Zahvaljujem, predsedavajući.
Prvo pitanje je za predsednicu parlamenta, gospođu Maju Gojković. Naime, juče smo, kada smo završavali sednicu, čuli od nje da je nastavak sutra u 14.00 časova, kreću prvo poslanička pitanja, pa amandmani, evo ga zapisnik, evo ga stenogram sa jučerašnje sednice, što i jeste u praksi sa dosadašnjim radom Narodne skupštine, jer svaki put kada je bio dan za glasanje ista nije dozvoljavala poslanička pitanja. Postavljamo pitanje, kako je sada odstupila od primene Poslovnika i kako sada pred samo glasanje na sednici koja nije bila za to najavljena, a po dosadašnjoj praksi nisu mogla da se postavljaju pitanja, mi imamo postavljanje poslaničkih pitanja?
Drugo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću. Naime, kao što smo juče videli, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od daljeg procesuiranja Mlađana Dinkića, pa postavljamo pitanje – ko štiti Mlađana Dinkića? Kome treba Mlađan Dinkić? Zašta je Mlađan Dinkić toliko jak u Srbiji? Kakve veze Mlađan Dinkić ima sa Aleksandrom Vučićem, kada isti ne može da bude procesuiran? Sam Aleksandar Vučić je u Narodnoj skupštini nosi robijaško odelo Mlađana Dinkića nazivajući ga najvećim lopovom. Sam gospodin Vučić je pominjao da je kriminal i korupcija glavna odrednica, evo, gospodin kolega poslanik ima tu sliku, pominjao je da je borba protiv kriminala i korupcije glavni zadatak njegove Vlade, a onda dobijamo slučaj Dinkić. Dobijamo slučaj da Mlađan Dinkić ne može da odgovara. Onda molim poslanike vladajuće većine da nikada kada se budu javljali za reč više ne pominju period pre njihove vlasti, zato što oni sistemski pokrivaju sve što je učinjeno pre njihove vlasti i uzimaju te kadrove, pa blagajnik i šef kabineta Mlađana Dinkića, Ivica Kojić koji će sada šef kabineta Aleksandra Vučića.
Sledeće pitanje bih uputio Ministarstvu pravde, republičkom javnom tužiocu i šefu VBA. Pošto se ovde dosta u Narodnoj skupštini govorilo o raznim aferama, špijunima itd, vidim da je to bio hobi velikog broja narodnih poslanika i generalno mi volimo paušalno da pričamo o takvim stvarima, mene zanima, mi smo ovde postavljali pitanje vezano za Momčila Perišića, šta je sa krivičnom prijavom koju je Uprava bezbednosti tadašnje Vojske Jugoslavije posle hapšenja Perišića podnela i protiv Aleksandra Dimitrijevića, generala načelnika Uprave bezbednosti i njegovih najbližih saradnika, Gajić Branka, Bilinac Blagoja i Marković Velisava? Ta krivična prijava je po gašenju vojnog pravosuđa nestala, pa bih molio da Republički javni tužilac, Ministarstvo pravde i VBA uđu u trag toj krivičnoj prijavi i da nas obaveste šta se sa istom dešava.
Zašto je podneta? Evo kako se uspostavila saradnja između najviših organa države i stranih obaveštajnih službi, u ovom smislu američkih. Pomenuti Dimitrijević sa svojim saradnicima, zamenikom generalom majorom Gajićem, Bilinac Blagojem, pukovnikom načelnikom operativnog odeljenja, Marković Velisavom, pukovnikom načelnikom analitičkog odeljenja i zajedno sa još nekim starešinama i civilima, u periodu od 5. novembra 1997. do maja 1998. godine, sačinio je platformu za kontakte sa predstavnicima Američke obaveštajne službe CIA i Vojno obaveštajne službe DIA i odneo je na potpis načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću. Po toj platformi održano je 10 sastanaka u Beogradu, u ulici Andre Nikolića broj 21. Sa američke strane bili su Bredli Knop, načelnik Kabineta direktora DIA, Ernes Fišter, vojni izaslanik SAD u SRJ, Šonfit Patrik, predstavnik CIA u ambasadi SAD u Beogradu, Dejvid Rouzman iz centrale CIA, Dejv DŽejmson i drugi.
Kontakti su vođeni strogo zatvoreno i, između ostalog, mi smo Amerikancima predali podatke o organizaciono-formacijskoj strukturi obaveštajno-bezbedonosnih snaga Vojske Jugoslavije i njihovom delokrugu, nadležnostima i zadacima. Znači, čitava formacija Vojske Jugoslavije u celini, terorističke delatnosti na prostorima bivše SFRJ, posebno KiM i BiH, političko-bezbednosna situacija na KiM, mere državnih organa na sprečavanju terorističkih akcija uz angažovanje jedinica MUP-a, obećanje da jedinice Vojske Jugoslavije neće biti upotrebljene, stanje u Crnoj Gori itd, itd. Svih 10 sastanaka je dokumentovano po datumu, vremenu i mestu održavanja. Opisanim radnjama imenovani su tajne vojne podatke i dokumenta saopštili ili predali predstavnicima Američke obaveštajne službe, prikupljali za nju podatke i pomagali njen rad, čime su prouzrokovali teške posledice za bezbednost Vojske Jugoslavije u vojnu moć zemlje, čime su izvršili krivično delo špijunaže iz člana 128. stav 5, u vezi stava 1. OKZ.
Dakle, ovde postoji direktna dokumentacija i ja imam tu pomenutu platformu, sačinio je načelnik tadašnje Uprave bezbednosti Aca Dimitrijević, a potpisao načelnik Momčilo Perišić. Sa ovim je bio upoznat i uključen tadašnji šef RDB Jovica Stanišić. Kada će se procesuirati lica koja su izdala ovu zemlju?
Još jedno pitanje, za kraj, za Aleksandra Vučića...