Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam predlog i voleo bih da je predlagač predložio da mi to gurnemo u stečaj i da RTS prebacimo privatnoj firmi stečajnog upravnika. Hvala.

Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Branka Stamenković, Zoran Živković, zajedno Nemanja Šarović, Vjerica Radeta i Dubravko Bojić i zajedno poslanici poslaničke grupe DS.
Od ovlašćenih, Vjerica Radeta.

Tražili smo da se briše ovaj amandman, odnosno ovaj član, kao i prethodni i evo duže traje rasprava o ovom Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima, i niko nas od učesnika u ovoj raspravi nije ubedio da javni servis ovakav kakav je, zaslužuje da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
To što se predstavlja javnim servisom nije nikakav javni servis to je televizija koja koristi nacionalnu državnu frekvenciju, a koja je u službi Devenporta, Skota i vladajućeg režima. I mislim da to niko ne može da ospori.
Ovde su se čuli komentari kolega koji, naravno, neću nikoga da pominjem, jer ne želim da izazivam replike, kolega koji su žalili kako nisu dugo bili na RTS-u, a ja podsećam da je u vreme predizborne kampanje jedino srpski radikali nisu bili ni u jednoj emisiji. Svi ostali su bili i ovi što ih je Skot doveo u Skupštinu i neki čak i pre nego što su podneli kandidatsku listu.
Često čujemo i da se premijer Vučić žali kako ga nema dovoljno na RTS, a on čovek pravi specijalne emisije, specijalna emisija „Oko“, specijalni „Upitnik“, dakle, on je tamo u serijama kao Kasandra i ne vidim nikakvu razliku između ovih i njih što se tiče javnog servisa.
Ono što želimo da podsetimo javni servis, da za dve i po godine od kada je Vojislav Šešelj došao iz Haga, nijednu emisiju nije imao na javnom servisu. Od 12. novembra 2014. godine kada je došao, pa ni 31. marta ove godine kada mu je izrečena oslobađajuća presuda po svim tačkama optužnice. U tom periodu RTS je pravio pet ili šest emisija u kojima se govorilo o Šešelju, u kojima se govorilo o njegovoj presudi, svi su mogli da budu prisutni, svi su mogli o tome da govore, ali ne i Šešelj. Govorili su koje kakvi advokati, koje kakvi analitičari i kvazi analitičari, profesori uvaženi, ne uvaženi, ne znam ko sve nije bio, samo nije bilo Vojislava Šešelja da priča o tome kako je on to pobedio Haški Tribunal.
To je što se tiče nas srpskih radikala, kako god nas shvatili i razumeli to je nama jedan od osnovnih razloga zbog kojih tvrdimo da RTS ne sme da se finansira iz džepova građana Srbije.
Govorićemo i o ovom drugom predlogu zakona, ali sada govorimo o budžetu. Čime je to RTS zaslužio da se finansira iz budžeta i da se zove javnim servisom? I to da mu se još produžava, dakle Vučiću je palo na pamet da kaže produžićemo im još za godinu dana. Pa onda vam je rekao produžite za još jednu godinu, vi produžili. Dokle će na taj ….
Da, ministre, to tako funkcioniše, znamo mi, nismo od juče. Znamo da je to tako. Ali to nije u redu i to nije interes građana Srbije. To je suština. Zato smo predložili da se brisanjem jednog i drugog člana faktički da ovaj zakon nestane iz pravnog prometa i da javni servis više ne dobija.
Znate, pre neki dan je bila emisija gde se pričalo o predsedničkim kandidatima. Jedna od onih Olja, Bujketovih, beše Kovačević, neko od gostiju kaže da će Vojislav Šešelj biti u drugom krugu izbora, a ona kaže – molim, Vojislav Šešelj, jel smete da se kladite. Samo što nije kladionicu žena otvorila. Kaže – zapamtiću šta ste rekli, pa ću vas zvati posle izbora. Jel to javni servis? Šta me briga za koga ona navija, ali ona ne sme na taj način da se obraća sa javnog servisa. Zato ne smeju dobiti ni jedan jedini dinar. Zbog Olje jedne, Olje druge, Bujketa i ostalih. Žao mi je ovih ljudi koji rade maltene za minimalac, najveći je broj. Šačica je tih koji upravljaju, koji i njima ne daju platu i koji ne rade u interesu građana Srbije. Jedna apsolutno i potpuno antisrpska televizija.

Hvala.
Dužna sam da vam pročitam obaveštenje RTS gde kažu da su neistiniti navodi bili jednog poslanika, da su preko njegovog govora puštali reklame. Izveštaj režije imaju – nema reklama tokom skupštinskih prenosa, nikada ih nije ni bilo. Dužna sam zbog javnosti da pročitam ovo njihovo saopštenje, jer čitavo popodne smo posvetili njihovom programu.
Znači, nema reklama tokom skupštinskih prenosa, sponzori ne investiraju u nas, očigledno.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović.

Ovo je drugi amandman koji smo podneli na ovaj kratak Predlog izmena i dopuna zakona.
Danas smo imali priliku da razgovarajući o zakonu o izmena Zakona o javnim medijskim servisima, govorimo o svemu, samo ne o onome što je suština. Mi imamo duboko nerazumevanje oko toga šta bi javni servis trebalo da predstavlja.
Šta je javni servis, koja je njegova uloga i koja je uloga svih nas? Koja je uloga izvršne ili bilo koje vlasti u odnosu na javni servis?
Mnogo opasnije od toga što mislim da imamo potpuno nerazumevanje u odnosu na to šta je to javni servis, koliko bi trebalo da ga čuvamo, pomažemo, radimo sve da on bude nezavistan je namera, tendencija koju smo danas imali prilike da čujemo od kolega narodnih poslanika SNS, primarno, koja se ogleda u nekoliko opasnih teza, koje su mnogo opasnije od pukog nerazumevanja.
Prvo smo imali danas legitimne političke ideje, da apsolutno ne bi trebalo da parlament bira članove REM-a, nego što ih lepo ne postavlja Vlada. To je tendencija koja se naslanja na sve ono kako se ponaša izvršna vlast. Moram da vas obavestim, kolega koji je to rekao, nije trenutno tu, ali način na koji mi biramo članove REM-a je bukvalno da ih Vlada, kroz protočni bojler.
Ono urušavanje institucija, urušavanje procedura koje se ogledaju u načinu na koji smo birali članove REM-a je upravo to. to je upravo partijsko postavljanje od podobnih ljudi iz Vlade Republike Srbije.
Druga, neverovatna teza je bila pobedite gospodo na izborima pa onda imajte javni servis kakav vam odgovara je opasna teza koja takođe svoju potvrdu ima i u ovom Predlogu zakona.
Danas smo imali žalopojke o tome koliko je premijer ili nije bio ili jeste u određenim prilazima na centralnom dnevniku RTS, od pet godina nekakav dnevnik da nije u onoj sekundi po osećaju SNS, kada bi trebalo da ima. Danas smo razgovarali o svemu samo ne o suštini. Suština je da dve i po godine nakon usvajanja ovog zakona imamo konstantu jednu politiku prolongiranja koja ima za posledicu nekoliko stvari.
Odredbe Zakona o javnim medijskim servisima se već gotovo treću godinu ne primenjuje. Onda smo imali izjavu premijera koji je rekao njegovo predizborno obećanje da će ukinuti pretplati.
Zbog toga smo doneli, ministre, moram da vas podsetim, vi tada niste bili ministar, ali nasleđujete stanje za koje ste odgovorni i ono što projektujete kada govorite o medijskoj strategiji morate da imate u vidu sve ono što se desilo od tada, onda smo imali Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse, koji je praktično legis specialis, jer je potpuno suprotan od Zakona o javnim medijskim servisima. Imamo tu tendenciju da se kontinuirana kontrola Vlade nad Javnim servisom nastavlja. Pa imamo neverovatno licemerne izjave o tome da kažemo – da, smanjili smo taksu na 150 dinara, a ostalo plaća Vlade. Ne plaća Vlada, to takođe plaćaju građani Srbije. Ovo vam govori neko ko je bio redovni platiša pretplate za RTS. Ja mislim da je to dobar model i mislim da je naš zajednički interes, ne naš, nego svake građanke i svakog građanina, da imamo kvalitetan javni nezavisni servis. Ne samo zbog potrebe objektivnog i pravovremenog informativnog programa, nego to je jedini prostor gde možemo da čujemo nešto više, nešto od obrazovnog sadržaja, nešto od kulturnog sadržaja. To je interes svake građanke i građanina i to je, ako hoćete, interes demokratskog društva, da ima slobodan i nezavisan javni servis.
Na kraju, moram da se osvrnem na zaista prilično sramno i licemerno obrazloženje zbog toga da vi nećete da prebacujete na građane i, eto, Vlada će da donese odluku o tome koji će biti iznos taksi, iako je to apsolutno kršenje Zakona o javnim medijskim servisima, zato što je 150 dinara optimalno i imajući u vidu ekonomsku situaciju građana, a to radite u istom trenutku kada im smanjujete plate, penzije i povećavate poreze.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.
Ja sam podnela dva amandmana na ovaj Predlog zakona, oba u istovetnom tekstu – briše se. Zašto? Zato što smatram da rešenje za probleme Javnog medijskog servisa koje mi imamo ne može više tražiti u produžavanju rokova. Krajnje je vreme da neko sedne, zasuče rukave i nađe rešenje za probleme koji nisu od juče, koji postoje odavno. Pet godina je ova vladajuća većina imala na raspolaganju da krene da rešava te probleme. Umesto da to uradi, ona samo produžava rokove zadržavajući status kvo. Zašto? Zato što joj odgovara status kvo, a naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da su pred nama jedna do dve, a možda i tri predizborne godine, te samim tim zadržati finansijsku kontrolu nad Javnim medijskim servisom ovoj vladajućoj većini više odgovara nego da rešava probleme. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Imamo dve teme. Jedno je finansiranje, a drugo je uređivačka politika.
Oko finansiranje, ove četiri milijarde, plus šest milijardi koliko se skupi od TV pretplate, skoro tri i po miliona brojila puta 150 dinara, to je oko šest milijardi. I još jedno dve milijardi bi trebalo da postoji mogućnost same televizije da zaradi, to mu dođe oko 12 milijardi. To je oko 100 miliona evra. To uopšte nije mala para. To je jedna stvar.
Treba finansirati iz budžeta, jer je to prirodnije, normalnije, jednostavnije. Time se ne obezbeđuje niti smanjuje sloboda informisanja građana, ali se obezbeđuje materijalna sigurnost i ovih ljudi koji tu rade i kamermana, kojima se desi, recimo, da im dođe neki ludak pa im se dere što komuniciraju sa režijom u toku žive emisije. Ne dao Bog da se to desi. Vlada Srbije mora da bude garant objektivnosti RTS-a, zvao se on državna televizija ili javni servis. To da napravimo neko nezavisno telo koje će to garantovati, to zaboravite, za to je potrebna tradicija. Ovde Vlada mora da bude garant za to. Prema tome, ako mislite da televizija treba da bude objektivna, Vlada, predsednik Vlade, ministar informisanja treba da kaže – ja garantujem, moja je obaveza, moja čast i moj obraz je da to treba da bude kako treba.
Konačno, pogledajte film „Netvork“ ili „TV mreža“ iz 1976. godine, američki film, pa će vam mnogo biti jasnije o tome šta se dešava, ali definitivno televizija će biti normalna i objektivna…

Dve minute imate samo.