Sada dolazimo do dela zakona koji reguliše zabranu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija i to je praksa svuda u svetu. Ali, ja postavljam pitanje, za proteklih šest godina važenja prethodnog zakona, ko je u Srbiji ikada uhvaćen i suđen i procesuiran za dela na osnovu trgovine hartijama na osnovu insajderskih informacija? Jer, u praksi je to bio izuzetno čest slučaj. Znači, mnogo je primera bilo da se na osnovu tih insajderskih informacija povlače određene poslovne odluke i poslovni potezi, tako da u prethodnih šest godina mi nemamo slučaj da je bilo ko uhvaćen i procesuiran za jedno takvo delo. Ali, pozdravljamo dalje preciziranje ove odredbe, samo što je problem što stalno odredbe ostaju mrtvo slovo na papiru.
Postavljamo pitanje i zašto se izuzima iz trgovine hartija od vrednosti koje izdaje Narodna banka i država Srbija, jer je pogrešno, svuda se u svetu normalno trguje sa takvim hartijama, jer na osnovu sekundarne trgovine se formiraju upravo i cene i instrumenti kojima se trguje.
Bolji bi zakon bio da smo bili sveobuhvatniji, ali, ovde je očigledno konkretan nalog Evropske unije i konkretan interes Evropske unije bio u pitanju. Mi, nažalost, nikada ništa ne radimo u interesu građana Srbije, ma koliko god se poslanici vladajuće većine ljutili, ali je to praksa i to treba razobličiti. Prosto, vi radite u interesu EU, odnosno, radite samo ono što vam se naloži, a ne razmišljate o široj slici i o interesu građana. Opet kažem, vi nemate tržište kapitala i o čemu mi uopšte pričamo? U Srbiji ne postoji tržište kapitala. Tačka. To je prosto jasno. Ne može da se trguje zato što, em što je upropašteno, em što je dozvoljeno da se sva imovina koncentriše u rukama malog broja pojedinaca, dal` su domaći, dal` su stranci.