Sada dolazimo do dela zakona koji reguliše zabranu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija i to je praksa svuda u svetu. Ali, ja postavljam pitanje, za proteklih šest godina važenja prethodnog zakona, ko je u Srbiji ikada uhvaćen i suđen i procesuiran za dela na osnovu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija? Jer, u praksi je to bio izuzetno čest slučaj. Znači, mnogo je primera bilo da se na osnovu tih insajderskih informacija povlače određene poslovne odluke i poslovni potezi, tako da u prethodnih šest godina mi nemamo slučaj da je bilo ko uhvaćen i procesuiran za jedno takvo delo. Ali, pozdravljamo dalje preciziranje ove odredbe, samo što je problem što stalno odredbe ostaju mrtvo slovo na papiru.
Postavljamo pitanje i zašto se izuzima iz trgovine hartija od vrednosti koje izdaje Narodna banka i država Srbija, jer je pogrešno, svuda se u svetu normalno trguje sa takvim hartijama, jer na osnovu sekundarne trgovine se formiraju upravo i cene i instrumenti kojima se trguje.
Bolji bi zakon bio da smo bili sveobuhvatniji, ali, ovde je očigledno konkretan nalog Evropske unije i konkretan interes Evropske unije bio u pitanju. Mi, nažalost, nikada ništa ne radimo u interesu građana Srbije, ma koliko god se poslanici vladajuće većine ljutili, ali je to praksa i to treba razobličiti. Prosto, vi radite u interesu EU, odnosno, radite samo ono što vam se naloži, a ne razmišljate o široj slici i o interesu građana. Opet kažem, vi nemate tržište kapitala i o čemu mi uopšte pričamo? U Srbiji ne postoji tržište kapitala. Tačka. To je prosto jasno. Ne može da se trguje zato što, em što je upropašteno, em što je dozvoljeno da se sva imovina koncentriše u rukama malog broja pojedinaca, dal` su domaći, dal` su stranci.

Goran Kovačević ima reč.

Tačno je da finansijsko tržište u Srbiji jeste u teškoj krizi i to je posledica zato što nemate finansijske derivate na kojima možete da trgujete na tom tržištu. To nije posledica lošeg funkcionisanja ove Vlade, već, jednostavno, teške ekonomske situacije.
Delimično mogu da se složim sa vama da ovi zakoni koje sada i danas donosimo uređuju ono što nije bilo uređeno pre šest godina i da je sigurno postojalo bezbroj insajderskih informacija koje su uticale na finansijsko tržište. Možemo da imamo različite političke stavove, ali, suštinsko pitanje je – zašto tražite da nešto što je danas bolje, i vi kažete da je bolje, verovatno će biti bolje, što nije postojalo, treba da se briše?
Politički stav je u redu, shvatam da treba da se briše, ali, da se ne bi brisalo, da bi bilo bolje, ja ne mogu da glasam za vaš amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ne čudi što se ovoliko ovaj amandman, da brani od nekih poslanika. Postoji više vrsta hartija od vrednosti, imate dužničke hartije od vrednosti, imate vlasničke hartije od vrednosti, ali oni su uopšte protiv hartija od vrednosti. Znate, imate primarnu emisiju hartija od vrednosti, imate sekundarnu emisiju hartija od vrednosti, odnosno trgovinu na tržištu hartija od vrednosti sekundarnu. Oni bi hteli da bude sve primarno, da Topčider radi punom parom i da kada građani dobiju platu odmah trče u banku i iz banke kod dilera, da kupuju na ulicama evre. Koliko? Od jedne plate dva, tri evra. To je njihov plan i takvu nama oni Srbiju obećavaju.

Možete po amandmanu. Izvolite.

Mislim da sam zaslužio pravo na repliku, da pojasnim, pošto me očigledno prethodni govornik nije dobro razumeo ali dobro, jer stav 104. ukoliko pogrešno protumači. Ja sam ukazao, gospodine Arsiću, upravo na to da je ovde problematično što se ne razvija i ta sekundarna trgovina hartijama koje izdaje Narodna banka i država. Tako da me niste slušali, ali dobro. Nisam video da li ste bili u sali, pa tek toliko da pojasnimo.
Drugo, šta biste rekli Aleksandru Vučiću, kada smo imali razgovor ovde u Narodnoj skupštini, on je sam rekao da se apsolutno slaže oko primarne emisije i da je to dobra stvar, ali mi je rekao direktno, šta bi bilo sa Srbijom i da bi mu iz EU haos napravili kada bi on to radio iako je to dobra stvar. Molim lepo.

Reč ima Veroljub Arsić.
Možete li po amandmanu, pošto nisam dala replike.

Pa, evo, znate šta, predsedavajuća, one stvari koje su proverljive dokazuju nam da li neko govori istinu ili ne. A ja sam upravo optužen da nisam bio u sali dok je kolega govori, a sedeo sam ovde, nisam se mrdnuo. Prema tome, neka građani sami procene ko govori istinu, a ko ne.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević. Izvolite.