Ta analiza nam je jako, jako bitna. Hvala vam.

Hvala vama.
Dakle, da se vratimo na amandman, inače prelazim na drugi.
Ko će od vas dvoje?
(Saša Radulović, s mesta: To je tačno što ste rekli.)
Ne, ne. Nisam postavila pitanje, nego sam tražila da mi se da broj zaposlenih u AP Vojvodini.
(Saša Radulović, s mesta: Ne znate šta su jednaki aršini.)
Dobro. Nemojte vikati na mene.
(Saša Radulović, s mesta: Ja ne vičem. Ja govorim.)
Vi šapućete?
Izvolite. Milan Lapčević. Recite, ali nemojte, pošto ne mogu da vam oduzimam vreme, samo kazne da izričem.

Mislim da ste povredili Poslovnik, član 109. koji govori o opomenama koje se izriču narodnom poslaniku u slučajevima da je prišao govornici bez dozvole, da je govorio pre nego što je dobio reč, da je pored upozorenja predsednika Skupštine govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu itd.
Vi ste mi izrekli opomenu, a niste me ni upozorili, niti bilo koji stav iz ovog člana je ispunjen da mi date opomenu, niti ste me saslušali u čemu je povreda Poslovnika. Dali ste mi odmah opomenu.
Mislim da ste prekršili član 109. i molim vas da…

Nisam. Vi ste prekršili. Dakle, pozivali ste se na nešto što nije neposredno učinjeno.

Vi ste mi izrekli…

Hvala vam.
(Milan Lapčević, s mesta: Niste me upozorili.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Izvolite. Srđan Nogo.

Kao što se vidi iz našeg amandmana, mi nismo kritikovali produžavanje rokova, nego smo smatrali da tim rokovima treba da prethodi nešto drugo, da upravo treba da prethodi ova analiza o kojoj mi ovde raspravljamo i na kojoj insistiramo i ja se nadam da, pošto ste i vi prihvatili našu inicijativu, uvažena predsednice, da će šanse za njenu realizaciju biti drastično veće.
Šta je suština? Ovde se odnosi ovaj član, odnosno ovaj amandman na pripadnike Vojske, policije i službi bezbednosti. Mi imamo jedan veliki problem i moguće da ove reforme, kada čujem reč – reforme, ja posle ovih 16 godina reformi mogu da kažem kao građanin Srbije – bože sačuvaj nas reformi.
Nemojte više nikakve reforme da nam sprovodite, jer od reformi nema ništa gore. Izgleda da su reforme i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru dali rezultate samo u vojsci, jer je vojska potpuno devastirana i potpuno uništena i sada imamo situaciju da nam je u poslednje dve godine preko 1.000 pripadnika, i onako male i oslabljene vojske, napustilo svoju službu, čak šta više, ministar se hvali time da oni kada se vrate između narodnih mirovnih operacija sa određenim sredstvima napuste vojsku i pokrenu svoj biznis, jer je to investiranje i ulaganje u Srbiju, što je potpuno suludo, očigledno je promašio čega je on ministar.
Mislim da ne shvatate geopolitičke promene i bezbednosnu situaciju u regionu. Mislimo da treba sagledati ponovo i broj policijskih službenika i profesionalnih pripadnika vojske i zaposlenih u organima koji imaju delokrug bezbednosti obaveštajnih poslova, tako da smatramo da nam tu treba takođe taj veći rok da bi se doneli drugi sistemski zakoni koji bi regulisali ovu materiju.
Takođe, smatramo da treba popraviti drastično materijalni položaj lica koja rade u ovom sektoru. Zbog lošeg materijalnog položaja, ponavljam, odbrana Srbije je ugrožena i imamo velike bezbednosne izazove, tako da, zaista, ovi ljudi koji profesionalno i odgovorno rade svoj posao nadam se da će biti ispoštovani u zakonu i da neće biti potrebe da srpska vojska protestuje i traži ostvarenje svojih prava.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Nisam baš mogao da nekako shvatim kakve veze ima amandman sa ovim šta je ispričano, ali, znate, moram da konstatujem da, kao malopre, moj uvaženi kolega, inače sa pravnog fakulteta, je rekao jednu neverovatnu stvar, a vezana je da je nešto vlast oslobodila Mlađana Dinkića, koliko znam tužioci rade, ali ovde imamo situaciju oko vojske.
Sad neko kaže - vojska je devastirana. Slažem se da je bila devastirana i skandalozna, da su se najbolji mogući oficiri penzionisali u 40-oj godini i to oni koji su imali ratno iskustvo, a vi sad imate prvi put situaciju zanavljanja i tehnike i svega i ljudstva, na kraju krajeva, u vojsci i izdvajanje većeg novca za vojsku.
Prema tome, ne mogu da se složim, izvinite, godinama nismo kupili ništa za našu vojsku, sad po prvi put imamo, kupujemo Migove. Nismo godinama ništa ulagali u oklopno pešadijsko naoružanje, kupujemo po prvi tenkove. Izvinite, kako možemo da kažemo da je vojska devastirana? Koliko vidim, vojska ovde obnavlja svoju tehniku i ulaže se u nju.
Tako da, nije poenta samo napadati vlast čisto radi napadanja, nego nekada morate da imate i argument, a morate, naravno, nekada nešto i da znate o tome. To vam je ista ta priča kao malopre ovo sa Dinkićem. Meni je to skandalozno, ali, ja se izvinjavam, to je odluka suda. Ako vi mislite da treba sada da pozovemo sudiju ili tužioce i da mu kažemo – izvini, tako ćeš da sudiš ili nekoga da optužiš, mislim da su ta vremena posle 1945. godine prošla. Možda bi neko voleo to da vrati, ali, Bogu hvala, nadam se da tako nešto nikada se više neće vratiti u našu zemlju. Hvala vam.

Izvolite, po amandmanu?
(Srđan Nogo, s mesta: Po amandmanu, ako ne može replika.)
Ne može.