Hvala gospođo predsednice. Hteo sam sada da zamolim vas da u ovih dva minuta, a neće biti puna dva, sigurno, vodite računa da li ću ja bilo čije ime da pomenem, a ja tvrdim da neću, ali kažem vam da vodite računa, zato što znam da će pošto-poto da zagrebe za mikrofon onaj koji je repliku izazvao i da tvrdi da sam ga pomenuo, da ima pravo na repliku, iako nema. On će da tvrdi da mu je neko pravo ugroženo, da je nešto strašno on ovde uskraćen. Vi vodite računa da li ću bilo čije ime da pomenem, a ja ću da kažem sledeće.
Godine 2013, neko ko danas tvrdi da nam subvencije ne trebaju, tvrdio je da su subvencije preduzećima dobre i potrebne zato što neko ko hoće da uloži mora da ima dobar razlog da bi uložio u Srbiju, neko ko danas tvrdi sve suprotno, i nisam rekao kako se zove a verujem da svako može da pogodi na koga mislim, taj isti je 2013. godine tvrdio da Fond PIO treba ukinuti, a danas je u stanju da predlaže da mu se nešto dodatno pomaže, verovatno kad ga ukinemo, onda mu treba pomoći. Znači, 2013. godine je taj isti tvrdio da sva preduzeća koja se nalaze u restruktuiranju treba baciti u stečaj, danas verovatno tvrdi da to nikada nije rekao, baš kao što danas tvrdi da nikada nije tvrdio da Železaru treba ukinuti, a 5.000 ljudi baciti na ulicu. Na koga sam ja mislio, ja znam, a za vaše asocijacije ne odgovaram. Hvala lepo.
(Saša Radulović, s mesta: Tražio sam reč, predsednice Skupštine.)