Hvala.
Koleginice Janjušević je u sistemu, ali nemate vremena. Vaša poslanička grupa više nema vreme.
Pa, nemate, nemate vremena, to vam objašnjavam, na naredno možete da se javite. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Nekoliko reči vezano za ovaj član 218. na koji se odnosi ova izmena i govori o robi na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Pitanje za predlagača, zašto ste brisali stav prvi koji je važio, evo od donošenja ovog Zakona. Koliko to je već? Desetak godina.
Uvozne dažbine se nisu plaćale, između ostalog na novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvoz za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove, odnosno osavremenjavanje postojeće tehnologije, osim putničkih, motornih vozila i aparata igre na sreću.
Zašto ste ovo sada brisali? Ovamo se busate, zaklinjete da hoćete da pomognete razvoju privrede, razvoju domaće privrede, u stvari vi ste samo spremni da dajete pare strancima. Tamo dajete po 10, 15, 20 hiljada za radno mesto, koliko ko zatraži, a ovde ukidate uvoznu dažbinu na ove proizvode koje bi svakako osavremenili nečiju proizvodnju koji bi pomogli nekome da počne nešto da radi neki privrednik naš, iz Srbije. Naravno, govorila je Nataša, ne smetaju nama ni oni koji dolaze iz belog sveta, ali ne da dolaze zato što im Vučić kaže da je ovde najjeftinija radna snaga, pa im još da 10, 15 hiljada evra po svakom radnom mestu i onda su oni, kao neka investicija, kao ona u „Zastavi“, ali o tome ću po sledećem amandmanu, to moram da vam ispričam.

Hvala.
Na član 34. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković, Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Marina Ristić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i zajedno narodni poslanici DS.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ovaj amandman se odnosi na izvorni član 281. jeste to postupanje carinskog organa vezano za prava intelektualne svojine, ali ugovor sa „Zastavom“ mogao bi se i takvim nazvati, jer je tim ugovorom Dinkić koji je juče ili prekjuče, oslobođen svih optužbi, uspeo da toliko ošteti državu Srbiju, da je to zapanjujuće.
Još je više zapanjujuće to da sadašnja Vučićeva Vlada koja je došla posle te demokratske Vlade, u Srbiji ništa nije promenila u tom smislu. Znam, vi biste odmah rekli da je to zatečeni ugovor i da ne može da se menja zbog tih stranih partnera itd. ali ne znam koliko javnost zna, vi ministri valjda znate, iako je taj ugovor tajan, naravno svaka tajna se otkrije pa se i ta otkrila, da „Fijat“ za zaposlene u „Zastavi“ ne daje ni jedan jedini dinar u budžet Republike Srbije na ime poreza i doprinosa na zarade.
Zašto? Zato što je tim ugovorom dogovoreno da se iz budžeta „Zastavi“ uplate ta sredstva i svakog meseca dva dana ili dan pre nego što se isplaćuju zarade iz budžeta se „Zastavi“ uplati taj iznos i oni radnicima isplate plate, a taj isti iznos koji su juče dobili sutra vrate u budžet i okreće se to vrzino kolo, a oni ni jedan jedini petoparac na ime doprinosa i poreza ne daju u budžet Srbije ni dan danas, a vi, Vučić i ostali, ćutite i krijete tu državnu tajnu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Opet naš amandman briše se, na vaš predlog člana briše se. Samo toliko da konstatujem da ima dosta tih silnih brisanja.
Vi ovde malopre oduzimate mogućnost da se bez carine uvozi tehnologija i oprema koja treba da se služi u proizvodnom procesu, a ne proizvodi se u Srbiji, a sa i ovde kod intelektualne svojine ukidate pravo žalbu, pa baš lepo vodite računa o interesu srpske privrede.
Hteo bih da istaknem jednu bitnu činjenicu koju vi uporno ignorišete i ne možete da shvatite. Ne znam da li ima smisla da vam donesem neku literaturu pošto volim diskusije sa vama, da li znate da u zemljama OECD-a 20% bruto nacionalnog dohotka direktno učestvuje država. Jedino vi kažete da treba državu skroz skloniti iz svih ekonomskih tokova. To je potpuno suludo.
Niko ovde ne govori da se treba vratiti u vreme komunizma, ali već kada pominjete tu SFRJ morate da znate da su tada postojali ozbiljni privredni giganti. Postojao je jedna IMT, jedan IMR, jedan PKB, jedna Prva petolekta i mnoge druge kompanije koje su bile svetski giganti onog vremena, a koji su tek, ratom, sankcijama i pljačkaškom privatizacijom, koja je rađena po diktatu te iste EU upravo da bi se ubile te firme, da bi se sprečila konkurencija, ne samo na ovom tržištu, nego na nekim inostranim tržištima, potpuno devastirala i upropastila industriju Srbije.
To je jedan suštinski i ključni problem. Nije samo „Fijat“ da ne plaća ništa od dažbina Republici Srbiji, pa ne plaćaju ni mnoge druge kompanije. Da li vi meni kažete da je „Vip telekom“ došao ovde da bude mobilni operater i da pravi tolike gubitke. Kolike gubitke ima? Hajde da pogledamo završne račune. Hajde da pogledamo završne račune gomile tih stranih kompanija koje su ovde dobile povlašćeni položaj, ne samo tih 10 hiljada evra, nego gomilu drugih stvari i gomilu drugih povlastica. Svi imaju negativne bilanse, samo iznose novac iz zemlje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ja bih voleo da vidim kako to oni iznose novac iz zemlje. To je bilo moguće do 2012. godine sa jednim, mogu da kažem, zakonom koji je napisan za Miroslava Mišković, Zakon o deviznom poslovanju, da bi se amnestiralo za sve one špekulacije koje su rađene 2008, 2009. i 2010. godine. Napisan je čini mi se oktobar-novembar 2011. godine.
E sad, kako to vole neki da se hvale, dohodak u zemljama OECD-a je 20% u državnom vlasništvu. Verujte da ni kod nas nije manje. Pogledajte samo koliki dohodak pravi Elektroprivreda Srbije. To su one strateške grane kojih ni jedna zemlja neće da se odrekne. Nemojte to da uzimate kao parametar.
Meni se jako sviđa jedan taj koncept kad neko kaže IMT, IMR, „Zmaj“ itd. Nije to trebalo da se uništi, ali to nije ni imalo šanse da preživi u onom obliku u kakvom je postojalo. Možete da odmahujete koliko god hoćete, Josip Broz Tito nije pravio „Zastavu“ da bi izvozio automobile, nego da ih ne bi uvozio, nije pravimo IMT i IMR da bi izvozio traktore, nego da ih ne bi uvozio, i „Zmaj“ isto tako kao poljoprivredne mašine, da ne nabrajam dalje.
To tržište koje je pripadalo celoj SFRJ se raspalo. To je početak propasti tih privrednih giganata. Zato kažem, mogli su da se sačuvaju, ali ne u onom obliku u kome vi mislite da je moglo. To više nije bilo održivo i nije bilo moguće. Raspravljati o privredi na jedan tako lak način, razumem, kolega je mlad čovek, misli da sve može, ali kad počne da rešava problem, onda će da vidi kako to zaista izgleda.

Hvala.
Kolega Nogo je u sistemu, ali nemate pravo, nije vas spomenuo. Veoma korektno je diskutovao po amandmanu na ono što ste vi...
Hvala vam puno na razumevanju.
Na član 35. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Verica Radeta i Nikola Savić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i zajedno narodni poslanici DS.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Morao bih da ukažem na to da su IMT i IMR i te kako imali šansu da prežive, u drugom obliku, ali samo Srbiji je potrebno 400.000 traktora i to je najbolji traktor za srpske uslove, a da ne govorim da može da se izvozi, recimo, na tržište Afrike, gde je bio i te kako prisutan.
(Vladimir Orlić, s mesta: Jel to po amandmanu?)
To jeste po amandmanu. Sve je ovo po amandmanu, gospodine Orliću, nemojte da se vi zabrinjavate. Gospodinu Arsiću ne smeta, ne znam zašto se vi bunite, zašto se nervirate. Mi prosto vodimo jednu konstruktivnu raspravu i zaslužili smo, s obzirom da smo tu 24 časa. Mislim da je ovo samo na korist građana Srbije.
Ja bih vam postavio pitanje – da li znate kako se razvila, recimo, japanska „Tojota“ i kako je ona nastala? Takođe, da li znate kako se razvijala Južna Koreja? Ako to znate, svaka čast.