Hvala lepo.
I ministar finansija je tu, možemo da počnemo. Čuli smo impresivna uvodna izlaganja, koja, naravno, situaciju u Srbiji prikazuju u vrlo svetlim ružičastim bojama. Praktično, evo da citiram nešto, gde nam je rast BDP-a najveći u Evropi, da je nezaposlenost upola manja nego pre pet godina, da je suficit treća godina za redom, da je smanjen javni dug, da su plate i penzije najveće u istoriji, da imamo ogromno smanjenje poreza na platu za 1% i da smo na putu, to je bila jedna od poslednjih rečenica ministra finansija, na putu da uskoro dostignemo standarde EU, citiram.
Onda smo čuli od ministra Antića da je za južni tok već, koliko sam shvatio, za projekte uloženo oko 100 miliona, sedamdeset i nešto miliona, a nije urađen ni jedan metar, osim onih 30 metara što je Toma Nikolić otvarao pre par godina, negde gore po Vojvodini. Ne znam da li neko čuva tu cev ili je odneta za neke bolje potrebe? Možda je od te cevi napravljen onaj slavoluk negde po Beogradu u bojama srpske zastave.
Naravno, to nije situacija i to je nastavak, neki zli bi rekli, laži koje emituje ova vlast, a ja bih rekao – neistina koje se čuju od ove vlasti. Rast BDP-a u Srbiji je najmanji u regionu od kad je ova koalicija koja danas drži vlas preuzela vlast. Znači, najmanji. Rumunija ima rast koji je pet puta veći nego Srbija. Nešto što se zove Kosovo ima duplo veći. Hrvatska ima skoro dva puta veći i to je suštinska istina.
Kažu da imamo najveći pad nezaposlenosti u šest godina ove vlasti, što je još jedna neistina. Ta nezaposlenost, taj procenat od dvadeset i nešto posto, 23% - 24% koje sad, navodno, spuštaju na 11%, što ni po statistici našoj nije tačno, jer je još uvek 13%, je posledica izmene u metodologiji statistike i posledica toga da je ovih šest godina pola miliona ljudi, mahom mladih, otišlo iz zemlje. Pa, verovatno je jedan dobar deo tih ljudi bio prijavljen na Birou rada.
Realno je da je broj nezaposlenih smanjen za oko 100.000, da je to sad negde oko 650 – 700 hiljada ljudi, a da je pre šest godina taj broj bio 850 hiljada. Pa to može da bude smanjenje od nekih 17% - 18%, onako najoptimističnije, a nikako na polovinu.
Statistika nije la. Bez obzira ko vodi Zavod za statistiku, ko čita podatke, ne možete da slažete sami sebe, odnosno, sami sebe možete, ali ne možete ljude koji znaju da čitaju i da se bave osnovnim računom.
Suficit - ovo je jedina Vlada na svetu koja se hvali suficitom. Ekonomista iz zabavišta, znači zabavište za ekonomiste, a ne doktor ekonomskih nauka pod sumnjom doktorata, zna da su suficit i deficit isto zlo. Niko na svetu se ne hvali suficitom. Suficit nije posledica ničeg dobrog. Suficit može da bude posledica lošeg planiranja, pa vas, da niste znali da isplanirate, iznenadi nešto. Može da bude posledica prevelikog zahvatanja od poreskih obveznika, čime smanjujete njihov standard ili, treća opcija, može da bude posledica toga da država nije uradila ono što je njen posao, bilo da su u pitanju investicije, socijalna davanja ili nešto treće, pa vam onda ostane više nego što je bilo planirano. Niko se ne hvali suficitom.
Budžet kad se projektuje ima za cilj da bude izbalansiran. Idealna varijanta je nula, da nema ni deficita, ni suficita, ali niko normalan se ne hvali suficitom. Ponekad se planira deficit zato što morate da uđete u neke investicije koje će za neki naredni period, kroz pet, 10, 15 godina, te investicije da vam vrate nešto, pa da onda imate u budućim generacijama veći prihod za budžet. Niko ne planira suficit u budžetu. Ne postoji država na svetu koja to radi, osim u Srbiji.
Naravno, kad to ponavljate u medijima, koji su razglasna stanica jedne ili nekoliko stranaka, onda, naravno, jedan veliki broj ljudi, ne zato što imaju neku manu, nego zato što su laici, ljudi se, inače, ne bave ekonomijom u bilo kojoj državi, pa i ovde, onda neko dođe na ivicu toga da pomisli da je to tačno, a onda ugasi taj televizor, pa otvori svoj frižider, ili svoj garderober, ili svoj pasoš, ili svoja sećanja sa letovanja kojih nema, ili svoj rezervoar, ili to kad je mogao da ugosti goste na pravi način, ili da kupi detetu poklon za rođendan koji odgovara njegovim potrebama i onda vidi da je istina u frižideru, u ormaru, u sećanjima i u realnosti, a ne u toj televiziji koja je, inače, u ovom setu ovih zakona.
Evo, da gledaoci ne misle da se ovde nešto prodaje na kilo. Ovo je, dragi gledaoci, dragi građani Srbije, današnji dnevni red – preko 3.000 stranica. To su ovi umni ljudi napisali i dali nam u subotu da pročitamo i da danas to branimo pred vama, pošto smo mi ovde zbog vas, a ne zbog Vlade koja ponekad dođe u parlament i dobro su došli, čak i kada donesu hrpu ovih prevara i laži.
Dakle, ništa od ovoga, osim tehnike imate u svakom zakonu. Pa i u Zakonu o budžetu imate tehnički deo koji je uvek isti, pa da li je na vlasti fašizam, komunizam, demokratija ili nešto između. Jedan deo, naprosto, je zadata tema. Ali, s druge strane, budžet je slika politike jedne vlasti – šta ta vlast ima kao svoj prioritet, šta je to što je najvažnije za tu vlast.
Ovde je, koliko sam shvatio, najvažniji deo u ovom budžetu je povećanje plata vojnika i policajaca. Oni imaju male plate, to je tačno, ali ja sumnjam da je ovo povećanje njihovih plata inicirano brigom Vlade za njihov standard. Bojim se da je to inicirano strahom Vlade da će im ta policija i ta vlast biti potrebna kao jednoj sličnoj vlasti 2000. godine. Samo da vas podsetim, to je bilo pre 18 godina, nije pomoglo. Diktator, diktatura, kriminal i laž ne mogu da budu odbranjeni ni sa policijom, ni sa vojskom. Naravno, i u vojsci i u policiji je 95% časnih ljudi koji neće da urade to, čak ni za ove bedne pare.
Kaže, stići ćemo standard EU sutra, prekosutra. Mi smo na začelju u listi država koje kada se gleda procenat ostvarenja standarda u odnosu na EU, mi smo sada po podacima, naravno, iz realnih izvora, na 37%. Bilo ko od ekonomista ko sme da pokaže svoju diplomu, ma kakva da je i da se ne stidi nje, makar ni podsvesno, zna da je za ozbiljan razvoj Srbije u situaciji u kojoj se mi nalazimo, posle svega onoga što nam se dešavalo, ja tu mislim i na socijalizam Titov, ne samo na ono što je bilo u devedesetim, nama treba rast, dvocifreni rast u narednih deset godina da bismo imali šansu da u tom periodu stignemo Slovačku, koja je startovala pre 15-20 godina sa pozicije Crne Trave u odnosu na tadašnju Srbiju, bez vređanja Crne Trave, nego Crne Trave po ekonomskom potencijalu. Naš BDP je nekoliko puta manji od istog proizvoda u Slovačkoj, a Slovačka je skoro tri puta manja zemlja od Srbije. Hrvatska ima duplo veći, a Slovačka nema ni more, ni planine, ni ništa od tih prirodnih bogatstava koje nam donose korist, bili vi pametni ili ne, bili odgovorni ili ne.
Šta je po analizi ovog budžeta glavni interes? To je korupcija. Imate usluge po ugovoru, to je glavna stavka u svim ministarstvima, to su ogromne cifre. Usluge po ugovoru su preko 10 milijardi evra u ovom budžetu. Čini mi se da je to malo u odnosu na 1200 koliki je ukupni budžet, ali verujte, 50% tih, to iz iskustva onih koji danas rade sa državom, možete da zaključite, najveći deo toga je čist kriminal. Nema boljeg posla, nego da prodajete ovoj vlasti i ovoj državi bilo šta, od čačkalica, do šta hoćete, dina kartice da štampate, ili tako nešto što ima veze sa nekim iz vrha vlasti. Tu su cene dva-tri puta veće, nego što su realne.
Imali smo pre par godina slučaj da je bila hitna nabavka iz stavke po ugovoru, sredstva za usluge po ugovoru, gde je Železnica Srbije kupila 1000 i nešto kuka koje spajaju dva vagona, one, kako se zove, ne znam to zvanično, ali svi smo to videli nekad, zato što je naravno nestalo, i plaćeno je sedam puta više nego što je to na tržištu, a šest meseci pre toga isti taj ŽTP je uništio 100 ili 200 vagona koji su bili, ili par stotina ako se dobro sećam tih teretnih vagona, koji su bili dotrajali i bilo je u redu da oni budu uništeni, ali se skinu kuke pre toga pa se stave u magacin, jer te kuke mogu da se koriste bez obzira na njihovu starost. To je jedan od malih primera.
Pogledajte bilo koju javnu nabavku, to je cirkus. Pogledajte još jedan primer za to šta radi ova vlast svojim građanima. Cena goriva. Imamo gorivo koje je jeftinije nego u Francuskoj za 0,1%, znači, za ni za šta. Naše gorivo, ne naše, nego gorivo na našim pumpama, ne postoji ni jedan razlog da bude ovoliko skupo, osim što su akcize i porez više od 50% te cene. Znači, građani, svi, od onog negde tamo po Africi ili Aziji koji vadi tu naftu, do onog koji je transportuje kao sirovu naftu, do rafinerije, transport od rafinerije do benzinske pumpe, troškovi benzinske pumpe, radnika, svega tamo, to je, ako je cena goriva 160 dinara, to je 70 dinara, a 90 dinara uzimaju neki od ovih ljudi ovde što sede i troše na nešto što njima padne na pamet. Recimo, na gondolu u Beogradu.
Naravno, zar nije san svakog građanina Srbije bio, bilo odakle, bilo šta da radi, da li iz Crne Trave, da li iz Subotice, da li je direktor Srbijagasa, da li predaje u nekoj školi, a ne ide tamo, a i ne zna gde se nalazi ta visoka škola u Ćupriji, da li je neki matori privrednik, nekadašnji iz Niša ili bilo ko, svima nam je bila želja da u Beogradu imamo gondolu i da je platimo svi naravno ili to možda nije normalno? Ja mislim da to nije normalno.
U državi gde decu lečimo SMS porukama, u državi gde stoji voz Beograd-Bar zato što su masne šine i kažu stajaće 15-20 dana zato što su šine masne. Da li ste videli negde na svetu vest, od kako postoji železnica, da je to razlog da jedna magistralna pruga ne radi 15-20 dana? Ne, treba nam gondola. I naravno, gondola mora da bude bar 100 puta skuplja od najskuplje jelke u istoriji čovečanstva. Deda Mraz je dao ostavku kada je video koliko košta jelka u Beogradu. I to je ono što smo mi dobili kroz ovaj budžet.
Imamo puno stvari, naravno, u 3500 stranica može da stane puno laži i puno gluposti. Jedna od stvari na koju smo podneli amandman i evo, ovo je spisak promena u amandmanu na budžet, tu ima jedno 10 stranica, neću da trošim vaše vreme i vaše nerve čitajući sve ovo, kada dođe vreme za amandmane o tome ću govoriti, ali prva stvar koju tražimo to je da se subvencije stranim firmama prepolove, odnosno za otvaranje novih firmi prepolove, jer očigledno je da to nije dalo rezultat koji se očekivao pre sedam, osam, 10 godina, kada je to počelo.
I tada sam bio protiv toga. Nema nikakvog smisla da od otetog, od novca kroz ove poreze ovakve, kao što je ta akciza na gorivo ili nešto slično, i od siromašnih srpskih ili privrednika iz Srbije, bilo koje nacije, da uzimate, otimate, i da onda dajete to velikim stranim firmama, mahom su turske ili tako neke, za koje nikad niste čuli pre nego što su došli kod nas, za otvaranje novih radnih mesta, gde se uvek u naslovu piše - biće 2000 radnih mesta, pa onda sitnim slovima piše - do 2026. godine.
Naravno, nikad nije bilo 2000 radnih mesta. Naravno, 20% tih firmi su pobegle čim su uzele pare, ostali se spremaju. Naravno, to su firme mahom sa proizvodima čije je tehnološki razvoj na nivou kraja 19 veka, mahom klemovanje žica. Uzmete žicu pa je sečete na 1,5 metra, pa je zakačite kroz tri ona, kako se zovu eksera velika ili kako se zove to, i dole se klemuje. Fenomenalno.
Nema ništa od one fabrike čipova. Nema ništa od bolnica koje su neophodne da imamo normalne ljude. Nema ništa od velikog projekta Mercedes-Ikarbus. Ne znam šta je sa onom nalepnicom sa znakom Mercedesa, možda se sad pretvorila u znak hipi pokreta, ali mi Mercedes ne pravimo.
Ova vlast je obećavali SISU, FAP-u iz Priboja. Ništa od toga, naravno. Bilo je obećanje pruge Beograd-Budimpešta do kraja 2016. godine. Da vas obavestim, dragi ministri i ostali iz Vlade, kažite to i predsedniku države, postoji velika opasnost da nam se za mesec dana približava kraj 2018. godine, a ne 2016. godine. I tu je od te pruge ostalo onih 1,5 metara što je Vučić sa onim Kinezom, stezao neke velike šrafove.
To su sve tužne stvari i to nam se ponavlja svaki dan. Gde god da se okrenete dobijate jednu veliku laž, koja je upakovana uz uzdisanje ili uz pretnju ili uz negativan odnos prema bivšoj vlasti. Tu bivšu vlast, koja vas je napravila, ja sam kritikovao najžešće od 2004. godine dok je bila do 2012. godine. I ona je bila jako loša i bila je anđeoska za vas, koji ste sada.
Znači, ovo je najgore što može da postoji. Tu nema ničeg goreg. Neko vam ladno kaže da je smanjen spoljni dug koji je bio 2012. godine 15, 16 milijardi, danas je 24 milijarde. I, to je smanjenje? Pa, to jedino ako se piše manjim fontom pa onda može, ali suštinski to čak i malo dete zna da je to povećanje.
Laž, kad ova vlast hoće da kaže da se pohvali nečim velikim, onda to meri u dinarima, pa kada kaže – mi smo uložili na neko obdanište na severu Kosova 56 miliona dinara, što je kada prevedete to na srpski to je oko jedno 400 hiljada, ili 450 hiljada maraka, a kada hoće nešto da sakriju, onda je to par desetina miliona evra. Tih par desetina miliona evra je nekoliko milijardi u dinarima. To su sve stvari koje mi viđamo svaki dan.
Budžet, da ne pričam o tome da se siluje parlament time što se u tri dana treba da reši ovaj ovde dnevni red od 3.500 stranica, do toga da se ponovo krši onaj budžetski kalendar. Trebalo je da sa budžetom, mi, ali ne samo mi, nego i građani Srbije budu upoznati pre mesec i po dana, da rasprava traje dovoljno dugo da svi shvatimo o čemu se radi. Ali, to ne radite kada emitujete prevaru, laž i kriminal.