Zato sam se i sada javio, a inače se ne javljam. Volim da čujem i vaše mišljenje, ali, kada pređe svaku meru ti amandmani tipa – briše se, e onda stvarno treba da sedimo ovde celu noć i da slušamo ovakve stvari, onda stvarno nekome bude muka da to sluša.
Normalno je da sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman i u potpunosti podržavam ovo što je ministar sada rekao. Nema dalje šta da se kaže.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Saša Radulović, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i mr Ivan Kostić, zajedno narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Vesna Nikolić Vukajlović, zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković i zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da. Predložili smo da se briše član 1. ovog zakona. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ovaj zakon je donet 2001. godine, i to ne bi trebalo da bude neka značajna informacija, ali je značajna činjenica da je od tada do danas ovo 20 izmena ovog zakona. To opet govori o tome kako su sve te vlasti od 2000. godine do danas kakav su odnos imale prema ovom zakonu. Naravno, svima je cilj bio da se napuni budžet od akciza i samo su gledali kako i na koji način da kroz ovaj zakon dođu do nekih sredstava da bi mogli da se hvale manjim deficitom, eventualnim suficitom itd.
Interesantno je i napisali smo to u obrazloženju. Svaki put kada se raspravljalo o Zakonu o akcizama, pa izmenama i dopunama tog zakona, svaki put su se resorni ministri hvalili da je zakon koji Narodnoj skupštini, odnosno predlog koji Narodnoj skupštini predlažu rađen po najvišim evropskim standardima, pa nama sada nije jasno - kako vam se opet desilo da su vam opet zakazali evropski standardi, da li je problem u evropskim standardima ili u vašem putu ka Evropi. Čini nam se i jedno i drugo. Dakle, mislimo da je ovo loš zakon, mislimo da je ovo opet zakon koji donosite reda radi i opet ćemo za nekoliko meseci imati izmene i dopune ovog zakona zato što radite neozbiljno, zato što ste neodgovorna Vlada i zato što trošite vreme narodnih poslanika i građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Ima više razloga zašto ovaj član 1. ne treba menjati. Prvi razlog je što je izgleda Vlada koristila onaj vremeplov koji koristi ovde skupštinski odbor, pa je negde stavila u naslov ovog zakona da je on promenjen i 2055. godine. Znači, ovde se navodi kada je sve menjan ovaj zakon, pa kaže 2014, 2015. i, kaže, „Službeni glasnik“ broj 103/55. Znači da je promenjen 55 godine, pa bih voleo da znam kakve su to promene 55 godine u budućnosti urađene.
To govori kako je ovaj zakon pisan loš, a sada član 1. i ova izmena je potpuno nelogična, jer se njome menja član 1a koji ima naslov koji kaže – značenje pojedinih izraza. Sada taj član 1. definiše određene izraze, ali nigde ne govori o određenoj vrsti akcijskih proizvoda. Samo se ovom izmenom uvodi da je proizvođač akciznih proizvoda i lice koje vrši preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe. Znači, nigde nema, u drugim stavovima ovog člana ne navode se drugi akcizni proizvodi, ni duvan, ni alkohol, ni električna energija. To su sve opšti pojmovi. Potpuno ovoj promeni, kako je Vlada predložila, nije mesto u ovom članu i ja ne znam šta je rezultat toga. Ovaj zakon je mogao bez člana 1. da prođe.
Znači, ovde imate jednu suštinsku, netačnu činjenicu. Piše da je zakon menjan 55 godine, nekih 39 godina u budućnosti, a druga je konkretno navođenje proizvodnje kafe. Tome nije mesto u navođenju opštih pojmova. Pogledajte kako izgleda član 1a. To su sve opšti pojmovi i nigde se ne spominje ni jedan akcizni proizvod.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala, predsedavajući.
Da bih bio potpuno precizan, pročitaću vam obrazloženje zbog čega se zapravo briše član 1. izmena i dopuna Zakona o akcizama. Podnosilac amandmana tj. poslanička grupa Dveri smatra da lica koja vrše preradu, prženje, pakovanje, kao i druge sa njima povezane radnje koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe ne treba da se tretiraju kao proizvođači akciznih proizvoda. Predlagač zakona želi da izjednači, Vlada želi da izjednači položaj uvoznika kafe sa domaćim proizvođačima i da stvori samim tim jednake uslove za učesnike na tržištu. Mi smo protiv toga. Smatramo da ne treba da imaju jednake uslove na tržištu uvoznik kafe i domaći prerađivač, odnosno proizvođač kafe.
Zašto? Od 5. oktobra 2000. godine, kaže se dalje u obrazloženju amandmana, imamo veoma negativna iskustva sa izjednačavanjem uslova između domaćih proizvođača i uvoznika, što je u većini slučajeva imalo za rezultat preuzimanje tržišta od strane uvoznika.
U gore navedenim radnjama koje se vrše u svrhu proizvodnje kafe angažuje se domaća radna snaga domaćih proizvođača i njihovih podizvođača i dobavljača, a na osnovu kojih se ostvaruje veći priliv u budžet po osnovu poreza na zarade, nego što je to slučaj kod uvoznika gotovih proizvoda od kafe. Izjednačavanjem položaja uvoznika, time što se uvode akcize domaćem prerađivaču kafe, deo pomenutog priliva u budžet po osnovu poreza na zarade se odliva ka budžetima zemalja iz kojih se uvoze gotovi proizvodi od kafe.
Dakle, šta Vlada ovde radi? Po ko zna koji put od 5. oktobra 2000. godine Vlada staje u zaštitu stranog uvoznika, odnosno uopšte uvoznika, odnosno stranih firmi, odnosno stranih proizvođača, a na štetu domaćeg proizvođača i prerađivača. Prosto je neverovatno da kada god može i u svakom slučaju Vlada će pre stati iza stranca, nego bilo kog domaćeg privrednika.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Opet kratko i opet nema potrebe da bude drugačije. Pozivam da se ne usvoji, između ostalog, zato što ovo pitanje akcize ima veze i sa stanjem na tržištu ukupnom i što posledica treba da bude da se smanji nelegalno tržište u ovoj sferi. To nije teško zaključiti. Pored toga, svakako je reč o onim prihodima od akciza, ali znate šta, nije teško zaključiti, ipak podrazumeva određeno povezivanje materije, a ja to zaista ne očekujem od podnosioca amandmana.