problem. Ne može po pravilu, nego mora isključivo. Kome vi to ostavljate mogućnost da utvrđuje da li će ta roba biti prodata javnom prodajom ili neće? Umesto to da menjate, vi garnirate zakon nepotrebnim nekim rečima. Hvala.