Poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvaženi ministri, drage kolege, ja ću u ime poslaničke grupe PUPS da malo unesem optimizma i da vratim raspravu u svoje tokove i da malo smirim strasti i da pričam o budžetu.
Što se tiče budžeta, mislim, kakav je budžet, mislim da je stav izneo Fiskalni savet. Ako smo godinama unazad uvažavali mišljenje Fiskalnog saveta koje je bilo uglavnom negativno, odnosno loše po budžet koji je planiran, ne vidim zašto bismo sada dovodili u sumnju da li je njihov stav ispravan ili nije.
Ja ću se osvrnuti samo na par stvari za koje mislim da su nama važne kao poslaničkoj grupi. To, da li su sredstva u budžetu dobro raspodeljena je uvek diskutabilno, jedni misle koji su dobili više da je u redu, ovi koji su dobili manje, misle da nije, a mi iz poslaničke grupe PUPS mislimo da nije dobro, da je ministar zadužen za regionalni razvoj, naš predsednik, ministar Krkobabić zaista odradio sjajnu stvar sa idejom zadruga i da je prosto ove godine trebalo da se planira više sredstava, vezano za razvoj zadrugarstva u Srbiji.
S druge strane, moramo da se vratimo unazad i da kažemo – da, u ovom prethodnom periodu, dve godine poslednje kako se ministar Krkobabić bavio zadrugama, je urađena zaista sjajna stvar, da su se oko neophodnosti osnivanja zadruga i udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača svi saglasili, da smo dobili podršku i najeminentnije ustanove SANU i najvećih stručnjaka u zemlji kada se tiče sela i svih poslova kojima se bave ljudi na selu, a znamo da imamo 600.000 sela i da 1.400.000 ljudi živi od toga. S te strane moramo da izrazimo zadovoljstvo da je, prosto, ta ideja o zadrugarstvu zaživela, probudila sve nas i bila taj jedan mali zamajac koji je bio neophodan da se svi osvestimo i da se svi setimo, na kraju krajeva, da smo svi potekli odatle, uglavnom i to je ono što kod nas izaziva sada, s druge strane, i optimizam gledajući budžet Ministarstva poljoprivrede, koji je dobio 7,6 milijardi više, očekujući da ministar poljoprivrede, prosto, nastavi da uloži još više sredstava i da ta sela zaista zažive na način koji su počeli.
Naravno, regionalni razvoj, niko od nas nije naivan i niko ne misli da je to zadruga, regionalni razvoj je sve drugo, i kultura, i obrazovanje. Imamo mi. Sve sfere su tu neophodne, ali, eto, ono što je bio naš doprinos je zadrugarstvo. Prosto, buđenje svesti da je selo neophodno i da treba podržati i pomoći tim ljudima da mogu da zažive i da postanu i robni proizvođači.
Taj deo sam morala da spomenem, ali ću se, naravno, baviti penzionerima, jer smo, na kraju krajeva, pre 13 godina zbog njih i osnovani. Moram da priznam da smo zadovoljni što smo konačno došli do toga da budžet ove godine, vezano za penzije bude veći, da su penzije vraćene, odnosno uvećane, da smo preživeli krizna vremena koja su bila iza nas.
Podsetiću vas da smo mi uvek bili napadani, i kada smo se osnovali i kada su penzije bile isto 40%, i tada je bilo, otprilike, šta sada ovi ovde traže, pa onda smo napadani za tu 2008. godinu, koju sada niko ne spominje, sem u kontekstu kad se napada PUPS i kriza koja je tada nastala, a mi duboko verujemo da smo uradili pravu stvar i tada zaštitili, jer smo zbog toga i osnovani bili, 1.700.000 penzionera tekućih.
S druge strane, napadani smo ponovo i 2014. godine, kada smo podržali tešku meru za sve nas, tešku meru, moram priznati, tada i za premijera Aleksandra Vučića, vrlo tešku političku odluku da se smanje penzije tolikom broju ljudi, da to, s druge strane, iako je 1.050.000, čini mi, se ostalo zaštićeno, da to dovede u sumnju da li će uopšte moći da se izvučemo, da li će država moći da se izvuče iz bankrota koji je pretio i da li će se to možda odraziti i na njih.
Ja slušam ovde moje kolege kada pričaju o penzijama i, naravno, svi se sada bave penzionerima, svi se bave zaštitom penzionera, ali ja ću podsetiti jednu stvar - te mere jesu bile potrebne. Da li se sada mi slažemo ili se ne slažemo, odnosno da li hoćemo da priznamo ili ne, to je jedno, ali je činjenica da vi možete da imate najbolji BMV, ali ako nemate gorivo, možete samo da sedite u BMV, nema vožnje. Tako i ovo, ako u budžetu nema para, ne možete vi da imate dobre penzije, ne možete da imate… Znači, jednostavno, moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazi naša država.
Ono o čemu bih ja sada volela još malo da kažem nešto to je da je ovo sada smo prvi korak i mi u 2019. godini, prosto, imamo jedan mali period, gde možemo hladnih glava da svi zajedno sednemo i da vidimo koje nam je rešenje. Ovo sigurno nije trajno rešenje. Oko toga se slažemo svi. Svoje mišljenje je iznosio i šef kancelarije MMF Sebastijan Sosa. Mi ćemo i u 2019. godini imati usklađivanje penzija dva puta godišnje, ta odredba nije ukinuta, u aprilu i oktobru, ali, naravno, sve u skladu sa ekonomskim položajem, odnosno sa privredom, tako da se to neće odraziti na BDP, ali ono što je važno to je da mi budemo konačno pametni i da probamo da sve te naše političke različitosti nekako usmerimo ka nečemu što je budućnost svih nas.
Mi moramo da prihvatimo činjenicu da, kažu istraživanja, za 25 godina 40% zanimanja neće postojati. Do 2025. godine neće postojati poštari.
Ja sam na čelu jedne „Pošte“ Srbije. Amazon sada radi na razvoju bezpilotnih letilica koje će raznositi pošte, pa neće biti fizičkih poštara. Pošta Amerike je bila pred bankrotom i da se nije predsednik Tramp lično umešao, oni bi već bili zatvoreni. Znači, nešto što nas čeka je jedan racionalan prilaz ovom problemu.
Mi moramo da uđemo u reformu penzionog fonda. Toga smo svi svesni. Kakva će to formula da bude, da li će biti ova, što bi rekli,švajcarski model ili ne, ali mi moramo zajedno da dođemo do zajedničkog stava, do zajedničkog rešenja da te penzije budu ono što su ljudi koji su radili, zaslužili i koji rade i koji će doći do tih penzija mi moramo da ih obezbedimo na neki način.
Mi imamo kao poslanička grupa i kao partija, kao PUPS imamo naše predloge. Da li su oni dobri, to je pitanje, ali hajde, sedimo za sto, imamo sada. udahnuli smo vazduh, možemo mirne glave da sednemo i da nađemo rešenje za budućnost.
Robotika je nešto što nam visi iznad glava. To znači ukidanje. Mi pričamo svi sada o nedovoljnom broju ljudi, o problemu zapošljavanja, odnosno o nedostatku radne snage. Ja se plašim da ćemo mi doći u situaciju da ćemo mi imati radnu snagu, ali oni neće imati gde da rade, jer će sve biti robotika. Tehnološki razvoj je stravično. Nešto što je bilo nezamislivo pre dve, tri godine, apsolutno je postala naša stvarnost, tako da mislim da je ono što je pred nama, to je da se mi ozbiljno pozabavimo penzionim fondom, da budemo, prosto, svi zajedno spremni na razgovore, spremni na to da svi zajedno izađemo sa modalitetima, pa će se valjda iz toga izroditi i neko dobro rešenje.
Volela bih isto da naglasim da se vrlo često nama čini da smo samo vreća za udaranje, da vam nikada niko ne kaže nešto pohvalno, da je uvek PUPS kriv za sve što se dešava penzionerima, ali, znate kako, ipak glasači i svi naši gledao, samo rezultati koje mi ostvarimo.
Ja moram da priznam da smo mi vrlo zadovoljni i da se ta podrška građana upravo ogleda, evo i sada na ovim loklanim izborima koji su pred nama, mi smo drugi na dva mesta, na jednom mestu treći i mislim da smo danas predali četvrtu listu, vrlo brzo sakupili podršku glasača za predaju liste. To znači da ljudi mere i da prosto vide, bez obzira da li smo mi toga svesni ili ne.
Znači, što bi rekao naš predsednik Krkobabić, izbori su vaga za tačno merenje. Hajde da vidimo, da odmerimo ko šta radi i koliko radi, koliki je bio njegov uspeh i doprinos i nije stvar u tome da vi budžetom dobijete velika sredstva ako ih ne utrošite na pravi način.
Znači, ono što je nama potrebno to je zaista jedan ozbiljan pristup svemu, pogotovo tom novom Zakonu o PIO. To nije lak put. Mi smo spremni kao poslanička grupa i kao PUPS da sednemo i da sa svima koji imaju dobro rešenje porazgovaramo. Toliko od mene, a mi ćemo kao poslanička grupa podržati zakon.