Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, stvarno više ne znam kako da vam objasnim da roditelji neće biti oštećeni. Malopre kada sam vam rekla – pročitajte do kraja, to znači – za kupovinu opreme za bebe, kupovinu, ne samo povraćaj PDV, nego kupovinu opreme za bebe, komplet. To je mnogo više nego povraćaj PDV. To je jedna stvar. Prvo to.
Drugo, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom planira se određena novčana sredstva koja će porodice sa decom dobijati u kontinuitetu. Prema tome, tu ide i nadoknada za dečiju hranu i sve ono što je potrebno za rast, razvoj normalan dece školskog, predškolskog i dalje uzrasta do njihovog punoletstva. To morate da shvatite.
Videćemo kakav će zakon biti. Kada dobijemo zakon onda predložite amandmane na ono što vam se ne sviđa, pa ćemo onda razgovarati o tome. Ovako možemo da pričamo do sutra. Bitno je da roditelji u ovom trenutku neće biti oštećeni kao što su 2001. godine bile oštećene sve majke sa rođenim trećim, četvrtim i petim detetom jer im je trajno ukinut dečiji dodatak zarad jednokratne pomoći. Tada se niste setili da se bunite. Tada se niste setili da se bunite i da se toliko brinete. To je prošlo onako glat.
Zašto sada to licemerje? Jednostavno, ja sam vas pažljivo slušala. Ono što je najvažnije, ovo je bolje od onoga što je bilo kada nije bio povraćaj PDV. Ovo će biti sada bolje od ovoga sa ovom komplikovanom administracijom.
Treba da promovišemo dojenje kao jedan od najboljih načina ishrane dece, a ne da promovišemo raznorazne zamene i mlečne formule. Trebamo da naučimo naše majke da spremaju domaće kašice kod kuće. Tako se hrane bebe najpravilnije, a ne instant, pa da se brinemo da li ima pesticida ili nema pesticida. A kad smo kod toga, jedne su norme za količinu pesticida u sirovini, a druga je norma mnogo strožija u dečijoj hrani, i tu je došlo do raskoraka koji smo imali u prethodnom periodu. I nikog ne možemo da optužimo – svi su radili po pravilima.
Znači, jedni su kriterijumi za količinu pesticida u voću i povrću za ljudsku ishranu, a drugi, mnogo strožiji, su u dečijoj hrani. Onaj čovek nije mogao da sanja da mora da uzme namirnice sa mnogo nižim vrednostima. Prema tome, to su opasnosti koje vrebaju i mlade roditelje i mlade majke.
Treba da promovišemo zdravu, pravilnu ishranu, a ne deci da dajemo instant hranu. Treba da budemo majke i da pripremimo to u svom domaćinstvu, da bude oplemenjeno i ljubavlju i svim onim što je potrebno za dete. Tako ćemo razvijati pozitivne navike kod deteta u ishrani. Tako ćemo izbeći gojaznost. Tako ćemo naučiti decu da konzumiraju voće, a ne voćne sokove, povrće a ne instant kašice. Ali, treba da se prihvate majke varjače i da spreme tu dečiju hranu. E, to je ono što mi treba da promovišemo na svakom koraku. Hvala.