Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Maja Gojković, po amandmanu. Izvolite.

Po amandmanu.
Dakle, amandman na član 2. govori o tome da treba da brišemo osnovni tekst predloga zakona, u kome se govori, u članu 2, da se 1. januar 2017. godine menja sa 1. januarom 2018. godine i odnosi se na policijske službenike, profesionalne pripadnike Vojske Srbije, zaposlenima u organima u čijem su delokrugu bezbednosni i obaveštajni poslovi; zamenjuju sa rečima, opet, 1. januara 2018. godine, odnosno od 1. jula 2017. godine, i to se odnosi na zaposlene u organima i organizacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Dakle, sve ovo prethodno što smo čuli nema nikakve dodirne tačke sa ovim amandmanom. Očigledno je to tema koja zaslužuje veću pažnju onih koji su i radili na tome niz godina, da ne kažem deceniju i više, da mi dođemo do ovog problema i da imamo prekomerno zaposlena lica u organima, pre svega lokalnih samouprava, ali i u AP Vojvodine.
Apsolutno se slažem sa onim poslanicima koji su do sada govorili o ovom amandmanu „briše se“, pa su iskoristili priliku i tražili od ministarke Ane Brnabić da izađe pred nama sa tačnim brojem koliko je to ljudi koji rade u lokalnim samoupravama i koliko je to ljudi koji rade u sistemu Republike Srbije, mislim isključivo na javni sektor. Samo bih molila ministarku da nam, kad bude bila u mogućnosti, izađe sa tim brojkama, da nam tačno da presek po godinama, kad god hoće, od devedesetih, može i od 2000. godine, marim ja, i od 2002, 2003. godine, ali da imamo potpuni presek u zadnjih 15, 20 godina, kako se ovde dogovorimo. Poseban akcenat bih dala, jer sam iz Novog Sada i mene izuzetno interesuje, godinama ne možemo da dođemo do brojke - koliko je ljudi zaposleno od 2000. godine do 2016. godine u AP Vojvodini?
Tačan broj da dobijemo konačno. Kad god smo ovde postavljali pitanja, bez obzira da li smo bili u opoziciji ili smo bili poslanici koji su podržavali vladajuću većinu, nikada iz nekog razloga nismo mogli da dobijemo ovaj broj. To je fascinantno.
Neću da udaram nisko i da tražim da se tačno kažu imena tih ljudi i da vidimo da li su se oni bavili politikom, dakle, kojoj tačno političkoj partiji pripadaju. Iako ja znam odgovore, mislim, dve partije do plus jedna, sve je jasno. Ti ljudi danas nisu krivi zbog toga što su oni koji su vodili Vojvodinu 15, 16 godina izgubili izbore i niko ih neće otpustiti. Samo da konačno saznamo - koliko je ljudi zaposleno u AP Vojvodini, u Skupštini Vojvodine, u nekadašnjem izvršnom veću, Vladi Vojvodine, itd, u ovih 16 godina? I ako tražimo brojke, ne treba da tražimo brojke za neku lokalnu samoupravu. Hajde da se ne igramo i da tražimo brojke samo u poslednje tri, četiri godine kada je došlo do promene vlasti u mnogim lokalnim samoupravama, nego da dobijemo… Ako hoćemo ozbiljno da razgovaramo o ovom problemu, onda da razgovaramo ozbiljno, a ne politikantski, pa da tražimo koliko ima zaposlenih u poslednje dve godine u gradu tom i tom zato što je SNS, nego pokažimo ozbiljnost tako što ćemo da tražimo presek zaposlenih u svim organima vlasti, od lokalne samouprave, AP Vojvodine i, naravno, Republike Srbije. Niko ne beži od toga.
Ovo sve do sada što smo čuli je čisto politikanstvo - koliko je zaposleno u dve godine, u tri godine, pa niko nam u Srbiji neće verovati da mi ozbiljno želimo da saznamo taj broj, nego hoćemo samo da se prepucavamo i da kažemo koliko je u poslednje dve, kao da je problem nastao u poslednje dve, tri ili četiri godine. Ne, ovaj problem je nastao od kako smo počeli svi mi, zajedno, ovde da zapošljavamo ljude po partijskoj liniji. Kabinet? U kabinet se uvek dovode ljudi za koje smatrate da su najsposobniji i koji su ljudi od poverenja tog čoveka koji ima pravo na kabinet. Nemojte da pričamo da će neko u kabinet da dovede nepoznatog čoveka sa ulice. To ne postoji. Morate da imate poverenje. Ti kabineti su svi mali – četvoro, petoro, šestoro, zavisi od toga koliko važan posao radi. U mom kabinetu radi jedna ili dve osobe po sistematizaciji. Sve ostalo je ostalo ne popunjeno.
Znači, dajte ozbiljno da razgovaramo. Zašto se rok pomera za godinu dana? Čuli smo. Dakle, nije suština u tome, a po amandmanu očigledno niko neće da razgovara, već bi samo razgovarali zašto se rok pomera sa sedamnaeste na januar 2018. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, povreda Poslovnika.
Koji član?

Povreda Poslovnika. Članovi 41. do 44, čl. od 70. do 81. i čl. od 124. do 127.
Pitanje za predsednicu parlamenta, da nam objasni, kako je moguće, a obrazložiću u čemu je povreda Poslovnika… Ovi članovi, koje sam citirao, se odnose na formiranje stalnih radnih tela u Skupštini Srbije, na način odlučivanja u tim stalnim radnim telima i na njihovu nadležnost.
Radna tela Narodne skupštine su odbor…

Izričem vam opomenu zbog zloupotrebe Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, po amandmanu.

Poštovana predsednice parlamenta, dakle, vi ste očigledno u dvostrukoj ulozi. Malopre mi niste dali pravo na repliku kada je poslanik SPS jasno, pred svima nama ovde, pomenuo DS i govorio u vezi ovog amandmana koji smo dali. Ovde se radi o odlaganju rokova i uređenja platnih razreda za ljude koji rade u bezbednosti, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Vojsci i, naravno, govorili stalno o neizbežnim temama, dvehiljadita godina, kao prekretnica. Kao da smo imali državu koja je perfektno funkcionisala do 2000. godine, u kojoj je sve bilo rešeno, pa i ova oblast bezbednosti, Vojske, a onda se 2000. godine uništila ta sjajna država, došli su neki ljudi koji su je uništili.
Reći ću vam par podataka koji govore upravo suprotno. Ovde sede neki ministri koji su bili na ovoj drugoj strani, posle 2000. godine. Bruto društveni proizvod 2000. godine, koji je nasledila tadašnja Vlada, iznosio je oko 7,5 milijardi evra. Sedam i po milijardi evra, a danas iznosi 34 milijarde evra.
Dakle, ukupan javni dug u BDP je učestvovao sa 202%. Da li je to ta sjajna situacija i ta sjajna privreda u kojoj su svi ovi ljudi i u Vojsci i u policiji i u drugoj oblasti, o kojima se ovde radi u amandmanu, bili u tako sjajnom statusu?
Kada koristite ovo pravo iz klupe, i kada govorite o tome i ako mi uđemo sa vama u duel na ovaj način, gledajući se ravno u oči, onda promenite svoju ulogu, naravno popnete se gore, ne dozvoljavate nama, ako uđemo u sukob mišljenja ili duel, sukob mišljenja, na jedan pristojan način, da onda dođete na mesto predsedavajućeg i ne dozvoljavate pravo poslanicima opozicije na ono što im pripada po Poslovniku, a to je replika, jer je bilo jasno svima nama u sali, sem vama, a mislim da bi trebali da zadržite korektan odnos prema svakom poslaniku u ovoj sali.

Neću opomenu, nego nisam spomenula ni jednu stranku, apsolutno ni jednu. Slobodno možemo da polemišemo, vratiću se ja.
Neđo Jovanović po amandmanu. Izvolite.

Neću koristiti repliku, naravno.
Teško je činjenice prikazati kao patetiku. To je nemoguće. Ja sam govorio isključivo jezikom činjenica i nikako drugačije. Nisam ni u kom slučaju doveo ni jednu jedinu stranku u negativan kontekst, naročito ne stranku prethodnog govornika. Govorio sam o činjenicama koje se vezuju za lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim.
Moram da pitam sve nas ovde, pa i građane Srbije koji nas gledaju, sigurno u velikom broju - da li postoji stranka ne od posleratnog perioda nego i pre toga koja je imala imunitet na partijsko zapošljavanje? Da li postoji stranka koja je taj imunitet na bilo koji način smanjivala kako bi se oslobodila partokratije? Da li postoji stranka koja je unazad možda 30, 40 godina bolovala od partokratije? Postoji to mnogo, samo treba da se prepoznaju, a siguran sam da se mnogi u tome prepoznaju.
Ono što je ovde suštinsko, suštinsko je da nisu krivi ti ljudi koji rade u javnom sektoru, što rade u javnom sektoru, pa gde će da rade? Gde da ih zaposlimo? U koji privredni sektor? U koji privredni subjekt? U koju proizvodnu halu kada su sve opustošene ili uništene? Gde?
Kada sam govorio o tome da smo zadržali ljude, nismo se bavili činjenicom ko nosi obeležje ove ili one stranke, šta mu piše na čelu, govorio sam istinu. Pa, ista ta DS koja je bila sa nama u koaliciji od 2008. do 2012. godine je takođe štitila neke ljude iz prethodnog perioda.
Zbog čega govorimo o tome da se vrtimo u začarani krug? Ko je koliko zapošljavao? Pa, svi su zapošljavali i niko od toga ne može da bude amnestiran. To su činjenice.
Ali, suštinsko pitanje cele ove diskusije jeste - zašto se niko od 2000. godine do 2008. godine, tada nije SPS nigde bila u vladajućim strukturama, nije bavio činjenicama povećanja broja zaposlenih u javnom sektoru? Zašto tada niko nije vršio analize? Zašto niko tada na osnovu dobijenih analiza nije pravio određene programe kako da reši određena pitanja? Ne, nažalost nije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Po amandmanu, samo što je mnogo toga rečeno, pa bih voleo da pokušamo da se složimo oko dve stvari, a mislim da su to nešto što je zajedničko za sve diskusije što su do sada rečene. Jednu je izrekla predsednica parlamenta, Maja Gojković kao narodni poslanik, a drugu uvaženi prethodni govornik.
Najpre, prethodni govornik je rekao jednu činjenicu za koju ja mislim da nesporna i da možemo svi da je prihvatimo, a to je da je nažalost privatni sektor u Srbiji u velikom problemu i da je privreda uništena.
Da ne ulazim u razloge koliko to dugo traje i koje za to kriv, mi možemo reći da nažalost privreda u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou i da zbog toga ne daje mogućnosti ljudima da se zapošljavaju. To je tačno.
Takođe je tačno da ljudi koji rade u javnom sektoru, pa čak i ako su zaposleni preko političkih stranaka, nisu za to krivi, jer nažalost stranke su odavno postali zavodi za zapošljavanje i ti ljudi ni nemaju izbora i ne možemo ni na njih svaljivati taj teret, ali konstatacija prvog problema jeste da nam je loša privreda i loše nam je stanje u privredi i to je veliki problem Srbije. To svi, ja mislim možemo da prihvatimo.
Druga stvar. Meni je drago da je predsednica parlamenta podržala našu inicijativu koju smo uputili ka nadležnoj ministarki, da nas upozna sa svim tim analizama, odnosno da vidimo šta možemo uraditi na dve tačke, stanje zaposlenih u državnoj administraciji i lokalnim samoupravama i celokupnom javnom sektoru, svim javnim preduzećima i ustanovama državnim od 5. oktobra 2000. godine, kao i 2012. godine kada SNS preuzima vlast i danas, kao treće neko prolazno vreme, i na osnovu toga možemo da izvršimo neke analize.
Da ne bi bilo političkog prepucavanja, mislim da su to onda činjenice na osnovu kojih možemo da razgovaramo, ali nas naročito u ovom trenutku zanima stanje u poslednje četiri i po, pet godina iz dva razloga. Prvi razlog jeste da ste već pola decenije na vlasti i sasvim je logično da nas zanima šta radi aktuelna Vlada i kakav je aktuelni trend, a čuli smo da ne dajete odgovore na pitanju ako se smanjuju plate i ako se smanjuje broj zaposlenih, kako rastu izdvajanja u budžetu u nominalnim iznosima za plate zaposlenih?
Druga stvar. Kada se juče odustali od gonjenja Mlađana Dinkića, specijalni tužilac, koga ste vi postavili, vi ne možete više da se pozivate na period od 5. oktobra 2000. pa do 2012. godine, jer ispada da niko nije kriv za uništavanje privrede i ekonomije ove zemlje i onda je nemoralno da se SNS poziva na nešto što je ona nasledila, jer vi amnestirate Mlađana Dinkića.