Dakle, gospodine Arsiću, da li će neka ulica dobiti ime po meni ne znam, ali se svakako nadam da neće još dugo, jer vi znate koji je uslov za dobijanje ulice, ja nisam spreman da taj uslov ispunjavam.
Drugo je ovde pitanje, vi stalno napadate opoziciju. Vi kažete - teroriše vas opozicija. I, pravo da vam kažem, neki od vas zaista deluju kao žrtve. Neki od vas su i javno na medijima govorili da su žrtve, pa da su lagali zbog toga što su laž smatrali moralnom obavezom. Sad se nameće pitanje, gospodine Arsiću, kome da verujem? Vama danas ili vama pre nekoliko godina? Da li ste vi i sad žrtva, da vas možda, ili nekoga od vaših kolega, možda vas i sad neko tera da lažete, jer smatrate da je to vaša moralna obaveza prema Aleksandru Vučiću?
Ovde je pitanje moralnog kredibiliteta, a posao opozicije mislim da upravo i jeste da kritikuje što mi radimo. Vaš je problem bezidejnost. Vi niste u stanju da se argumentima obračunate sa opozicijom, kvalitetnim zakonima ili na bilo koji drugi način. Uostalom, da vi imate bolje ideje, vi biste bili taj i vi biste bili ti koji insistiraju od RTS da bude što više duela, da nas ponizite, da nas rasturite, da vide građani Srbije koliko ste superiorni, koliko znate, koliko su vam predlozi dobri. Zašto vi bežite od toga, ako se ponosite svojim stavovima? Zato što je situacija upravo suprotna. Nemate vi ideje. Maltene na svaki član zakona ste prihvatili i sami pisali amandmane. Zakon od dva člana, vi prihvatate amandman i to je nešto što se ponavlja stalno.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Zatvaramo krug replika i idemo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Reč ima narodno poslanik Gordana Čomić, izvolite.

Zahvaljujem.
Logično je bilo da i na ovaj Predlog zakona podnesem amandman u istovetnom tekstu, odnosno i po tonu i narativu ove rasprave i po onome čemu smo svedočili proteklih godina, jednu i dve i po godine, je da nam nedostaje ideje, da nam nedostaje i vremena i da nam nedostaje dijaloga da bi se problem kako finansirati javne servise zaista rešio.
Bez obzira da li opravdanje – nisam rekao taksa, rekao sam pretplata, da li je – imali smo izbore, pa smo izgubili šest meseci, dakle, umesto opravdavanja i objašnjavanja, vreme je da se suočimo sa realnošću i da vidimo kolika je ogromna dubina problema koje imamo u pokušaju da dođemo svi do slobode medija, da dođemo do javnog interesa koji bi bio finansiran održivo, koji bi bio sa uredničkim sastavom, uređivačkom politikom ostavljen na miru, a i deo, neprekidan deo društvenog dijaloga o tome šta je javni interes, šta je to što svi mi koji gledamo RTS i RTV treba da imamo da bismo imali zadovoljenu glad, žeđ za informacijama, pravim informacijama, pravovremenim, pristojnim, tačnim, blagovremenim, osvetljenim sa više strana. To rade uspešna društva.
Ova rasprava pokazuje da mi ne želimo i da ne umemo da budemo uspešno društvo, da mi jednostavno nećemo da uložimo ni mrvu dobre volje da čujemo onog drugog ko priča bilo šta, da saslušamo i da koristimo išta, osim rugajućeg rečnika. Naravno da se to preslikava u medije. Mediji su ogledalo društva. Naše društvo nije strukturisano, nemate javnu scenu, nemate kritičke segmente unutar društva koji bi vodili računa da se jednom definisan javni interes održava u definiciji, da se o tome vodi debata. Mi smo stanovništvo, a ne društvo i zato smo neuspešni i hoćemo da mitskim, da rugajućim, da poričućim stignemo do uspeha. Bez obzira što nam to ne uspeva, a mi i svedoci i učesnici, mi na verbalnom nivou opstajemo u tome.
Moj amandman je bio – hajde da jedni drugima damo svest sa svešću o tome kakav nam je problem, dovoljno vremena da se pomaknemo iz žabokrečine, mitskom, predpolitičkog, autodestruktivnog, rugajućeg diskursa u društvu i da počnemo da počnemo da razgovaramo. Jel nam treba javni servis? Koliko to košta, kako to možemo da uradimo? Da li je ikome u Srbiji u interesu da nema javnog servisa, legitimnog, neka kaže ko je? Da li je ikome u interesu da se za godinu dana vidimo i da se lažemo opet, kao što smo se lagali prošle godine, kao što smo se lagali pretprošle godine, kao što se lažemo u toku ove rasprave o tome da li je taksa ili je pretplata? Jednom detinjasta faza društva mora da se završi.
Odgovornost za to da se pređe u odraslo doba je jednako na onima koji imaju moć za upravljanje javnim poslovima i na onima koji su tu da paze i da vode računa da se ta moć upotrebljava kako treba javno, transparentno, u dijalogu oko kojeg imamo svest da mora da traje. Ja ne znam da li ćemo ovo rešiti za dve godine. Ne znam. Ali znam da je ova sednica važna da neki od nas promene svoje mišljenje o tome koliko će nam biti udobno da budemo moćni u društvu koje je stanovništvo i koje pretpolitičko i mitsko. To može da traje, ali nema razvoja, a koliko smo spremni da uložimo u to da bude dijaloga, da bude razvoja i da za dve godine od danas, pa za četiri godine od danas, vidimo razliku na bolje. O tome se ovde radi, o slobodama i zato ova rasprava tako dugo traje.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Pre nego što dam reč narednom govorniku, napominjem da Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite, kolega Đurišiću.

Hvala predsedavajući.
Ovaj zakon se zove – Zakon o privremenom načinu naplate takse za javni medijski servis. Privremenom. Mislim da je Vlada prvo što je trebala, uz Predlog izmena i dopuna ovog zakona da predloži i brisanje reči – privremenom, jer očigledno da nije privremeno. Vlada je došla sa predlogom da to privremeno, posle godinu dana traje još godinu dana, a sad je prihvatila amandman da traje, u stvari, dve godine.
Ja, i pored svog uveravanja iz Vlade da će to biti rešeno u naredne dve godine, sam siguran da neće ukoliko ova Vlada bude u mandatu te dve godine. Znači, neće biti i opet za dve godine, bez obzira na optimizam koleginice Čomić, nećemo rešiti ovo pitanje, ako bude ova Vlada.
Jedini razlog za optimizam vidim u izborima i u tome da će doći neka druga Vlada. Ali ovaj zakon je inače lex specialis, zato što stavlja van snage nekoliko odredbi Zakona o javnim medijskim servisima. Ali, očigledno da to poslanici većine ne znaju. Malopre smo čuli kako visinu takse za javni medijski servis uređuje upravni odbor i to piše u Zakonu o javnom medijskom servisu. Ali, u ovom zakonu koji inače ima 12 članova i donet je 29. decembra 2015. godine, u članu 9. ima jedna jedina rečenica koja kaže – visina takse jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije utvrđuje se u mesečnom iznosu od 150 dinara.
Znači, ne utvrđuje više upravni odbor, ni u 2016. godini, a sada kada produžimo važenje ovog zakona ni u 2017, ni u 2018. godini i suspendujemo taj zakon, ovim lex specialis. To je vaš manir.
Zato smo mi protiv ovakvih zakona i zato tražimo da se ne glasa o ovakvim zakonima i predlagali smo amandmane da se ovakvi zakoni ne prihvate. Znači, Vlada vodi lošu politiku, nema ni jedan jedini odgovor na probleme. Ne ume da reši.
Donela je ovu odluku kao privremeno rešenje da se taksa, a ne više pretplata naplaćuje ponovo uz račun za isporučenu električnu energiju, ali tako da više ne možete da se oslobodite praktično od plaćanja, bez obzira da li imate električno brojilo na garažu, u vikendici, na nekom pomoćnom objektu, ne možete formalno da se oslobodite i prvo se naplati taksa a onda idu troškovi za isporučenu električnu energiju.
To je problem sa celim ovim zakonom. Bilo bi bolje da nikad nije donet i da danas posle godinu dana njegove primene nikad nismo dobili ovakav predlog Vlade da on važi još godinu dana, a nažalost, ovim usvojenim amandmanom važiće još dve godine. hvala.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Ovo mi je krajnje zanimljivo, uvaženi kolega kritikuje amandman svoje koleginice iz opozicije, a Vlada prihvata amandman opozicije.
Ovo je potpuno neverovatno šta mi danas slušamo, ali 12 godina ste imali prilike da uredite finansiranje RTS i niste to uradili. Imali ste besmislenu pretplatu koja je bila gotovo nenaplativa. Sada, pošto pledirate da dođete na vlast, ja verujem vi ćete pobediti, ja vas pitam, a pitaju vas i građani Srbije – a kako ćete rešiti finansiranje RTS? Ja nisam čuo rešenje s vaše strane.
Znači, bilo bi dobro da nam kažete kako ćete vi to da finansirate RTS, odnosno od čega će da se finansira RTS? Hoćete na tržište? Nisam siguran da mogu da opstanu sa programom koji proizvode. Hoćete da Vlada finansira? U redu, ali onda Vlada postavlja direktora.
Malopre smo čuli jednu krajnje malicioznu opasku, pa kaže onda i zbog direktora bolnice, izvinite, onda Vlada ima pravo da postavi direktora RTS, kao što postavi direktora bolnice. Prema tome, nemojmo da budemo tako malicozni.
Slažem se sa predlagačem amandmana u svemu onome što je rekao, mada moram da se uvek napravim da razumem šta uvažena koleginica govori, jer to je malo i filozofski, ali bilo bi lepo da je isto tako govorila, kada je recimo došlo do promene na RTV. Međutim, imali smo potpuno drugačiju situaciju.
Tada svi oni koji su smenjeni su proglašeni da su oni zapravo apostoli nezavisnog novinarstva, a svi oni koji su došli posle njih, to su neki rigidni tipovi koji jednostavno nisu smeli ni da budu novinari. Možda je trebalo i streljati, alustrirati, tako ste se ponašali prema neistomišljenicima. To su uradili 5. oktobra.
Znate, ako hoćete demokratski diskurs, onda uvažite i suprotno mišljenje. Nisu svi novinari članovi NUNS-a, niti su svi novinari članovi nekog drugog udruženja. Ima nekih koji nisu uopšte članovi nijednog udruženja, a vaš problem je taj što vi isključivo kao novinare smatrate one koji su u nezavisnom udruženju novinara Srbije, jednom Soroševskom udruženju koje tako pokušava da kreira javno mnjenje, isključivo kako je njima po volji.
Prema tome, ako se zalažete za demokratski diskurs i za neki demokratski dijalog, onda uvažite da postoji i neko ko drugačije razmišlja u odnosu na vas i da ovo što inače radite, a 12 godina niste rešili ni finansiranje ni RTS i RTV, ipak prepustite nekome ko malo to bolje zna. Uzgred, budi rečeno, zakon se i donosi da građani ne bi plaćali veću taksu, nego samo da bude 150 dinara. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za reč se javio kolega Jovo Ostojić, ali moram da vas obavestim da vaša poslanička grupa nema više vremena.
Sledeći se za reč javio kolega Saša Radulović.
Izvolite

Hvala.
Kolega Đukanović ponovo ponavlja kao da Vlada ima neke pare, pa Vlada finansira RTS, pa ako Vlada bude iz svog budžeta finansirala RTS, misli poslanik Đukanović, da onda ima pravo da postavlja direktora RTS.
Da obavestim poslanika, da nauči jednom za sva vremena, da Vlada nema nikakve pare. Vlada nema ni dinara, niti država ima dinara…

Obraćajte se meni, molim vas kolega Raduloviću. Nemojte direktno.