Uvaženi potpredsedniče, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo, pred nama je najbitniji zakon o kojem možemo raspravljati u Narodnoj skupštini Republike Srbije – budžet Republike Srbije. Rasprava o budžetu Republike Srbije i glasanje o budžetu Republike Srbije jesu ekvivalent rasprave o Vladi i njenim rezultatima.
Kada posmatramo ovaj budžet, možemo da uočimo neke stvari koje su dobre i koje treba pohvaliti i neke stvari koje nam govore da postoje razlozi zbog kojih bi morali u nekim segmentima biti zabrinuti. Prevashodno, ja bih rekao, uljuljkani u nekim stvarima.
Ali, da krenemo od dobrih stvari, jer, kada govorite o bilo čemu, red je da se prvo kaže šta valja, a ne šta ne valja.
Budžet je stabilan, budžet je projektovan na osnovu realističnih pretpostavki, na osnovu realističnog pogleda koliki će biti rast BDP-a, u saradnji sa najvažnijim međunarodnim organizacijama koje jesu, na neki način, naši bitni savetodavci i garanti našeg kredibiliteta. Nama još uvek treba kredibilitet spolja.
Dobre stvari koje možemo primetiti na makroekonomskom planu je da dolazi do pada duga Republike Srbije kao procenta BDP-a, i uopšte, da imamo nisku inflaciju, stabilan devizni kurs, odnosno sve pretpostavke toga da kažemo da živimo u zemlji koja je postigla stabilnost.
Treba biti izuzetno zlonameran i negirati takvo postignuće. Stabilnost je preduslov da bismo mogli razmišljati o nekim drugim stvarima, a te druge stvari se zovu strukturne reforme.
To je jedan od razloga zašto imamo jedno zrno soli nakon jedne prilično solidne pohvale, kada je reč o postignutoj stabilnosti i uravnoteženosti budžeta.
Visok rast koji mi imamo u ovoj godini je posledica jednim značajnim delom relativno niske osnovice iz prošle godine, koja je bila loša, zbog pada poljoprivredne proizvodnje i zbog loših rezultata u energetici. Logično, kada je taj jednokratni poremećaj prestao da se dešava, on se ne dešava svake godine, mi smo u ovoj godini imali relativno visoku stopu rasta i ona neće biti ispod 4%. I tu sam potpuno saglasan sa procenama koje je izneo ministar koji trenutno, nažalost, nije tu, ali, siguran sam da i drugi ministri podjednako dobro znaju budžet.
Nažalost, ja, a i moja poslanička grupa, imamo jednu dozu skepse da u narednoj godini građevina i poljoprivreda mogu zabeležiti tako dobre stope rasta koje su se desile, odnosno će se desiti u ovoj godini. Mi u narednoj godini nećemo imati rast od 4%, nego najverovatnije ovih 3,5% koji su projektovani. To je razlog da se zamislimo o dobrim godinama, kako da učinimo da svaka godina donosi rast od 4 ili 5%, jer Srbija je zemlja u kojoj nisu aktivirani svi proizvodni resursi. Mi smo zemlja koja može u dužem nizu godina da raste po 5%, ako se urade sve stvari koje su neophodne da se rast podstakne.
Ono što je nas zabrinulo je što smo u ovom budžetu rast koji ćemo imati od tri i nešto procenta u narednoj godini uglavnom prelili u izdatke, odnosno rashode budžeta, a samo manjim delom to je otišlo u rasterećenje privrede.
Dakle, jako je dobro što je izvršeno rasterećenje koje se tiče osiguranja od nezaposlenosti, što su ukinuti neki parafiskali. Ali, da bi Srbija bila zemlja koja svake godine raste po 5%, neophodno je uraditi mnogo više.
Dobre godine kada je stopa rasta 4 ili 5% nam otvaraju prostor da radimo takve stvari, odnosno da smanjujemo opterećenja na najniže plate, smanjujemo druga poreska opterećenja, parafiskale. Bukvalno svake godine kada imamo rast od 4 ili 5%, mi možemo smanjiti ukupno poresko opterećenje privrede za bar 2% i na takav način u periodu od, recimo, četiri, pet ili šest godina napraviti Srbiju koja je jako dobra za domaća mala i srednja preduzeća, a samim tim i za strana. Takva privreda koja bi bila u zemlji, sa državom koja je efikasna, a mnogo manje troši, je odličan poziv i za investitore, ali još više za mala i srednja preduzeća iz Srbije da investiraju.
U ovom momentu, osnovni problem u rastu u Srbiji su niske investicije i posebno niske investicije domaćih malih i srednjih preduzeća.
Tu je priča zašto mi rastemo po 3,5% u ovoj godini narednoj, a ne po 4 ili 5%, i to je jedno od ključnih pitanja. Meni je žao što u ovom budžetu nismo dali veći podsticaj rastu i tu sam saglasan sa Fiskalnim savetom. Jako mi je drago što je dat delimičan podsticaj kroz neka smanjenja parafiskala i nameta na rad, ali to je za sada još uvek nedovoljno.
Takođe, što je isto bitno istaći, najveći lek za probleme preraspodele o kojima svi vole pričati u Skupštini je rast, jer lako je zahvatiti iz velikog kazana, jako je teško zahvatiti iz malog koji je poluprazan. Sa visokim stopama rasta i podsticajima rastu verovatno bi bili u stanju mnogo bolje i raditi izgradnju infrastrukture i bolje plaćati profesore i lekare i raditi sve te stvari koje su bitne da Srbija bude zemlja u kojoj se lepo živi, iz koje se ljudi ne iseljavaju.
Ono što mi smatramo u poslaničkoj grupi Pokreta centra je da je neophodno da u budućim usvajanjima budžeta barem 50% dodatnih prihoda, koji nastaju na osnovu rasta BDP, ne budu potrošeni, negu budu upotrebljeni za smanjenje poreskih opterećenja. Samo na taj način privreda Srbije može održivo da raste visokim stopama rasta. Mimo toga smo osuđeni na nešto što se zove stagniranje.
Koliko je to bitno, recimo, možemo pogledati ako zamislimo da imamo dve zemlje, recimo, zelenu i plavu zemlju, ovako je pravilno, i one su iste. Nakon osam godina što jesu dva mandata Vlade. Jedna zemlja je rasla po 5%, druga je rasla po 3%. Ona koja je rasla po 5% je bila hrabra i radila je nešto dobro. Ona koja je rasla po 3% bila je konzervativna i nije imala dovoljno ambicija, a pogledajmo šta će biti rezultat toga.
Zemlja koja je rasla po 5% imaće ovoliki BDP, zemlja koja je rasla po 3% nakon osam godina će značajno da zaostaje. Ovde su problemi koji se rešavaju u školstvu, zdravstvu, vojsci i svemu što je bitno.
Ključno pitanje u svakom budžetu je pitanje rasta. Mi smo pitanje stabilnosti rešili i ono što jeste potrebno Srbiji je da imamo hrabre politike rasta BDP, politike koja se neće zadovoljavati time što smo bolji nego što smo bili pre šest godina. To su male ambicije. Nema sada bankrotiranih banaka ili pre 20 godina, nema bankrotiranih banaka, to se ne dešava. Nema sakrivenog deficita, to se ne dešava. Nema mnogih drugih stvari. Nema toga da se napravi Vlada u vreme krize i da Vlada poveća troškove, a da ne smanji rashode i da tako uđe u krizu i napravi ludost. Toga više nema. Pitanje je da li će biti zadovoljstvo da smo postigli nešto ili će se postići nešto mnogo više, i to je ključno pitanje koje stoji.
Zašto mislim isto da je izuzetno bitno razmatrati smanjenje nameta na rad, na najniže plate. O tome se govorilo danas, šteta što se nije govorilo više. Iseljavanje je realnost Balkana. Dešava se u Hrvatskoj, dešava se u Bosni, u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, dešava se svugde. Ono što će biti naša realnost za dve do tri godine je da u mnogim granama nećemo imati dovoljno radnika. Sada već u nekim granama nemamo radnika. Kada nemate dovoljno radne snage zakoni tržišta kažu rastu plate, što nije loše za one koji ostanu. Međutim, taj rast, ako ne bude organski, neće biti rast plata koji je praćen rastom produktivnosti i u većini slučajeva će staviti pritisak na biznis da se zatvara ili da ide u sivi sektor.
Ako ne budemo imali politiku smanjenja nameta, bojim se da će nam se taj izraz obiti o glavu, ne sada, ne za godinu, ali za 2-3 godine ćemo imati taj problem, a ne možemo smanjivati namete tako što ćemo jedne godine saseći. Tako se ne radi, ni deficit nije sasecan u jednoj godini. To je pitanje svih pitanja koje stoji pred Srbijom.
Takođe je politika Vlade politika subvencija, pa ako ne bude bilo jeftine radne snage, koga ćemo subvencionisati. Koliko god ja bio protiv te politike subvencija, neće biti jeftine radne snage da je nađete. Zato je pitanje rasta osnovno pitanje i pitanje smanjenja poreskih nameta. Da shvatimo, ako imate malu zemlju koja raste, ona je u početku ovolika, malo je tužna ko Srbija, država nam potroši naša otprilike ovolike, to je malo manje od pola, a kada ste veliki i kada rastete, naša polovina, odnosno 45% manje od trećine, kada zemlja raste, i to je osnovno pitanje, vrlo je jednostavno, ali zato je potrebno imati hrabrosti i naš je poziv da ko god bude vodio Srbiju ključno pitanje bude – kako ćemo imati rast, a ne kako ćemo potrošiti nove poreske prihode.
Naša poslanička grupa će reći još nešto i o ostalim zakonima, a mnogi od tih zakona jesu dobri i odgovaraju delom na pitanje rasta i na neka druga pitanja, i toliko od mene. Hvala što ste saslušali i hvala ako bude bilo nekih komentara.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
