Gospodine Raduloviću, vratiću vam vreme. Nadoknadiću vreme, to sam želeo da kažem.
Želim da opomenem kolegu Radulovića, ne govori o amandmanu.
Amandman glasi – član 2. menja se i glasi – ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Dobićete reč po amandmanu, izvolite.

Hvala predsedavajući.
Ne znam kako se toga niste setili malopre, kada je govorio kolega Đukanović ili kolega Rističević, ali očigledno setite se uvek tih pravila kada govori opozicija.
Pitanje kako finansirati javni servis, to je pomenuto više puta, pa da ponovim, pošto smo rekli više puta, međutim pozicija se pravi kao da ne razume ono što je rečeno. Znači, RTS treba finansirati iz budžeta, znači od poreza koji plaćaju građani Srbije i to tako što će se uštedeti novac na subvencije, na davanje javnim preduzećima. To bi bio odgovor. Hvala.

Kolega Raduloviću, još jednom vas najljubaznije molim da govorite o amandmanu. Očigledno vi ne želite večeras da govorite o amandmanu, a uzgred rečeno, pomenuli ste i gospodina Đukanovića i gospodina Rističevića, tako da obojica imaju pravo na repliku.
Vi, gospodine Rističeviću, želite repliku?
Izvolite.

Ne znam iz kog razloga kolega pominje moje ime. Očigledno želi da istrenira svog kolegu profesora, koji uporno napušta prostoriju dok ja govorim i time krši Poslovnik.
Naime, pomenut sam dva puta od strane uvaženog kolege poslanika, koji treba da znam da produženje sednice iziskuje da poreski obveznici moraju dodatno da izdvajaju novac da bi se ova sednica održala. Pored nas, ovde je služba koja radi, ovde su kamere, sve to košta i neko ko uporno govori da mi zavlačimo ruke u džep poreskih obveznika upravo to čini i upravo davanjem prava na repliku produžava to vreme.
Za razliku od njega, ja nisam pobegao ni od poreske službe SAD, a ni od ove, za to imam uverenje, ali ga molim da u buduće prištedi da mi koji plaćamo porez ne moramo da plaćamo sve njegove greške, uključujući i ovo pravo na repliku. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Da li će u četvrtak ili neće biti ovde gospodin Vučić, to ćemo da vidimo, ali verujem da ne bi ni voleo da on dođe ovde, jer taj neko ko to priželjkuje čuli smo, a neki su izgleda ovde u Skupštini videli kako hrabro beži. Tako da, ne bih se ja baš na njegovom mestu radovao ukoliko bi mu došao gospodin Vučić.
Verujem duboko da ću mu ispuniti tu želju da po ko zna koji put bude poražen u direktnom sučeljavanju. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, ministar Vladan Vukosavljević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Samo na kratko da se osvrnem na neke od stvari koje su ovde rečene. Dakle, više puta je ponovljeno pitanje šta je to javni interes koji ostvaruje medijski servis. Da vas podsetim, Zakon o javnim medijskim servisima navodi 19 tačaka, vrlo opširno objašnjavajući šta je to javni interes koji ostvaruje javni medijski servis.
Rezerve koje su ovde iznete, pod uslovom da su tačne, da je to sučeljavanje političkih stranaka i ravnopravno učešće u političkom dijalogu, je tek jedan deo jedne od 19 tačaka. Znači, javni interes koji ostvaruje javni medijski servis višestruko prevazilazi ono što je ovde navedeno kao najvažnija stvar, sve pod uslovom da je to tačno.
Prema tome, molim vas da se, ako je ikako moguće, držimo suštine. Ovaj način finansiranja, uz uslov da je ta teoretska postavka tačna, da to građani plaćaju bilo na ovaj ili onaj način, to je taj isti novac, bilo da se odvoji ovako ili onako, to je recimo tačno, stvar je metodologije koja je bitna naravno, ali to nije sada tema, može biti tema, ali mi govorimo ovde i treba da govorimo o nečem drugom.
Ovde je reč o opstanku javnog medijskog servisa i opstanku javnog interesa, a to što ste vi navodili bezbroj puta da je suštinska stvar u javnom interesu to da vi ili neko drugi bude ravnopravno zastupljen, stvar je za debatu, sve pod uslovom da ste u pravu, ali to je tek jedan mali fragment, mali fraktal ukupnog javnog interesa koji javni medijski servis treba da ostvaruje.
Završiću ovim, gospodo, mi smo na terenu opstanka javnog medijskog servisa, finansirali ga ovako ili onako. Podsetiću da ukupan fond u zbiru, kroz reklame, kroz budžet, kroz taksu iznosi jedva nešto više od 70 miliona evra. Hrvatska svoj javni medijski servis finansira sa 220 miliona evra, a malena Slovenija sa 120, u tome je suština.

Zahvaljujem.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Nemate osnova za repliku, dobijate odgovor na pitanja koja su postavljena. Dakle, nijednog trenutka niste pomenuti.
Gospodine Raduloviću, želite po amandmanu?
Izvolite.

Samo tako i mogu.
Ministre, to je naravno tačno. Međutim, vi morate da uzmete ovaj drugi deo u obzir o čemu govorimo. Morate da vidite koje je stanje tamo. Znači, mora sistematizacija radnih mesta, moraju popisi imovine, moraju ugovori da se pogledaju, ima štetnih ugovora. To mora da se sagleda. Onda kada se to sagleda, znaćemo koliki je novac potreban i mi mislimo da to onda treba platiti iz budžeta.
Znači, ne imati novi namet za građane, bilo da se zove taksa ili pretplata, sasvim je svejedno. Građani svakako plaćaju porez. Iz tih poreza treba to finansirati…