Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, Aleksandar Martinović.

Zbog ovih poslanika koji konstantno plaše javnost kako, navodno, sad mi iz Srpske napredne stranke hoćemo nešto strašno da uradimo pravosuđu i da vršimo neki strašan pritisak.
Dakle, poslovi pravosudne uprave sastoje se u sledećem – praćenje rada sudova, prikupljanje statističkih i drugih podataka o radu sudova, davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, nadzor nad postupanje u predmetima u propisanim rokovima i postupanje po pritužbama i predstavkama, predlaganje dela budžeta za rashode za sudsko osoblje i za održavanje opreme i objekata, kao i raspodela ovih sredstava, predlaganje dela budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa, staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova, nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva, uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema, razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe, postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.
E sad, kažite mi, u ovim taksativno nabrojanim tačkama koji obuhvataju poslove pravosudne uprave, gde se kriju reči – Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka i uticaj izvršne vlasti bilo kog ministarstva na bilo koji sud u Republici Srbiji, kada postupa u bilo kom konkretnom sudskom predmetu? To samo potvrđuje da vi o sudovima i o nadležnostima Ministarstva pravde u odnosu na sudove pojma nemate. Vi svi govorite jednu te istu priču, koji god zakon da dođe na dnevni red – udri po Aleksandru Vučiću, udri po Srpskoj naprednoj stranci, slaži što više, kaži kako mi radimo ne znam ni ja, nešto loše po državu Srbiju i po građane Srbije. Za vas su najbolje sednice opšteg tipa, kakvi zakoni, kakvi amandmani.
Molim vas, gospodine Milićeviću, zakažite jednom sednicu bez dnevnog reda, sa jednom tačkom dnevnog reda – Razno, pošto oni jedino o tački Razno znaju da pričaju i jedino se u tačku Razno razumeju.

Biće teško, gospodine Martinoviću. Zahvaljujem.
Predlagač amandmana ima reč, narodni poslanik Dejan Šulkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući, na razumevanju. Kratko ću govoriti.
Ja se zalažem da se ovaj član briše, zato sam i podneo amandman. Reč je o još jednom zakonskom produžetku i uz ovu argumentaciju koju je izneo gospodin Martinović, da ne polemišemo, dovoljno je samo da imamo u vidu nadležnost ministarstva u ovom trenutku, što se tiče organizacije i sistematizacije, s jedne strane, i s druge strane, koja se tiče efikasnosti sudova, koja je potrebna ovom društvu i to nije sporno. Ali, nešto sa tim ne ide dobro.
Što se tiče postupka pred Ustavnim sudom, on može da bude jedan presedan, da se i ubuduće u određenim trenucima, kada to nekome bude odgovaralo, vlasti ili opoziciji, ko god da bude, da se pokreću postupci i da onda tražimo da se iz tog razloga sačeka okončanje postupka pred Ustavnim sudom. Dakle, nije dobro da bude presedan.
Što se tiče uticaja izvršne vlasti na sud, nije posao izvršne vlasti da se bavi uticajem na sudske vlasti, ali takođe nije ni posao ni zadatak ni dozvoljeno izvršnim vlastima da u ime policijskih organa, da u ime tužilaštava, da u ime sudova iznose podatke ko je kriv unapred, kojim dokazima se raspolaže, da li se zna ubica pevačice, da li se znaju batinaši koji su u maju 2015. godine tukli mladež u Velikoj Plani i ko je falsifikova potpise u sudu u Velikoj Plani, gde ima i mrtvih duša.
Dakle, neko treba time da se bavi. Očigledno da način na koji sada to funkcioniše, prvo, to je moguće da se desi, a s druge strane nema odgovornih, odnosno nema odgovornosti. Ako je moguće da se desi takav slučaj i ako niko ne odgovara, nešto nije u redu i potrebno je ove nadležnosti preneti, kako zakon predviđa, a bože moj, ako Ustavni sud koji je sada izabran bude efikasan, možda će već u januaru mesecu to rešiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Kada se posmatra obrazloženje predloženih izmena i dopuna zakona o kome raspravljamo, tj. Zakona o uređenju sudova, svi ovi amandmani koji su podneti imaju otprilike negde jedan zajednički cilj, a to je da se faktički ukaže na nešto što nije suština obrazloženja.
Zarad istine, odnosno samo činjenica, ja moram da ukažem na nešto što građani treba da znaju. Finansijski aspekt između Ministarstva pravde i VSS je definisan znatno pre 2012. godine. Zašto? Znatno pre 2012. godine deo nadležnosti Ministarstva pravde je prenet na nadležnost VSS. Govorim o finansijama i raspolaganju finansijama iz budžeta.
S druge strane, što se tiče poslova pravosudne uprave, tačno je da je razgraničeno šta je posao pravosudne uprave u odnosu na nadležnost VSS. Lično, kao advokat i kao pravnik, smatram da ništa od ovoga ne treba da bude preneto na VSS i da VSS treba da raspravlja samo o personalnim rešenjima i ni o čemu više. Na taj način bi se obezbedila nezavisnost VSS u odnosu na pravosuđe. Sve ostalo treba da bude regulatorno od strane Ministarstva pravde.
Međutim, pošto mi pravnici treba da znamo jednu činjenicu koja je nesporna, da uvek postoji u pravnim postupcima, u parničnom, pa čak i u krivičnom, prethodno pitanje, ovde se može tumačiti upravo kao prethodno pitanje odluka Ustavnog suda. Zašto prethodno pitanje? Pa, zbog toga što od tog pitanja zavisi kako će se dalje razvijati proces prenošenja nadležnosti od Ministarstva pravde ka VSS. Opet, zašto prethodno pitanje? Zato što će se tim prethodnim pitanjem rešiti sve dileme, sve nedoumice koje sada muče i VSS i Ministarstvo pravde. Moram da podsetim da u VSS radi veliki broj lica, veliki broj izvršilaca koji su prešli iz Ministarstva pravde u VSS.
Šta ćemo da radimo u slučaju da odluka suda bude takva kakva se očekuje. Da ti ljudi moraju da se vrate negde da rade. Ne mogu ostati bez posla. Ne mogu biti bez bilo čega što se vezuje za njihov radno-pravni status. NJihov radni-pravni status mora da bude regulisan. U tom smisli i u tom duhu treba posmatrati ovaj predlog zakona i mislim da amandmani ukazuju na nešto sasvim drugo, a to je sumnja u pristrasnost, nepristrasnost izbor sudija, što nije uopšte suština predloženog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Po amandmanu, narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Ipak bih se osvrnuo na izlaganje prethodnih kolega i to je stav, što je rekao uvaženi prethodni govornik, ali oko toga bi mogli naširoko da diskutujemo. Mi moramo sada da se koncentiršemo na ono što je zvanični predlagač predložio.
Gospodine Martinoviću, mi smo jasno u obrazloženju amandmana stavili da smatramo da je prekršen član 47. jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, zato što se vi u obrazloženju pozivate na očekivanu odluku Ustavnog suda. Ali, ne postoji već sad odluka Ustavnog suda pa da je potrebno da se vrši to usklađivanje. Ovako ste postavili nešto što nije formalno pravno utemeljeno, ali da se vratimo na ono ključno što je rekao prethodni govornik i ono što ste vi potencirali.
Mi imamo sumnju u pristrasnost vašu, čak šta više i vi ovo što ste licitirali. Mi znamo šta su poslovi pravosudne uprave i podsetiću vas da su ovde nedavno bili predstavnici Ministarstva pravde i mi smo im postavili pitanje koje se ticalo razrešenja određenih sudskih veštaka. Iz Ministarstva pravde nam je odgovoreno da oni nisu nadležni za razrešenje sudskih veštaka. To znači da u Ministarstvu pravde ljudi ne znaju šta je njihova nadležnost. Evo, molim vas, onda vi gospodine Martinoviću naučite državnog sekretara Ministarstva pravde, gospodina Ilića, šta je njegova nadležnost pošto on očigledno to ne zna. Naučite ministarku pravde Nelu Kuburović, znači, oko razrešenja sudskih veštaka. Lepo, im to ponovo ponovite i pročitajte da se ljudi bave svojim poslom.
Ponavljam, vi utičete na rad pravosudnih organa. Ja nisam jednom rečju u svom amandmanu pomenuo Aleksandra Vučića, ali da, sada pominjem i Aleksandra Vučića i SNS direktno utiču na rad pravosuđa. Konkretno u ovom zakonu je sporno što dolazi od vas. Zašto to nije iniciralo Ministarstvo pravde nego mora predstavnik vladajuće većine iz Narodne skupštine.

Predstavnik predlagača, Aleksandar Martinović. Izvolite.

Pa, pre svega, po Ustavu i po Poslovniku, pravo predlaganja zakona pripada ne samo Vladi nego i narodnim poslanicima. Da li je tako? Tako je. Kao što pravo da predložim zakon imam ja, tako imate i vi i ja u tome ne vidim ništa sporno.
Ono što bih ja voleo da čujem kao odgovor, a to je u kom konkretnom sudskom predmetu je Aleksandar Vučić ili bi ko iz SNS vršio pritisak na sud da sud donese presudu ili odluku u korist Aleksandra Vučića ili nekog iz SNS. Najlakše je tako paušalno reći, Aleksandar Vučić vrši pritisak na pravosuđe. Šta to znači? Morate da kažete, izvršio je pritisak na tog i tog sudiju u tom i tom sudskom predmetu, tako što mu je uradio, odveo ga u podrum, dao mu 100 evra, pretio mu da će dobiti batine ili nešto slično. Dakle, voleo bih da čuje cela Srbija kada se to desilo, u kom sudskom predmetu, pod kojim okolnostima itd.
Još jednu stvar ste prevideli da kažete. Ja sam u obrazloženju zašto ne prihvatam amandman na član 1. lepo rekao ako Ustavni sud odluči da nije saglasan Ustavu taj član Zakona o uređenju sudova, od njega mora da se odustane, odnosno ako odluči da jeste u tom slučaju treba sprovesti prelazak nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva. Nema tu nikakvog pritiska. Samo sam pošao od jedne razumne pretpostavke, ako je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti te odredbe Zakona o uređenju sudova, pa razumno je da se sačeka odluka Ustavnog suda, jer kao što je rekao i gospodin Jovanović, šta u slučaju da odluka Ustavnog suda bude pozitivna i da se prihvati da je odredba zakona neustavna …