Ponovo tražimo brisanje ovog stava 2. člana 11. zato što, kao u celom Zakonu o akcizama, mi se protivimo uvođenju akciznih markica za proizvođača kafe. Još jednom ponavljamo identično obrazloženje.
Ovo je interes EU i EU je jednostavnije da neki „Nestle“… za sirovu kafu izmelje, napravi mešavinu, upakuje i onda je plasira na tržište Srbije, tako da im je to super.
Ali, mi valjda imamo interes da ipak neki ljudi rade, imaju platu, imaju zaradu, neki preduzetnik ili neko privredno društvo ostvaruje neki profit i da se bavi tim poslom na teritoriji Republike Srbije. Ja mislim da je to interes Srbije. Evropska unija se bori za svoje interese, ali je ovde problem što se mi ne borimo za sopstvene interese.
Ne bih mogao da se složim da je razlog uvođenje fiskalnog reda, odnosno sprečavanja sive ekonomije u prometu kafe jer, kao što su rekli prethodni poslanici, akciznim markama se ne bori protiv sive ekonomije, već nekim drugim merama i nekim drugim sredstvima. Prosto, imamo jedan ozbiljan problem u ovim odgovorima koje vi dajete na ove amandmane. To ne stoji, zato što vi jedno kažete u predlogu zakona, drugo kažete u usmenom obrazloženju a treće napišete ovde pismeno.
Moramo da potenciramo, interes Evropske unije je jasan, vi ga definišete u obrazloženju zakona, vi ga definišite u obrazloženju amandmana, jedino ovako, usmeno, u razgovoru, ne smete da priznate da Evropska unija ima interes, ona nas je naterala to da radimo, mi nemamo nikakav interes.
Lično bih voleo da su svi proizvođači domaće kafe u vlasništvu srpskih privrednih društava. Nažalost, najveći proizvođači su otuđeni u nekom prethodnom periodu, ali kada mi pomenemo da mi to ne bi dozvolili, vladajuća većina odnosno kolega Đukanović nas napada i kaže da je to nemoguće i da to nije nešto čime se bavi Srpska napredna stranka.
Mi imamo jedan ozbiljan sukob dva shvatanja politike i dve političke filozofije – vi u svemu slušate interes stranaca, a mi u svemu se borimo za srpski ekonomski interes.