Ima više razloga zašto ovaj član 1. ne treba menjati. Prvi razlog je što je izgleda Vlada koristila onaj vremeplov koji koristi ovde skupštinski odbor, pa je negde stavila u naslov ovog zakona da je on promenjen i 2055. godine. Znači, ovde se navodi kada je sve menjan ovaj zakon, pa kaže 2014, 2015. i, kaže, „Službeni glasnik“ broj 103/55. Znači da je promenjen 55 godine, pa bih voleo da znam kakve su to promene 55 godine u budućnosti urađene.
To govori kako je ovaj zakon pisan loš, a sada član 1. i ova izmena je potpuno nelogična, jer se njome menja član 1a koji ima naslov koji kaže – značenje pojedinih izraza. Sada taj član 1. definiše određene izraze, ali nigde ne govori o određenoj vrsti akcijskih proizvoda. Samo se ovom izmenom uvodi da je proizvođač akciznih proizvoda i lice koje vrši preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe. Znači, nigde nema, u drugim stavovima ovog člana ne navode se drugi akcizni proizvodi, ni duvan, ni alkohol, ni električna energija. To su sve opšti pojmovi. Potpuno ovoj promeni, kako je Vlada predložila, nije mesto u ovom članu i ja ne znam šta je rezultat toga. Ovaj zakon je mogao bez člana 1. da prođe.
Znači, ovde imate jednu suštinsku, netačnu činjenicu. Piše da je zakon menjan 55 godine, nekih 39 godina u budućnosti, a druga je konkretno navođenje proizvodnje kafe. Tome nije mesto u navođenju opštih pojmova. Pogledajte kako izgleda član 1a. To su sve opšti pojmovi i nigde se ne spominje ni jedan akcizni proizvod.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala, predsedavajući.
Da bih bio potpuno precizan, pročitaću vam obrazloženje zbog čega se zapravo briše član 1. izmena i dopuna Zakona o akcizama. Podnosilac amandmana tj. poslanička grupa Dveri smatra da lica koja vrše preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe ne treba da se tretiraju kao proizvođači akciznih proizvoda. Predlagač zakona želi da izjednači, Vlada želi da izjednači položaj uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima i da stvori samim tim jednake uslove za učesnike na tržištu. Mi smo protiv toga. Smatramo da ne treba da imaju jednake uslove na tržištu uvoznik kafe i domaći prerađivač, odnosno proizvođač kafe.
Zašto? Od 5. oktobra 2000. godine, kaže se dalje u obrazloženju amandmana, imamo veoma negativna iskustva sa izjednačavanjem uslova između domaćih proizvođača i uvoznika, što je u većini slučajeva imalo za rezultat preuzimanje tržišta od strane uvoznika.
U gore navedenim radnjama koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe angažuje se domaća radna snaga domaćih proizvođača i njihovih podizvođača i dobavljača, a na osnovu kojih se ostvaruje veći priliv u budžet po osnovu poreza na zarade, nego što je to slučaj kod uvoznika gotovih proizvoda od kafe. Izjednačavanjem položaja uvoznika, time što se uvode akcize domaćem prerađivaču kafe, deo pomenutog priliva u budžet po osnovu poreza na zarade se odliva ka budžetima zemalja iz kojih se uvoze gotovi proizvodi od kafe.
Dakle, šta Vlada ovde radi? Po ko zna koji put od 5. oktobra 2000. godine Vlada staje u zaštitu stranog uvoznika, odnosno uopšte uvoznika, odnosno stranih firmi, odnosno stranih proizvođača, a na štetu domaćeg proizvođača i prerađivača. Prosto je neverovatno da kada god može i u svakom slučaju Vlada će pre stati iza stranca, nego bilo kog domaćeg privrednika.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Opet kratko i opet nema potrebe da bude drugačije. Pozivam da se ne usvoji, između ostalog, zato što ovo pitanje akcize ima veze i sa stanjem na tržištu ukupnom i što posledica treba da bude da se smanji nelegalno tržište u ovoj sferi. To nije teško zaključiti. Pored toga, svakako je reč o onim prihodima od akciza, ali znate šta, nije teško zaključiti, ipak podrazumeva određeno povezivanje materije, a ja to zaista ne očekujem od podnosioca amandmana.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, mislim da je jako važno o ovoj temi par reči reći, pre svega, zato što je cilj da se, iako postoje neki delovi kafe koji se nalaze u sivoj zoni, mogu uspostaviti kroz sistem akciza.
Druga stvar, mislim da je baš mesto ovde u ovom delu zakona da se govori o akcizama na promet kafe, pre svega, zato što je ovde reč o uvodnim odredbama gde se određuje predmet na šta se vrši određivanje akciza.
Isto tako, jako je važno reći da se ovde, pod uticaj akciza, stavljaju svi oni koji učestvuju u prometu, a ne samo prilikom uvoza kafe. Ova materija biće primenjena od 1. januara 2018. godine. Imamo neke svoje međunarodne obaveze koje moramo da utvrdimo, ali nije to. Ja znam za šta ćete vi da se uhvatite, ali je nama jako važno da kompletan sistem egzistiranja kafe kao proizvoda bude obuhvaćen i da svi učesnici na tržištu imaju potpuno podjednak status.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, ja sam se spremio za oštru polemiku, ali mi se profesor nešto brzo umorio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, po Poslovnik.