Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pozivam da se ne prihvati iz više razloga, i slobodno ovo shvatite kao jedan zajednički odgovor na sve ove amandmane, svih predlagača u istovetnom tekstu, na šta god da se odnosi po pitanju ovog zakona. Više razloga je u pitanju.
Pre svega, zaključujem da sami predlagači nisu previše zainteresovani za svoje amandmane. Po pet minuta, pa posle po dva i u svakoj replici za koju se eventualno neko ovde ogrebe, izvinite na izrazu, priča se o svemu i svačemu. Ne priča se o samim amandmanima. Ako oni sami nisu za njih zainteresovani, ne zašto bismo se mi onda trudili da bilo šta na tu temu usvojimo. To je prva stvar.
Druga stvar, postojao je možda samo jedan predlog, da budem korektan do kraja, a šta uopšte znači ovo brisanje i šta se zapravo tu predlaže i zbog tog jednog koji je bio iole korektan, da kažem, pošto se odnosio na ideju da se onda po hitnom postupku nađu neka rešenja i usvoje neki zakoni, nije realno, i to stoji u samom obrazloženju teksta zakona. Znači, nije realno.
Što se ostalih tiče, nikakav odgovor ne nude na pitanja šta onda zaboga predlažu sa svoje strane. To je razlog broj dva.
Recitacije isporučene ovde danas neću ni da komentarišem, verovatno ćemo ih slušati još puno tokom ove rasprave, ali želim na samom kraju da se osvrnem na dva obrazloženja koja su potpisali narodni poslanici kada su predali ove svoje amandmane.
Na jednom mestu jedan predlagač kaže da izgleda nije u mogućnosti da vodi kompetentnu raspravu, a drugi predlagač kaže da nije u mogućnosti da daje svrsishodne amandmane. Ako oni sami kažu da sve ovo što oni danas nama ovde predstavljaju niti je svrsishodno niti je kompetentno, mislim da se odgovor nameće sam, da se ne prihvati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Dakle, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru bi trebalo da bude jedan od zakona kojim se uvodi red i kojim se uvodi pravedan sistem velikog broja zaposlenih koji rade na sličnim poslovima. Međutim, ovaj zakon, odnosno izmene i dopune koje su u paketu sa svim ostalim zakonima, pre od intencije uvođenja reda i uvođenja pravednog sistema, mogu da se zovu zakoni o tome koji govore da mi ili, pod jedan, ne umemo da planiramo, odnosno ova Vlada ne ume da planira, ili umemo da planiramo, ali ne umemo da realizujemo ono što smo planirali, ili možda gore od toga umemo ali ne želimo, ne postoji politička želja.
Na kraju godine, i ove godine, i ovo je samo jedan od zakona, kao i Zakon o javnim medijskim servisima, kao i pre dve nedelje kada smo govorili o budžetu i pratećim zakonima, gde je ponovo produžavana zabrana zapošljavanja, zaposlenih i tada sam govorila, a podsetiću vas na ovo, samo zbog toga što je ministar finansija u replici rekao nešto što je potpuno različito u odnosu na ovo na šta na je ministarka danas upoznala. Apelujući da se ne produžava zabrana zapošljavanja do kraja 2017. godine, čime se onemogućava svim onim mladim ljudima koji su negde studirali i vredno radili, usmereni da rade negde u javnoj upravi, čime im se poručuje, takvim stanjem im se poručuje odu iz zemlje, da upisuju kurseve nemačkog jezika, ako su lekari, Vlada im poručuje da za njih nema mesta.
Obrazloženje Vlade, taj neverovatni cinizam je bio – da, zabranićemo zabranu zapošljavanja za još godinu dana zbog toga što je to doprinelo fiskalnoj konsolidaciji. Te je ta poruka da je fiskalna konsolidacija, ta nepravedna štednja koju plaćaju, znači za vašu nesposobnost plaćaju najbolji i najmlađi. Mislim da je strašno cinično, replicirajući meni, ministar Vujović, razumejući navode o kojima sam govorila, je rekao da ministarstvo nadležno, a to je vaše ministarstvo, poštovana ministarka, sa detaljnim analizama kasni, da one postoje samo za nekoliko ministarstava. Ako se ne varam vi ste rekli da postoje za sva ministarstva, pa vas molim za pojašnjenje i da je to jedan od razloga zašto je potrebno da se produži zabrana zapošljavanja čime se onemogućava svim onim mladim ljudima da nađu svoje zaposlenje. S jedne strane, a sa druge strane se na desetinama pozicija u budžetu predviđaju ugovori o delu koji su jedna od načina na koji je moguće da se sprovede partijsko zapošljavanje.
Pitam vas, da li postoje detaljne analize za svaki sektor i za svako ministarstvo, kao što ste vi rekli ili ne postoje, kao što je rekao ministar finansija? Ne samo da ne postoje, već zbog objektivnog kašnjenja vašeg ministarstva će i zbog toga da trpe građani.

Izvolite, ministre.

Hvala vam.
Prvo par stvari samo. Da nema reformi može da kaže samo neko ko ne zna šta su reforme. Da u ovoj Vladi nema reformi, to može da kaže stvarno samo neko ko ne zna šta su reforme.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, u ovoj raspravi kritikujete da nismo dovoljno smanjili, a u raspravi o budžetu da nemamo sistemskih reformi nego da samo smanjujemo i samo tako imamo uštede. Dakle, ili je ovo ili je ono što je bilo pre dve nedelje.
Tokom 2016. godine, 7,5 milijardi dinara je manje odvojeno za troškove zaposlenih nego 2015. godine. Što se tiče analiza, analize su negde završene negde su u toku i ono što je važno napomenuti je da komisija i dalje radi kao kontrolni mehanizam. Dakle, postoji zapošljavanje, kada postoji potreba i ta potreba se obrazloži i onda postoji zapošljavanje.
Što se tiče zdravstva, čini mi se da je to više puta u Skupštini pomenuto i od ministra prosvete i tokom rasprave o budžetu, a ono što je važno napomenuti što se zdravstva posebno tiče, to je da idemo na smanjenje nemedicinskog osoblja i na povećanje medicinskog osoblja. Tako da čini mi se da smo brojkama jasnim odgovorili, a paušalne tvrdnje – e, nisu napravljene uštede, sad se više troši nego što se trošilo, ja ne znam, evo vam brojke, mislim, te brojke mogu da vam dam pa da ih proverite i sami. Hvala vam.

Reč ima poslanik Boško Obradović.

Naravno razumem zašto ove zakoni brane novi ministri u Vladi Republike Srbije jer šta bi rekli oni koji su već pet godina na vlasti zašto do sada ništa od ovoga što ovako lepo pričaju narodu nisu uradili.
Dakle, SNS odnosno postojeća vladajuća koalicija ima dva pravca delovanja. Prvi, je uopšte ne donosi zakone koje je predizborno obećala, na primer zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna. Drugi zakoni koje donose, poput ovog su oni zakoni koji su neprimenljivi, odnosno koje ne stižete uopšte da primenite zato što ste nesposobni da se oko toga organizujete i onda na kraju godini donosite produženje roka primene zakona. Time je jasno da zapravo samo odlažete primenu zakona i ne vidim onda smisao donetih zakona koje ste uopšte u međuvremenu doneli.
Ima nešto još važnije od toga, a to je da vidimo mi, gospođo ministarka tu vašu analizu. Da li možete vi da nam molim vas dostavite analizu od 5. oktobara 2000. godine do danas stanje u državnoj administraciji. Ko je zaposlen? Po kom osnovu zaposlen? Na koje radno mesto i šta se desilo posebno u poslednjih pet godina od kada ste vi na vlasti? Kako je to zapošljavano po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima?
Sami ste priznali, devet hiljada novozaposlenih u međuvremenu. Jesu li sve to članovi SNS? Dajte nam analizu. Ko je zaposlen? Gde je zaposlen? Ili recimo Aerodrom Beograd, od 450 na 1.800 zaposlenih. Da nisu sve to opet članovi SNS?
Čuli ste još jedno pitanje, kako je moguće da ste smanjili broj zaposlenih i da ste smanjili plate a da imate veća izdvajanja u budžetu za plate u odnosu na 2012. godinu. Hoćete da vam objasnim kako je moguće? Tako što ste od 2012. godine naprimali sve članove SNS do 2015. godine, a onda ste u 2015. godine počeli da smanjujete druge zaposlene u državnoj upravi a ostavili zaposlene naprednjake po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Dakle, to je veoma jednostavna analiza. Otpuštate druge zaposlene u državnoj administraciji, a ostavljate stranački zaposlene vojnike SNS.

Replika, Veroljub Arsić.

Jako zanimljiva diskusija gospodina Ivana Pernara. Jer, on kada govori o zaposlenima u organima državne uprave, verovatno misli na državne uprave onih koji rade u Srbiji, ili u Hrvatskoj, ja to ne znam.
Ja bih voleo da se dostavi taj spisak ko je zaposlen u državnoj administraciji od 5. oktobra 2000. godine, sve do dana današnjeg. Samo ćemo naći najviše članova bivšeg režima.
Sada, kad ste na vlasti zato što je neko dobio nekakav posao, trebate da vodite računa šta ćete da uradite. Za gospodina Pernara zaposleni u državnoj upravi su brojevi, ništa više. To nije čovek. I za stečajne upravnike, broj zaposlenih nije čovek, nego broj, čista brojka, pogotovo onih koji nijedan stečaj nisu završili osim likvidacijom. Za njih su zaposleni brojevi. Oni nemaju ime i prezime, oni nemaju porodice, oni ne treba nikog da izdržavaju. To smo videli i na privatizacijama i na stečajevima da su samo brojevi. Stotine hiljada ljudi u privatizacijama, desetine hiljada ljudi u stečajevima. I onda se pojave ovde i vode jednu demagogiju kako oni, tobož, brinu o zaposlenima i pitaju odakle veći iznos plata.
Pa, jesmo li malopre doneli zakon da se povećava iznos plata za pojedine zaposlene u organima državne uprave? Jel se povećavaju penzije? Pa, povećavaju se. Ali, oni će uvek da govore demagoški, brojevi, brojevi. Građanin Srbije, svaki pojedinačno ima ime i prezime.

Hvala. Vreme za repliku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.