Zahvaljujem.
Moj predlog je da, umesto ideje predlagača da se za godinu dana produži, se produži za dve godine. Dobro je što ste prihvatili to. To je početak suočavanja sa realnošću. To je uvek zdravo. Sada imamo dve godine na raspolaganju za RTS i RTV i svesni smo da nismo dovoljno uradili u godini, u roku koji je propisan zakonom, da se zaista reši sve ono što imamo kao primedbu na rad RTS-a i RTV-a.
Zašto kažem da je to dobro? Zato što postoji redosled stvari u rešavanju problema društva koje se menja. Prvo znaš šta hoćeš, a onda znaš kako to hoćeš da izgleda.
Ako hoćemo da razgovaramo o uređivačkoj politici RTS i RTV prvo moraju da budu finansirani. Prvo mora ministarstvo i svi mi koji smo zainteresovani za medijske slobode i dobar program Javnog servisa da znamo da je jedan problem rešen na određeni rok dovoljno dug da se svi drugi bavimo drugim temama.
Zašto smatram da je to suočavanje sa realnošću? Zato što je ovo, ja ne znam, četvrti ili peti put da kažemo – daj nam još godinu. Ali, sada prvi put ja mislim da započinje dijalog u kome ćemo, nadam se, od ministarstva i od Vlade, čuti – a šta radimo u toj godini? Šta radimo do marta meseca? Šta radimo do juna meseca? Šta radimo u ovoj godini ako budu raspisani izbori? Šta radimo ako ne bude svih izbora? Šta radimo na jesen? Kad sami sebi damo rok da dođe izveštaj RTS i RTV i da razgovaramo o uređivačkoj politici.
Ja nisam opozicija Srbiji, ja sam opozicija Vladi i ovo je dokaz da šta god ja mislila o uređivačkoj politici jednog i drugog javnog servisa, ja ću braniti njihovo pravo da postoje, jer postoji zakon za koji smo glasali, u kome smo kazali da treba da postoje.
Ako se suočimo sa realnošću na takav način od toga može biti samo dobra po javne servise, po uređivačku politiku, po Vladu i po sve nas koji znamo iz tuđih primera kako ide osvajanje prava i sloboda u društvu koje se menja.
Prvo, prava manjina. Prvo oko toga društvo da postigne saglasnost, jer je to važno da prestane diskriminacija i da razumemo da smo svi jednaki, onda idu medijske slobode, jer je to najosetljivije, pravo na slobodno javno izgovorenu reč, pravo na kritiku, pravo na dijalog, obaveza na dijalog, onda ide pravosuđe i tek na kraju, nažalost, moju idu druga prava koja su Ustavom garantovana ljudima, pravo na rad, pravo na slobodu kretanja, pravo na imovinu i sva ostala prava koja su nama u Ustavu zapisana.
Ako smo ovo još jedno odlaganje tako razumeli, onda ima nade da ćemo biti zadovoljniji programom RTS i RTV. Ovo nije sednica na kojoj govorimo o uređivačkoj politici, ali ako bude sednica na kojoj ćemo razumeti da moramo da slušamo jedni druge kada govorimo o uređivačkoj politici i da mediji nigde nisu vlasništvo privatno, državno, kako god hoćete, bilo koje političke stranke i da zakoni jednako važe za komercijalne medije i za javne servise. To se ovde često zaboravlja. Pravila za komercijalne televizije su jednaka. Ne može da lupeta šta god hoće na komercijalnoj televiziji zato što je privatna televizija. Pravila su ista u istim tim zakonima za koje smo mi glasali.
Ako se u svemu tome budemo razumeli, nadam se da ćemo onda na kraju druge godine od danas imati i održivo, svima jasno, i od svih prihvaćeno rešenje za finansiranje i za važenje Zakona o Javnom servisu. Meni je drago da ću biti deo tog rešenja, kao što želim svako dobro svima koji budu radili na tome u mesecima pred nama.