Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Samo da završim. (Isključen mikrofon) Većina ovih predloga zakona nalazi se u skupštinskoj proceduri više od dva meseca i nije tačno da su materijal dobili tri dana pred početak sednice.

Reč ima narodni poslanik gospođa Maja Gojković.
Izvolite.

Ja se izvinjavam, govorim kao neko ko je predložio jedan od zakona koji očigledno neki poslanici nisu ni pročitali ili imaju potrebu tako nešto da govore. Ali, taj zakon je pisala struka i onda i ne očekujem da poslanici pojedini bilo šta smisle, ne umeju i da kažu. Mi smo čuli more ovde neistinitih navoda, ne samo na zakon koji sam predložila, ja sam predlagač zakona, ja ga nisam pisala, pisala ga je struka, i to sa ponosom kažem, a kao poslanik imam prava da dobar zakon predložim.

Neverovatno je da poslanik ovde ustane i priča o Zakonu o uslugama kao nešto što smo mi uvrstili ovde na dnevni red. Zakon o uslugama uopšte nije na dnevnom redu, čak je i povučen iz procedure skupštinske. I, eto, samo ta činjenica govori da poslanik koji je govorio pre nekoliko ovde govornika, ni ne zna o čemu govori, niti se pripremio, niti zna šta mi imamo na dnevnom redu. I stvarno, jadna je ta moja profesija advokature ako se ona uopšte obraćala poslaniku da im nešto pomogne u vezi Zakona o uslugama. Evo, ubeđena sam da Advokatska komora Srbije nije imala nikakav kontakt sa ovim poslanikom, Advokatska komora Vojvodine još manje. Da li je neko iz beogradske organizacije razgovarao sa njim, možda, ali na njihovim tim partijskim seansama, znajući da je jedan od njih sada trenutno u tom pokretu za svašta nešto i pokušavaju da shvate filozofiju Alana Forda i ovoga što je ministar Mali rekao, bojim se da ništa nisu razumeli, jer su se nasmejali, da ako kaniš pobediti ne smeš izgubiti. Ali, oni stalno gube, gube i gube i nikad ništa da nauče, a to je barem da se pripremiš za sednicu kad hoćeš nešto da kritikuješ.

Što se tiče ovoga što je rečeno da je Smederevo uzelo kredit da bi pomoglo otvaranje neke fabrike, predložila bih poslaniku da se dobro raspita u svom trenutnom političkom okruženju kako su se ranije uzimali krediti i za kakve sve poslove. Ja ću mu samo reći nešto što ima malo dodirnih tačaka sa ovim zakonom koji sam predložila, a to je malo da prouči kako je i kada nastalo Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije“ 2009. godine i kako su sutra ujutru uzeli jedan ogroman kredit, ne bi li obavili prljav posao ovde u ovoj državi. Tako da preporučujem kolegama kada se zatrče da nešto kritikuju i govore, da se odmah pripreme da znaju kakav će odgovor dobiti nazad, ili da prećute neke stvari. Ja bih im u vezi ovoga zaista preporučila da prećute.

Što se tiče građana Srbije, važno je da ne ostane ta rečenica kako nekakav zakon sada treba da omogući izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji. To je takva budalaština opasna koja je ovde izgovorena, da davno nešto parlament Republike Srbije nije imao priliku da čuje. To je neverovatno. Ja znam da, recimo, hartija trpi sve, verovatno trpi i vazduh sve, ali da vi građane Srbije plašite sa ovakvom budalaštinom da jedan zakon omogućava izgradnju nuklearnih elektrana, i to danas u Srbiji, pa to je smejurija. Ali, znate šta, treba imati malo dubinu, malo širinu, obrazovanje, pa kad se pripremate da vidite koji zakoni još postoje u našoj državi. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana još u Jugoslaviji koji važi ovde u Srbiji davno je zabranio izgradnju i nuklearnih elektrana i izgradnju postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva.

U članu 4. zakona, kojem ste samo verovatno uzeli prvu stranicu, pa rekli – aha, sad ću nešto da lupim u vezi ovoga, pa da ostane zabeleženo, dakle, u članu 4. upućuje se upravo na taj zakon gde je ovo sve zabranjeno. Pročitajte zakon pa onda ustanite nešto da kažete smisleno, ako to uopšte možete, a ja vam kažem – vežbajte, vežbajte i dalje kako bi jednog dana zaista prestali da gubite. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Član 107. i pitanje dostojanstva.

Videli ste, gospodine Arsiću, nego razumete i vi da je bio pun sistem, a vezano za ono što je Boško Obradović, ovaj koordinator svih poslanika, Dragana Đilasa i tog njihovog saveza za temeljno uništavanje Srbije, rekao ovde.

Smatram da je pitanje dostojanstva kada se javi ovde čovek i priča potpune nebuloze, npr. o tajkunu Miškoviću i objašnjava nam kako je fasciniran temom nekih kampanja, pa mu se priviđaju. Što je fasciniran temom kampanja, to razumem. U tri opštine, od četiri, u koliko će biti izbori ovog decembra, njegov, Đilasov, Jeremićev, Obradovićev i savez „žutog preduzeća“, je li tako, neće ni da se pojavi. A zašto neće? Jer ne mogu da skupe dva potpisa da negde listu podnesu, a kamoli da dobiju neki glas na tim izborima. Ali, da se ne brinu, neće biti nikakve razlike u efektu u te tri opštine u kojima se ni pojaviti neće, i u ovoj četvrtoj, jer u četvrtoj, u Lučanima, znaju građani jako dobro da su iz svi zajedno opustošili temeljno, kako god su samo umeli i mogli, u vreme kada su žarili i palili, pa i tom opštinom, da su bar 2.000, brat bratu, ljudi bez posla ostavili. I tamo će da prođu isto kao ovamo gde se i ne pojavljuju.

Što se Miškovića tiče, ne mogu da se setim kada je taj čovek, beše, postao predmet interesovanja nadležnih organa. Nekako se ispostavlja baš u vreme kada je Aleksandar Vučić, koga smisliti ne možete, dobio priliku da se stara o ovoj zemlji. Nije u vreme Dragana Đilasa. Jel znate šta je radio Miroslav Mišković sa Draganom Đilasom, koji vas je tada finansirao, vas iz Dveri, između ostalog, a ove iz Demokratske stranke je malo i pljačkao dok ih je vodio? Tada je Mišković imao zajednički biznis sa Đilasom. Ako vas zanima bilo šta na temu Miškovića, pa pitajte Đilasa. Niko to ne zna bolje od Đilasa jer su, beše, zajedno ta dvojica velikana, tih velikih ktitora, dobročinitelja, držali novine, bili zajedno u novinskom biznisu. Taj Mišković je posle priznao, a Đilas i dan-danas negira. Ali, vidite šta, priznaju ovi ostali. Nekako im se omakne, pa kažu. Pitajte Tadića koji je to priznao javno. „Da“, kaže, „znali smo da su Đilas i Mišković bili poslovni saradnici i partneri“. Pitajte, pa nek vam objasne.

Privedite kraju, kolega.

Još rečenicu, gospodine Arsiću.

U isto vreme, ako hoćete rijalitijima da se bavite, pitajte Đilasa za to ko je uveo rijalitije, ko je decu ostavljao bez onoga što im pripada zbog rijalitija i pitajte onog vašeg Lepomira, on je verovatno i lep, a i mudar i toliko politički važan kao vi, a u rijalitije se razume skoro isto tako dobro kao vi. Hvala lepo.

Kolega Orliću, moraću da oduzmem dva minuta od vremena poslaničke grupe, jer ovo je bila replika, ipak.
Reč ima, kao predlagač, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, imali smo prilike da čujemo mnogo tema, počev od Alan Forda, do toga kako ne treba usvojiti Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda na finansijski plan REM-a.

Šta to znači? To znači da se uopšte obim sredstava nije promenio, da su unutar stavki i suštinski REM promenili određene pozicije i to pokazuje, u suštini, da onaj ko je hteo da priča nije hteo ni da čuje, ni da pročita kako glasi tačka dnevnog reda.

REM je institucija koja u nadležnosti rada Skupštine Srbije. Ona ima, znači, ona ne prima pare iz budžeta, ona stiče sredstva kojima raspolaže slobodno na tržištu na osnovu naplate naknade za medijske usluge. I, ta cena naknada se nije menjala, ali se promenio način na koji oni raspolažu unutar samih finansijskih sredstava i pozicija. Time što je Odbor dozvolio i usaglasio tu izmenu, samim tim je dozvolio da REM zaista može da koristi određena sredstva u skladu sa zakonom. U protivnom ne bi mogao da koristi.

Znači, nema povećanja sredstava. To je vrlo bitno da kažemo istinu, kada govorimo uopšte o nekim tačkama dnevnog reda. A, mi smo danas slušali, ne samo o REM-u, nego smo slušali o Fiskalnom savetu kako je nešto rekao, a u stvari je potpuno suprotno rekao, onda smo slušali o restituciji kako smo smanjili sredstva kao država, što uopšte ne stoji, jer 64.000 ljudi čeka da se završe postupci, jer jednostavno ne mogu da dokumentaciju koja se odnosi na imovinu, brojeve parcela završi zbog nekih loših premera i predračuna katastara koji su dugo godina za nama.

Drugo, imamo priču o tome da vila „Mir“ treba da bude rekonstruisana zarad toga da bi neko bio. Ukoliko ne znate, strane delegacije su gosti tih svih rezidencijalnih objekata, a ne pojedinci.

Prema tome, nemojte da obmanjujete narod ovde kada govorite na neku temu, a ne znate uopšte šta pričate, nego pričate isključivo zbog toga da biste pravili marketing vašem tom novom savezu, na neki arhaičan način, pri tome spominjući neke pare i neke pronevere novca koje jednostavno, prvo nisu ni dokazane, a drugo i ne postoje. Ali, u stvari, vi uvek polazite od sebe, jer ste vi ti koji su vaši partneri i te porodice i majke oštetili, jer je budžet grada Beograda bio oštećen za 1.200.000.000. Preko 200.000.000 je ostalo neisplaćeno porodiljama naknada u Beogradu do 2013. godine. Znači, vi morate prvo svog predsednika, odnosno mentora, gospodina Đilasa da pitate kako je on raspolagao parama? Gde je taj novac od tih 300.000.000 evra što je prošlo kroz njegove firme? Odakle samo 25.000.000 ostalo na njegovoj imovini? Gde su ti ostali novci?

Znači, morate jednostavno da uđete potpuno u analizu vaših stranačkih partnera sa kojima predstavljate taj savez. I, na kraju krajeva, ako već hoćete da se bavite temom kao što je Alan Ford, postoji jedan lik koji se zove „No 1“. On kaže, jednostavno govori o tome da ono što obećavate, ne treba da obećavate, nego treba da izvršite. E, mi to radimo. Mi ne obećavamo mnogo, ali zato radimo posao od kojeg građani Srbije zaista vide rezultate. Hvala.