Kada se krene sa ovom diskusijom, vidite kada se izgubi sadržina. Sada da vas vratim na početak. Rečeno je do 31. decembra delimično finansiranje iz budžeta i kraj. Od 1. janura 2017. godine nema ni dinara iz budžeta za RTS. To je odredba prvog zakona. Drugi zakon je za građane, nećemo tamo, ne mešamo to.
E sad, da vam objasnim jednu stvar. Zar je moguće da smo mi devedesete godine imali javni servis, a da nismo bili svesni da imamo javni servis? Zašto? Devedesete godine Radio televizija Beograd je bila institucija u odnosu na ovaj RTS. U svakom pogledu je bila institucija, i kao prosvetiteljska, i kao kulturna, i kao obrazovna, i kao dečija, zabavna, filmska, sportska, šta god hoćete. Visoki standard u odnosu na ovo danas.
Pošto je ovde bila velika dijalektika prošlih nedelja o analognom i digitalnom, sada vi nama delujete analogno. Promenio se svet, sada je svet digitalan. Sada imamo da je Rasim LJajić potrošio 10 miliona evra, pa je izvukao iz RTS-a prenos i veze, jel tako? Pa je napravio posebno javno preduzeće, pa sada na devet čuka u Srbiji imate predajnike, pa ima onaj prenos digitalno itd. Sada kada ste vi u vašem selu, vi uključite preko onog D2 i sada imate sedam, osam, deset, petnaest, dvadeset kanala šta je u ponudi. U tim kanalima možete da imate nacionalnu geografiju, možete da imate neka putovanja, možete da imate istoriju, možete da imate crtane filmove. Imate i ove, hvala Bogu, iha-ha muzičke kakve hoćete, imate i rokenrol, imate i džez. Možete da birate šta god hoćete na kanalu, lokalnog, regionalnog, ili ovog nacionalnog emitera. Ništa vas ne košta, ali vas košta 150 dinara RTS. Zašto, kada je on jedan od 25 u ponudi?
Namerno ne pričam o ovim kablovskim, jer ovo je krađa. Zamislite koja je zamena teze, mesečno dajete 1500 dinara za kablovsku i svi saglasni, a za 150 dinara za RTS revolucija se diže ovde. Deluje malo nenormalno. Ovo dajete za jedan mesec kao za godinu dana. Ali, vi ste napravili to, ne vi konkretno, nego ljudi iz RTS-a i ljudi koji su četiri puta ovde postavljali koncepte šta je to javni interes, šta je to javni servis. Ali, znate li kako se postavljalo to pitanje? Direktiva ta i ta kaže tako i tako.
Ma, čekajte, ljudi, to ne može da zaživi. Ne, mi idemo u EU, a ako hoćemo u EU, mora ta direktiva. Pa sledeća direktiva, pa ova direktiva, pa oglašavanje, pa minutaže, pa ovo, pa ono. Sve to ubačeno, ali je ubačen i onaj REM, nekada onaj RRA, pa sve i svašta je bilo tamo. Tamo je bilo pogađanje, kome će Avala da pripadne, pa kome će ovaj kanal, kome će ova frekvencija, šta će ovo, šta će ono? I, dobili smo monstrum RTS. Ja se izvinjavam ljudima koji rade u RTS-u, ali monstrum, mislim na rukovodstvo. Oni su hobotnica.
Vi kažete – ne možemo da pričamo o informativnom programu. Da li znate, nekada po starom zakonu Upravni odbor RTS-a je birala Narodna skupština? Nije ga birao niko drugi, nego Narodna skupština. Pa su bili programski saveti, pa uređivački odbori, pa se na tacnu merilo koliko će koja stranka da bude prisutna u medijima. Sada imate vremenske prognoze na 16,5 sekundi ujutru, sada imate državne sekretare, više ne idu ministri, sada idu državni sekretari. Vi sada imate one piarove, to je ono na indigo, sve isti, pogled, BBS škola. Imate jednog tamo novinara, da ne pričam kakav je, on je BBS stručnjak. On ne zna da priča u kameru, ali RTS ga predstavio kao BBS stručnjaka.
Mi smo prihvatili BBS tip novinarstva i sada je sve kod nas ono – kakav mi je stajling, kako ovo, kako ono. Mislite da neki javni servis, pa još četiri televizije imaju izveštače iz svakog mesta u Srbiji. Pa, pogledajte jutarnji program, RTS ide iz Šapca, ide ovamo, idemo onamo, a ide i Pink iz Šapca i iz drugih mesta. Pink se čak i proširio, BiH, Crna Gora, Makedonija, baš ih briga, oni šibaju, rade. Da li su oni možda bolji javni servis od RTS-a? Samo neka malo promene dikciju i neka dobiju prave novinare koji znaju da naprave reportažu, samo to. A vi mislite da se to uči samo na RTS-u? Pa, pogledajte šta ima tamo. Ali, Pink nas ništa ne košta, Hepi nas ništa ne košta. Što bi mi sad bili zadovoljni sa RTS-om?
Znate na šta mi liči RTS? Kao kada biramo članove Saveta Narodne banke, jedini kriterijum – on ima fakultet. Sada mi treba da damo veliko oduševljenje, da padamo u nesvest od oduševljenja jer imamo garanciju – on ima fakultet, ima 10 godina radnog staža. To je jedina stvar koja ih preporučuje. Vi činite veliku štetu, ne konkretno vi, nemojte pogrešno da me razumete, ali u lutanju ovog koncepta od 2003. godine do današnjeg dana, ovaj naš RTS se uništava, on doživljava strašnu eroziju. Braniti ovakav RTS i pričati da je to javni servis kakav treba da bude je pogrešno. Zapamtite, medijski javni servi evropske Srbije neka bude srpske Srbije. E, to je najveći problem.
