Zahvaljujem ministre.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovo poslednji amandman u ovom zakonu i mislim da se ovim zakonom doprinosi uređenju države, uređenju našeg tržišta. Da država može da živi od prihoda koje sama ubere, da ne troši puno više.
Jedan od razloga zašto sam podneo ove amandmane upravo to što ja uporno branim svoj amandmane želeći da opozicija dočeka taj četvrtak, da ih vidim sve zajedno kako beže kao što je gospodin Radulović i profesor Pavlović, pobegli od mene, ali džabe se ja trudim. Predstavnici opozicionih partija koji su podneli amandmane ne žele svoje amandmane da brane, nego sada uživaju u nekim kafićima, a ja pokušavam da ih dovučem do tog četvrtka sa željom da vidim još jednom kako beže pred odgovorima predsednika Vlade i članova Vlade.

Hvala.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović, Tatjana Macura, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i mr Ivan Kostić.
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.

Jedna mala lekcija. Kako se puni budžet Republike Srbije. Budžet Republike Srbije u najvećoj meri pune građani i mi sada ovde imamo, večeras i akcize i PDV, a količine 60 i preko 60% budžeta, to su porezi na potrošnju.
Ne plaća Vlada Republike Srbije, ne puni ona te budžete nego pune građani, građani koji kupuju sve te proizvode, znači oni su ti koji finansiraju taj budžet. Tako da, molim vas, nemojte ovde govoriti demagogije.
Što se tiče, stanja oko budžeta, bitna je stvar da se kaže da vi izjednačavanjem uvoznika kafe i domaćeg prerađivača kafe i domaćeg prerađivača kafe…
(Vladimir Orlić, s mesta: Koji mesec?)
Gospodine Orliću, ja znam da se vi ne razumete…

Molim vas, samo da ne dobacujete.
Nastavite kolega.

Pa, vi gospodine predsedavajući, onda opomenite narodne poslanike da ne dobacuju.

Hvala, samo izvolite.

Izjednačavanje položaja uvoznika sa domaćim prerađivačima, deo novca koji bi se slio u budžet od poreza na zarade koje bi domaći prerađivači imali…
(Veroljub Arsić, s mesta: Ko?)
Gospodine Arsiću, pa kako ko? Zato što uništavate domaćeg prerađivača. Zato što je lakše da se napravi negde u inostranstvu Neskafe i da se uveze ovde u Srbiju, jer će onda ekonomski da sve rasturi, jer ne može on da bude ravnopravan. Ja bih više voleo i da gospodin iz vaše stranke i dalje radi kafu i da je glavni u Srbiji. Znači, ja bih ga podržao. I ja kritikujem poslanike iz moje stranke što su njega uzeli kao primer, jer to nije uopšte nešto za šta treba vas prozivati. Bolje taj čovek, i ja bih prvi stao u zaštitu njegovu, nego stranci. Nisam ja kriv što je Darko Bajčetić uzeo 300 miliona evra…

Kolega Nogo, molim vas da govorite o amandmanu.
Molim vas, govorite o amandmanu. Nema smisla. Tražite toleranciju, dva minuta ne govorite o amandmanu.
Hvala, idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Replika, gospodine predsedavajući.
(Srđan Nogo, s mesta: Na osnovu čega?)
Na osnovu imena SNS.
Da pokušam da objasnim kolegi. Znači, ne menja se stopa akcize koja se naplaćuje na kafu, ne menja se, ostaje ista. Ista je akciza i za uvoznike pržene kafe, ista je akciza za one koji prerađuju kafu u Srbiji. Danas je tako.
Mi ovim zakonom regulišemo način obračuna već postojeće akcize na način da će zloupotrebe i siva ekonomija da budu svedeni na manju meru. E, sad, znači kolega se slaže da treba da pustimo da se švercuje sve u Srbiji, on odmahuje glavom. Pa upravo o tome pričam. Znači, nije se promenila stopa, i dalje se plaća ista akciza, samo drugačiji način obračun akcize.
Ne razumem kakve to veze ima sa EU? Uhvatio se toga. Aman ljudi. Znači, hoćemo da se naplati akciza na kafu, a ne da onaj nenaplaćeni deo završi kod onih koji prže, prerađuju i distribuiraju kafu. To je siva ekonomija. To je utaja poreza. Vi se za to zalažete, da se utaji porez.
(Srđan Nogo, s mesta: Nije tačno.)
Kako nije tačno? Upravo to stalno pričate. Uhvatili ste se i pod izgovorom da usklađivanje propisa sa propisima EU favorizuje uvoznike iz EU. Nije tačno. Ne favorizuje. Postoji akciza, znači, ona se već plaća, ljudi. Znači, ne izmišljamo ništa novo, samo se na drugačiji način obračunava i iskazuje. U prevodu bi to bilo kao neka akciza na dodatu vrednost. Ima pravo i na refakciju, kao i porez na dodatu vrednost.
Nemojte sada da, bukvalno zbog politikanstva, iznosite neistine. Znači, ako je tako, znači, to što pričate, kažite posledice. Posledice - dozvoljavamo da se i dalje švercuje. To je posledica. To je posledica vaših diskusija.
Ja govorim istinu ili vi ne znate šta govorite. Ja jako dobro znam. Znači, do sad se plaćala akciza, sada se plaća akciza na kafu koja se prvo uveze, pa se isprži, pa se spakuje i prilikom stavljanja u promet plaća se akciza. Jel tako? Jel moguće da jedan deo kafe nestane između granice pržionice, odnosno pakovanja? I te kako je moguće i radi se to. Nemoj da se pravite ludi da se ne radi. I vi njih štitite koji to rade.
E, sad se plaća akciza na granici i u celom procesu proizvodnje do konačnog stavljanja u promet se posebno obračunava akciza, s tim da onaj ko je već platio akcizu na nabavljenu kafu obračunava ponovo i traži refakciju na prethodno uplaćenu akcizu. Šta je tu sporno? Jel treba da crtam na tabli? Izgleda mi da treba. Ili algoritme, šta? Ne razumem.