Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Da podsetimo javnost da govorimo o amandmanu na član 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Ovaj član svakako treba da se briše, ali mi ćemo, za razliku od svih kolega koji su do sada govorili, stvari da postavimo na drugačiji način. Nećemo pitati koliko ima zaposlenih u javnom sektoru, koliko je ko zapošljavao, mi se ne bavimo demagogijom.
Zapošljavali su svi koji su bili u prilici, pitanje je samo da li su zapošljavali stručne ljude, ili su zapošljavali ljude čija stručna sprema ne odgovara određenim poslovima, ili su dovodili ljude sa lažnim diplomama, ili su dovodili ljude koji su se samo pojavljivali na spiskovima, a nikad i na radnom mestu. Naša pitanja se odnose, zapravo suštinsko pitanje je zašto još uvek nisu urađeni platni razredi? To je problem koji se rešava već godinama i koji u kampanji svi obećavaju, ali u realnom životu niko ne rešava.
Ovih dana smo raspravljali o nekih 27 tačaka dnevnog reda, a danas imamo amandmane na 15 predloga, a od tih 15 predloga 13 su predlozi za izmene i dopune. To govori o neozbiljnosti predlagača, o neozbiljnosti Vlade i neozbiljnosti skupštinske većine, koja samo donosi zakone da bi ispunili tamo neke normative EU, a u suštini se donose neprimenjivi zakoni. Ovo je jedan od takvih primera.
Mi dalje želimo da pitamo zašto se produžava zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Za razliku od svih vas koji mislite da treba da se dele otkazi, i vas gospođo Brnabić, koja je već najavila 5.000 ljudi koji će dobiti otkaze, znate, ljudi nisu stvari koje mogu da se pomeraju tek tako. Činjenica jeste da ima dosta zaposlenih u javnom sektoru, ali opet se vraćam na početak onog pitanja, ne radi se tu samo o broju, nego i o kvalifikaciji.
Nama se ministri ovde žale da ne mogu da reše problem bespravne gradnje jer im nedostaje građevinskih inspektora, ne mogu da se reše problemi koji nastaju u prodavnicama jer nema tržišnih inspektora, ne mogu da se reše problemi poreske uprave jer nema poreskih inspektora i to sve jeste činjenica. Znači, vi zabranom zapošljavanja i takvim zakonima zapravo kočite funkcionisanje sistema, kočite funkcionisanje organa koji bi trebalo da rade svoj posao i od kojih bi trebalo valjda svi da živimo bolje, ne samo u materijalnom smislu, nego prosto da konačno počnemo da živimo u uređenoj državi, što Srbija nije. Koliko god se vi upinjali da pričate da jeste, nije. Jer, da jeste, mi danas ne bi od 15 zakona imali 13 izmena i dopuna. Hajde jedanput nek neki ministar sa ekipom saradnika sedne i neka uradi stvarno neki predlog zakona, da ga ovde donese, da ga ozbiljno raspravljamo i da se usvoji i da traje bar koliko traje mandat Vlade. Ovo je veoma, veoma neozbiljno.
Takođe, želimo da vas pitamo zašto je produžen rok za smanjenje plata u javnom sektoru? Vi hoćete u javnom sektoru stručnjake, hoćete visoko obrazovane ljude. Kada ovo kažem, govorim o onima koji su zaista visoko obrazovani, a ne o onima koji su na volšeban način došli do diplome. Ako je neko zaista visoko obrazovan, stručan, moralan, dobro radi svoj posao, onda me ne zanima iz koje stranke je došao, zanima me samo kako radi taj posao koji treba da radi. Ali, taj posao mora i da se plati. Znamo mi u kakvoj državi živimo i ne očekujemo da svi imaju platu kao Dušan Bajatović i Jorgovanka Tabaković, ali mora stručnost da se plati. Bilo bi bolje, ministre, da se u tom smislu malo bavite ovim resorom na čijem ste čelu, a pustite te otkaze, otići će tih 5.000 ljudi u penziju, nemojte da pravite nove socijalne slučajeve. Hvala.

Po amandmanu, poslanica Jerkov.

Poslužiću se istim izrazima koje je ministarka iskoristila. Znate šta je super, gospođo Brnabić? Super je što vi ovim zakonom izjednačavate platu spremačice u domu zdravlja sa platom spremačice u školi, a plata spremačice u javnom preduzeću ostaje veća nego plata direktora škole. E, zato je nepravedan ovaj zakon i zato mi ne želimo da nikada on stupi na snagu, jer nikakav red vi ne uvodite, kako se hvalite, vi samo pravite nepravdu, uvodite u zakon i uništavate mogućnost da bilo kada ta nepravda bude razrešena. Ništa niste uradili po tom pitanju, samo ste napravili goru situaciju i to znaju svi građani Srbije i zbog toga mi ne želimo da zakon stupi na snagu.

Poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Pozivam da se ni ovo ne prihvati, pošto se odnosi na član koji neizostavno mora da bude u Zakonu, a to je član koji govori kada zakon na snagu stupa. I uopšte ne smatram kao relevantan razlog za to ni ono što kaže neko ko sam za sebe tvrdi da nije kompetentan da tvrdi raspravu, ja se sa tim slažem, ali to nije razlog da ovog člana nema.
Ne slažem se ni sa tim da neko posle par dana zaključi da zakon ima samo tri člana, a tvrdio je da nije stigao da ga pročita, kao što ne smatram ni da ne treba da stupi na snagu nikada, kao što neću sada ni onima koji se tim tehnikama i preporukama služe da preporučim da predlože nešto bolje kad se probude. Neću, jer znam – spavali, ne spavali, podjednako su im dobri predlozi. Hvala lepo.

Po amandmanu, poslanik Radulović.

Poslanik Orlić nikada ništa drugo i ne govori nego ovo. Možda nas zaista ne interesuje šta poslanik Orlić misli. Mi razgovaramo sa Vladom koja brani zakon i očekujemo od Vlade neke odgovore, a poslanik Orlić može svoje mišljenje da zadrži za sebe. Hvala.

Vi niste dobili repliku, ali, dobro.
Izvolite, poslaniče, pravo na repliku.

Hvala gospođo predsednice. Hteo sam sada da zamolim vas da u ovih dva minuta, a neće biti puna dva, sigurno, vodite računa da li ću ja bilo čije ime da pomenem, a ja tvrdim da neću, ali kažem vam da vodite računa, zato što znam da će pošto-poto da zagrebe za mikrofon onaj koji je repliku izazvao i da tvrdi da sam ga pomenuo, da ima pravo na repliku, iako nema. On će da tvrdi da mu je neko pravo ugroženo, da je nešto strašno on ovde uskraćen. Vi vodite računa da li ću bilo čije ime da pomenem, a ja ću da kažem sledeće.
Godine 2013, neko ko danas tvrdi da nam subvencije ne trebaju, tvrdio je da su subvencije preduzećima dobre i potrebne zato što neko ko hoće da uloži mora da ima dobar razlog da bi uložio u Srbiju, neko ko danas tvrdi sve suprotno, i nisam rekao kako se zove a verujem da svako može da pogodi na koga mislim, taj isti je 2013. godine tvrdio da Fond PIO treba ukinuti, a danas je u stanju da predlaže da mu se nešto dodatno pomaže, verovatno kad ga ukinemo, onda mu treba pomoći. Znači, 2013. godine je taj isti tvrdio da sva preduzeća koja se nalaze u restruktuiranju treba baciti u stečaj, danas verovatno tvrdi da to nikada nije rekao, baš kao što danas tvrdi da nikada nije tvrdio da Železaru treba ukinuti, a 5.000 ljudi baciti na ulicu. Na koga sam ja mislio, ja znam, a za vaše asocijacije ne odgovaram. Hvala lepo.
(Saša Radulović, s mesta: Tražio sam reč, predsednice Skupštine.)