Hvala predsednice.
Uvaženi ministre, dame i gospodo kada govorimo o registru obaveznog centralnog osiguranja i servisu koji omogućava vođenje podataka i jedinstvenu bazu podataka u oblasti socijalnog osiguranja, moralo govoriti o putu koji Republika Srbija prolazi ka dostizanju efikasnijem, modernijem i uređenijoj državi, odnosno reformama koje smo sproveli, koje sprovodimo u oblasti stabilizacije finansija i uvođenje efikasne elektronske uprave.
Srbija je danas zemlja koja nakon svih tih reformi uživa ugled u svetu, koja intenzivno radi i ulaže u obnovu postojeće i izgradnju nove infrastrukture, bolje se povezuje u regionu, stabilna je i šalje poruku da je pogodna destinacija za ulaganje i razvoj privrede koji nam je zaista neophodan.
Mi danas podjednako ulažemo u sve okruge u Srbiji, nema više povlašćenih i politički podobnih, jednako se ulaže i u Raški, Rasinski, Nišavski i Toplički okrug.
Kada govorimo o razvoju privrede i dovođenju fabrika, moram da pročitam jednu vest koja datira iz 5. aprila 2016. godine, kaže – nakon kompanije „Delfi“ opštinu Trstenik sutra će posetiti tri kompanije, od kojih je jedna nemačka kompanija „Leoni“, koja je zainteresovana za izgradnju novog pogona i gde bi bilo uposleno 1.800 radnika.
Dakle, ovo je bilo samo 20 dana pre izbora 2016. godine. Naravno, bivši predsednik opštine Aleksić, nije imao kapaciteta ni umešnosti da dovede i otvori bilo kakvu fabriku u opštinu Trstenik i jasno je da je ovo bilo samo jedno predizborno obećanje i pokušaj da se prosto prikupe politički poeni, pridobije još po neki glas, ali ono što je krajnje licemerno jeste to da je tada uoči izbora, ova i sve druge kompanije su bile poželjne i vođeni su razgovori da se one dovedu i otvore svoje pogone u našim gradovima i opštinama, a danas ih on licemerno naziva „pletačima kablova“.
Dakle, krajnje pogrdno i pežorativno govori o investitorima koji otvaraju fabrike širom naše zemlje i zaboravlja da u ovim fabrikama radi hiljade naših ljudi, građana i ima mogućnost da rade i da od svog poštenog rada izdržavaju svoje porodice, odnosno sve ono što su članovi Saveza za Srbiju oduzeli od 2000. do 2010. godine, otpuštajući radnike iz „Prve petoletke“ i svih drugih fabrika u Srbiji.
Mi se danas radujemo svakoj novoj fabrici i svakom novom radnom mestu.